godišnji obračun, donosi opće akte iz oblasti finansija i nadzire rektora u domenu finansijskog poslovanja. Deklarativno, gotovo svi zakoni i statuti naglašavaju finan ­sijsku autonomiju: univerziteti imaju pravo da stiču vlastite prihode, da njima raspolažu, da predlažu školarine i da upravljaju imovinom. Međutim, ta autonomija je u pravilu uslovljena saglasnostima osnivača – kantonalnih vlada ili entitetske vlade i ministarstava – naročito kada se radi o visini školarina, zapošljavanju, plaćama i raspolaganju imovinom. II.2.1. Vlastiti prihodi, trezorski režim i suštinsko ograničenje autonomije U većini kantona Federacije BiH, posebno u Kantonu Sara ­jevo, Tuzlanskom kantonu, Zeničko-dobojskom kantonu i Unsko-sanskom kantonu, vlastiti prihodi univerziteta treti ­raju se kao javni vlastiti prihodi. To znači da se uplaćuju na trezorske račune, evidentiraju u sistemu javnih prihoda i mogu se koristiti samo u skladu s pravilima budžetskog sistema. Time univerziteti gube mogućnost da samostalno upravljaju gotovinom i dinamiku svojih finansijskih odluka moraju uskladiti sa ritmom i procedurama javnog sektora. UNSA, UNTZ, UNZE i UNBI u tom smislu posluju u izrazito „uvezanom” režimu: sva sredstva, pa i ona koja su for ­malno vlastita, prolaze kroz trezor kantona. U takvom okruženju finansijska autonomija ostaje uglavnom deklarativna: univerziteti formalno imaju široka ovlaštenja, ali svaka važnija finansijska odluka – od visine školarina do strukture rashoda – zavisi od saglasnosti vlade ili resornog ministarstva i od pravila trezorskog poslovanja. Obaveza interne kontrole i interne revizije dodatno potvrđuje da univerziteti funkcionišu kao inte ­gralni dio šireg sistema javnog finansijskog upravljanja. II.2.2. Fragmentirani kantonalni modeli u FBiH U Federaciji BiH ne postoji jedinstven standard finansiranja univerziteta. Pet kantona sa javnim univerzitetima razvilo je pet različitih normativnih režima: → Kanton Sarajevo i Zeničko-dobojski kanton imaju najde ­taljniju i najrestriktivniju fiskalnu regulativu. U oba slučaja vlastiti prihodi univerziteta u potpunosti su inte ­grisani u trezorski sistem kantona, a vlade imaju snažnu ulogu u određivanju načina finansiranja studija, mini ­malnih cijena studija i raspodjele sredstava unutar uni­verziteta. UNZE i UNSA imaju i najrazrađenije interne pravilnike o vlastitim prihodima, ali upravo ti pravilnici „rade“ unutar vrlo uskih okvira koje definiraju kantoni. → Tuzlanski kanton normativno naglašava široku au ­tonomiju(akademsku, organizacionu, kadrovsku i pro ­gramsku), ali istovremeno većinu finansijskih odluka veže za saglasnost Vlade TK. Plaće, zapošljavanje i raspodjela vlastitih prihoda uslovljeni su odlukama os­nivača, pa sistem funkcioniše kao tipičan primjer„au ­tonomije na papiru, kontrole u praksi”. → Unsko-sanski kanton ide najdalje u eksplicitnom prizna ­vanju finansijske autonomije: zakon i statut Univerziteta u Bihaću jasno navode pravo na raspolaganje vlastitim prihodima, upravljanje imovinom i utvrđivanje školarina. Ipak, i ovdje vlastiti prihodi ulaze u trezorski sistem i podliježu kantonalnoj fiskalnoj regulativi, pa razlika iz ­među formalne autonomije i stvarnih ograničenja ostaje izrazita. → Hercegovačko-neretvanski kanton je najkompleksniji: isti kantonalni zakon primjenjuje se na dva univerziteta – UNMO i SUM – koji imaju vrlo različita statutarna rješenja. UNMO ima statutarno najširu finansijsku au ­tonomiju u FBiH(upravljanje imovinom, prihodima, školarinama, projektima, pa čak i mogućnost osnivanja komercijalnih preduzeća), ali slabiji nivo kantonalne fiskalne podrške i politički kontekst ograničavaju mo ­gućnost da se ta autonomija u potpunosti realizira. SUM, s druge strane, uvodi jedinstveni etički filter nad izvorima finansiranja, uz relativno visok formalni stepen autonomije u upravljanju vlastitim sredstvima. Sve ovo vodi do opšteg uvida: autonomija univerziteta u Federaciji BiH nije sistemski, već fragmentarno organ ­izovana. Zavisi od kantona, od snage kantonalnog budžeta, od političkog konteksta i od toga koliko je kanton spreman da svoje fiskalne instrumente oslabi u korist univerzitetske samostalnosti. II.2.3. Entitetski model Republike Srpske Republika Srpska predstavlja suprotnost kantonalnoj frag­mentaciji: oba javna univerziteta – u Banjoj Luci i u Istočnom Sarajevu – posluju u jedinstvenom, entitetski centralizovanom sistemu. Zakon o visokom obrazovanju RS jasno propisuje da se iz entitetskog budžeta finansiraju univerziteti i sufinansiraju ključni elementi njihovog djelovanja: školarine, naučnoistraživački rad, oprema, materijalni troškovi, studentski projekti i međunarodne raz ­mjene. Ministar nadležan za visoko obrazovanje donosi pravilnik o standardima i normativima finansiranja, čime se uvodi jedini u BiH formalizovan sistem finansijskih stand ­arda za javne univerzitete. Vlastiti prihodi univerziteta u RS obuhvataju sve što nije budžet: školarine, upisnine, razne naknade, donacije, pro ­jekte i komercijalizaciju znanja. Upravni odbori univerziteta donose pravilnike o načinu korištenja tih prihoda, ali u okviru standarda koje određuje Ministarstvo. Rezultat je sistem koji je predvidljiv i normativno čist – univerziteti znaju na kojim osnovama se finansiraju – ali je istovre ­meno i centralizovan, jer Ministarstvo i Vlada RS čuvaju kontrolu nad ključnim parametrima finansiranja. 12 Friedrich-Ebert-Stiftung e.V.