Stoga se entitetski model može opisati kao stabilan, ali centralizovan: univerziteti imaju jasna pravila, ali nemaju širok prostor autonomnog finansijskog manevra. II.2.4. Posebni slučajevi i specifični uvidi U okviru ovog šireg mozaika postoje i normativno zaniml ­jivi„iskoraci”: → Sveučilište u Mostaru jedinstveno je po tome što statut eksplicitno propisuje da se Sveučilište može financirati samo iz izvora koji ne ugrožavaju njegovu neovisnost i dostojanstvo, te da se vlastiti prihodi mogu ostvarivati samo kroz aktivnosti koje ne narušavaju akademsku misiju. To je u domaćem kontekstu najbliže evropskom standardu zaštite institucionalnog integriteta u finansir ­anju. → Univerzitet„Džemal Bijedić“ u Mostaru u svojim strateškim dokumentima otvoreno naglašava potrebu fi­nansijske održivosti putem diverzifikacije prihoda, oslan ­janja na projekte i komercijalizacije resursa. Normativni okvir UNMO-a zaista ide u tom pravcu – široka au ­tonomija u statutu spaja se s pravilnicima koji prepozna ­ju različite izvore prihoda – ali praktične granice određu ­ju nivo kantonalnog finansiranja i opšti ekonomski kon­tekst HNK. → Univerzitet u Bihaću u Unsko-sanskom kantonu ima najjače formalno priznanje finansijske autonomije u zakonu i statutu, ali se i on susreće sa istom paradoksal ­nom situacijom: vrlo široka prava na papiru, uz realna ograničenja koja proizlaze iz trezorskog režima i slabih fiskalnih kapaciteta kantona. II.2.5. Šta se zaista vidi iz pravne analize? Kada se svi propisi posmatraju zajedno, mogu se izvući tri ključna nivoa ostvarenog uvida: Prvi nivo je strukturni: svi univerziteti imaju dvostruki model finansiranja i upravni odbor kao centralni finansijski organ, ali ne postoji jedinstven standard finansiranja na nivou države. Federacija BiH je razlomljena na pet kanton ­alnih modela, dok RS ima jedinstven entitetski model. Drugi nivo se odnosi na autonomiju, pri čemu je najvažniji zaključak da je finansijska autonomija više deklarativna nego operativna. Trezorski sistemi i javnofinansijski propisi pretvaraju većinu vlastitih prihoda u javne prihode, kon ­trolisane kroz budžetske procedure. Kantonalne i entitetska vlada(RS) zadržavaju ključne poluge odlučivanja, naročito oko plaća, školarina, zapošljavanja i imovine. Treći nivo obuhvata specifične normativne inovacije: SUM uvodi etičko filtriranje izvora finansiranja, UNMO i UNBI u statutima imaju najširu formalnu autonomiju, a pojedini kantoni(posebno KS i ZDK) razvijaju vrlo sofisticirane, ali istovremeno i vrlo restriktivne interne i fiskalne režime. Ta kombinacija čini da je autonomija univerziteta u BiH frag ­mentirana, često kontradiktorna – snažno afirmisana u tekstu statuta, ali ograničena u svakodnevnom finansi ­jskom životu univerziteta. II.3. Dominantni model finansiranja Bez obzira na kantonalne razlike, u cijeloj BiH u praksi dominira input-based model, zasnovan na godišnjim budžetskim mogućnostima. Glavne karakteristike ovog modela: 1. Budžetski transferi Primarni izvor prihoda gotovo svih javnih univerziteta. Visina transfera se određuje politički (kroz godišnje budžete) i često varira iz godine u godinu. 2. Vlastiti prihodi Uglavnom se odnose na: • školarine i participacije, • usluge i administrativne takse, • naučne i razvojne projekte, • povremene donacije ili kapitalne transfere. Učešće vlastitih prihoda zavisi od kantona, veličine uni ­verziteta i broja studenata. 3. Nedostatak višegodišnjeg planiranja Univerziteti plan ­iraju finansije uglavnom u jednogodišnjem horizontu, što otežava razvoj infrastrukture, ulaganja u istraživanje i stabilno zapošljavanje. 4. Ograničena finansijska autonomija • U mnogim kantonima univerzitet ne raspolaže u potpunosti svojim prihodima. • Određene odluke(npr. zapošljavanje, povećanje školarina, kapitalna ulaganja) zahtijevaju saglasnost vlada ili ministarstava. • U RS-u, autonomija je formalno centralizirana, ali je sistem stabilniji zbog entitetskog budžeta. II.4. Ključni izazo vi posto jećeg sistema Na temelju pregleda svih javnih univerziteta i relevantnih propisa, mogu se izdvojiti sljedeći strukturni izazovi: 1. Fragmentacija sistema Osam javnih univerziteta finansira se prema šest različi ­tih modela. 2. Politička nepredvidljivost finansiranja Transferi zavise od godišnjih budžeta, rebalansa i dina ­mike neposrednog političkog okruženja(npr. promjene vlada i sl.). Finansijska autonomija i održivost javnih univerziteta u Bosni i Hercegovini 13