Studija o mladima Kosovo 2024

Izmenili: Butrint Berisha, Gresa Statovci, Mimoza Telaku, Egzon Osmanaj O FES Istraživanjima Mladih Čega se mladi ljudi plaše, a čemu se nadaju? U svetu koji se brzo menja, a suočava se sa ­klimatskom krizom i nejednakostima, kao i u mnogim delovima sa starenjem društva i padom demokratije, FES Istraživanja Mladih ­ispituju kako mlade generacije percipiraju razvoj svojih društava i ličnu budućnost. Naš cilj je da podstaknemo informisanu debatu o stavovima mladih prema politici i demokra­ tiji u kontekstu njihovih životnih okolnosti i ­vrednosti. Ovo uključuje ključna pitanja kao što su obrazovanje, zapošljavanje i mobilnost, porodica i prijatelji, kao i njihovi ­sveobuhvatni stavovi i percepcije. Fokusiramo se na mlade ­uzrasta od 14 do 29 go FES je od 2009. godine sproveo brojna istraži­ vanja mladih širom sveta. U 2024. godini, ­mladi ljudi na Kosovu su bili anketirani zajedno sa omladinom iz drugih zemalja jugoistočne i centralnoistočne Evrope.

Izvršni pregled 4 Ključne činjenice 6 1. Uvod 8 2. Metodologija 9 3. Osnovne demografske karakteristike i trendovi 11 4. Mladi i obrazovanje 12 5. Zapošljavanje i mobilnost 17 6. Mobilnost 21 7. Porodica i planovi za budućnost 24 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije 27 9. Politički stavovi i učešće mladih 37 Zaključak 44 Referenca 45 Napomene na kraju 46 Figura 47 O autorima 48

Studija O mladima Kosovo Izvršni pregled Studija o mladima 2024. je nastavak serije studija o mladima koje Fondacija Fridrih Ebert sprovodi na Kosovu i u regionu. Studija ima za cilj da objasni glavne stavove mladog stanovništva na Kosovu u vezi društvenih normi i vrednosti, obrazovanja, zapošljavanja, mobilnosti i politike. Istovremenim sprovođenjem studije o mladima u svim zemljama jugoistočne Evrope i rigoroznog prikupljanja podataka, analize i tumačenja procesa, naš je cilj da rasvetlimo percepciju mladih, vrednosti i stavove, kao i njihova očekivanja tekućeg i budućeg razvoja. Mladi imaju jedinstvenu položaj kao most izme­ đu sadašnjosti i budućnosti. Njihovo aktivno uče­ šće u političkim i društvenim sferama je ključno ne samo za njihov lični razvoj već i za napredak njihovih zajednica i šireg društva. Angažovanje mladih u političkim aktivnostima i društvenim ini­ cijativama neguje dinamično okruženje koje po­ goduje progresivnim promenama. Kada mladi glasaju, kandiduju se za funkcije ili učestvuju u političkim debatama, oni u centar pa­ žnje postavljaju pitanja koja se odnose na njihovu starosnu grupu. Na Kosovu, ova pitanja obuhva­ taju širok spektar tema od kvalitetnog obrazo­ vanja i zapošljavanja do potrebe za ekološkim akcijama, uticaja na politike i podizanje svesti. Međutim, vrednosti koje na Kosovu imaju najma­ nji značaj za mlade su biti aktivni u politici i uzi­ manje učešća u građanskim akcijama ili inicijati­ vama. Za mladu demokratiju poput Kosova, ova politička ravnodušnost mladih predstavlja veliku zabrinutost. Mladi ljudi na Kosovu su i dalje prilično tradicio­ nalni. Naša studija pokazuje da oni u velikoj meri zavise od svojih roditelja, posebno u moralnom smislu, i da bi ipak radije bili deo velikih porodi­ ca u budućnosti. Kvalitet obrazovanja ostaje pi­ tanje za mlade Kosovce zbog stalnih izazova u pripremi studenata za budući uspeh i ispunjava­ nju promenljivih zahteva savremene radne sna­ ge i društva. Iako koncept obrazovanja prevazi­ lazi njegovu puku povezanost sa tržištem rada, u aktuelnim društveno-ekonomskim strukturama je usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada hitna potreba za mlade Kosovce. 4 Izvršni pregled

Društvena ravnodušnost i nezainteresovanost da budu aktivni deo društveno-političkog života je zajednički imenitelj mladih generacija širom Za­ padnog Balkana. Osim politike, za mlade je pod­ jednako važno društveno angažovanje. Međutim, podsticaj za društveno angažovanje i promene je na najnižem nivou. Ovo se najbolje može razume­ ti individualnim životnim izborima koji se obično dešavaju u okviru postojeće društvene strukture i socio-ekonomskih i socio-kulturnih zadataka koji određuju mogućnosti i resurse koji su raspoloži­ vi mladima. Studija o mladima 2024. je alat za odražavanje ni­ voa političkih stavova mladih jer iskustvo pokazu­ je da su mladi snažni akteri koji donose prome­ ne i ubrzavaju političke procese. Sa druge strane, njihov politički angažman ili apatija je usko pove­ zana sa kvalitetom same politike i institucija koje ona proizvodi. A pogotovo apatija, razočaranje i nedostatak poverenja su pokretači migracije mla­ dih, što je takođe razmatrano ovim istraživanjem na nacionalnom nivou. Iako se vrednosti i uve­ renja mladih Kosovaca postepeno menjaju pod uticajem globalizacije i društvenih medija, veći­ na društvenih normi ostaje ukorenjena u tradicio­ nalnom pristupu, snažno povezana sa socio-eko­ nomskim kontekstom i porodičnim nasleđem. Studija O mladima Kosovo 5 Izvršni pregled

Ključne činjenice Studija O mladima Kosovo Glavni izazovi za sledeću deceniju Nezaposlenost: 70 % Korupcija: 53 % Imigracija: 50 % Da li mladi ljudi na Kosovu žele da se pridruže EU? 89 % Da 7 % Ne 4 % Bez odgovora 83 % mladih na Kosovu nikada nije imalo iskustvo obuke ili studiranja u inostranstvu. 6 Obrazovanje i navike u učenju Oko 66 % mladih Kosovaca provede manje od jednog sata dnevno na učenju. Fakte kryesore

Zastupljenost u politici Samo oko 2 % ispitanika smatra da su interesi mladih ”dobro“ zastupljeni u nacionalnoj politici. Studija O mladima Kosovo 70 % Oko 70% mladih provede od jednog do više od pet sati dnevno na društvenim mrežama. 86 % kosovske omladine preferira da živi sa roditeljima. Budući izgledi Lična budućnost: 87 % mladih smatra da će njihova lična budućnost biti bolja od sadašnjosti. Opšta budućnost: 77 % smatra da će budućnost uopšteni biti bolja nego sada. Percepcije društvene strukture 72 % mladih Kosovaca veruje da se veze sa ljudima na vlasti preobraćaju u položaje pojedinca u društvenoj strukturi. 7 50 % mladih na Kosovu ne radi u profesiji za koju su obučavani. Fakte kryesore

1. Studija O mladima Kosovo Uvod Studija o mladima na Kosovu 2024. pruža detalj­ nu analizu trenutnog stanja mladih na Kosovu, usredsređujući se na kritične oblasti kao što su obrazovanje, zapošljavanje i društveni angažman. Ova sveobuhvatna studija nudi vredan uvid u iza­ zove i mogućnosti sa kojima se suočavaju mladi ljudi na Kosovu, naglašavajući međusobnu inter­ akciju između politike, kvaliteta obrazovanja, po­ treba tržišta rada i društveno-ekonomskih uslova. Studija takođe istražuje socio-ekonomske aktiv­ nosti kosovske omladine, otkrivajući zabrinjava­ jući trend minimalnog angažovanja u aktivnosti­ ma vezanim za posao i u učenju, zajedno sa puno vremena koje se provodi na društvenim medijima. Ovaj obrazac ponašanja postavlja pitanja o efika­ snosti trenutnog obrazovnog okvira i potrebi za unapređenjem kurikuluma kako bi se podstaklo veće akademsko i profesionalno angažovanje. Kao što pokazuje ova studija, politički angažman među mladima je izrazito nizak sa samo 2 % koji smatraju da su njihovi interesi dobro zastupljeni u nacionalnoj politici. Nepoverenje u domaće po­ litičke institucije je široko rasprostranjeno, dok se mladi Kosovci bore da identifikuju svoju politič­ ku poziciju. Kvalitet obrazovanja ostaje jedna od najvećih bri­ ga mladih Kosovaca. Uprkos naporima da se una­ predi obrazovni sistem još uvek postoje značajni izazovi, posebno u usklađivanju obrazovnih isho­ da sa zahtevima tržišta rada. Studija podvlači zna­ čaj ovog usklađivanja jer je ključno za povećanje zapošljavanja mladih diplomaca. A pogotovo re­ zultati testa Programa za međunarodno ocenji­ vanje studenata(PISA), iako je došlo do blagog povećanja zadovoljstva mladih kvalitetom obra­ zovanja, o čemu svedoči poboljšana percepcija u odnosu na Studiju o mladima na Kosovu 2018/19 Fondacije Friedrich Ebert(FES), i dalje svrstavaju Kosovo među zemlje sa najnižim rezultatom, što ukazuje na potrebu za nastavkom reformi u obra­ zovanju. Ključni fokus studije je nesklad između oblasti studija kojima se bave studenti i potražnje na tr­ žištu rada. Dok su oblasti informacionih tehnolo­ gija, zdravstva i STEM-a identifikovane kao naj­ traženije na tržištu rada, veliki broj studenata nastavlja da upisuje programe poslovne admini­ stracije i prava. Ova neusklađenost ukazuje na šire pitanje u okviru obrazovnog sistema i društvenih uticaja, kao što su implicitne polne predrasude koje usmeravaju žene ka oblastima u kojima tra­ dicionalno dominiraju žene, uprkos evidentne po­ tražnje u sektorima kojima dominiraju muškarci. Zapošljavanje ostaje kritično pitanje sa visokim stopama nezaposlenosti mladih i značajnim pol­ nim disparitetima u učešću na tržištu rada. Nala­ zi pokazuju da se društvene i političke veze često smatraju važnijim od stručnosti za obezbeđiva­ nje radnog mesta, što odražava duboko ukorenje­ no nepoverenje u meritokratska načela. Ovakva percepcija naglašava potrebu za sveobuhvatnim političkim intervencijama koje se ne bave samo ekonomskim faktorima već i institucionalnim po­ verenjem i transparentnošću. Studija o mladima na Kosovu 2024. ima za cilj da obezbedi čvrstu osnovu za izradioce politika, na­ stavni kadar i aktere da izrade ciljane strategije koje se bave ovim višestrukim izazovima. Uskla­ đivanjem obrazovnih programa sa potrebama tr­ žišta rada, promovisanjem polne ravnopravno­ sti i jačanjem institucionalnog poverenja, Kosovo može bolje da iskoristi potencijal svojih mladih, podstičući socio-ekonomski razvoj i podstiču­ ći inkluzivnije i dinamičnije društvo. Ova studija ne samo da ističe goruća pitanja već takođe nudi mapu puta za buduće intervencije za podršku te­ žnjama i sposobnostima mladih Kosovaca. 8 1. Uvod

2. Studija O mladima Kosovo Metodologija Ova studija predstavlja nalaze empirijskog istra­ živanja FES-a o mladima u jugoistočnoj Evropi za 2024. za Kosovo. Studija ima za cilj da pruži uvid u to kako adolescenti i stariji maloletnici na Ko­ sovu percipiraju politiku, demokratiju i svoju ulo­ gu u njoj kao agenti promena. Naime, sprove­ deno istraživanje ima za cilj da utvrdi doprinos mladih demokratskom razvoju zemlje. Studija ta­ kođe ima za cilj da utvrdi tendencije i dinamiku stavova mladih u poređenju sa studijom 2018/19 koju je sproveo FES. Studija, koja je deo šireg pro­ jekta FES-a, koristi sličnu metodologiju u svim ze­ mljama učesnicama, uključujući Kosovo, iako nije identična. Za prikupljanje podataka je korišćen standardi­ zovani upitnik, uz mogućnost uključivanja do de­ set specifičnih pitanja za mlade u pojedinim ze­ mljama koje su deo studije. Upitnik je pripremljen u konsultaciji sa kancelarijom FES-a u Prištini, a uključen je i segment gde su autori iz zemlje ima­ li priliku da daju svoj doprinos. Ciljna populacija su bili svi stanovnici starosti od 14 do 29 godina na Kosovu, dok je lični intervju na kompjuteru(CAPI) bio jedinstven način priku­ pljanja podataka na Kosovu. Što se tiče intervjua, domaćinstva su birana na osnovu definisane po­ lazne tačke(zgrade od javnog značaja) i jednakih koraka po izboru domaćinstva(urbano i ruralno). Intervjuisano je po osam ispitanika po svakoj pri­ marnoj jedinici uzorkovanja. Ispitanici unutar do­ maćinstava su birani prema datim kvotama. Ako je u porodici bilo mladih od 14 do 17 godina, kao što je potrebno za modul za decu, za intervju je bila potrebna saglasnost roditelja ili zakonskog stara­ telja tinejdžera. Intervjuisan je nacionalno repre­ zentativni uzorak od 530 ispitanika starosti 14–29 godina, dok je terenski rad kvantitativne studije sproveden u periodu od 9. februara 2024. do 25. marta 2024. Kosovo 9 2. Metodologija

Studija O mladima Kosovo Prilikom analize i ocenjivanja podataka treba biti svestan ograničenja podataka date metode. U slučaju anketa, pre svega veb intervjuisanja na kompjuteru(CAWI), to je ograničena ciljna grupa: Online ankete dopiru samo do ljudi koji imaju pristup internetu. Štaviše, ciljna grupa je ograničena na ljude koji su se unapred registrovali na online panelu i većina njih redovno učestvuje u anketama. Osim toga, slabost onlajn anketa je obično obrazovna pristrasnost(tako što uglavnom dopiru do srednje ili visoko obrazovanih ispitanika). Zbog toga su korišćene kvote kako bi se obezbedio reprezentativan uzorak. Nakon rada na terenu, ponderi su izračunati u skupu podataka kako bi se nadoknadila sva odstupanja od kvota. CAWI uzorak je izvučen iz Ipsos Online Panela odabirom kvota prema karakteristikama staro­ sti, pola i regiona. Ova centralna socio-demogra­ fija bila je unapred definisana tako da smo mogli direktno da ciljamo ispitanike putem e-maila, sa pozivom kako bismo postigli reprezentativnu di­ stribuciju ovih karakteristika. Svi offline intervjui su takođe bili zasnovani na odabiru kvote ispita­ nika. Jedan od glavnih razloga za izbor ovog pri­ stupa u uzorkovanju po kvotama je bila niska in­ cidencija ciljne grupe(mladih osoba) u svakoj od zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje – što je ograničavalo izvodljivost čistog nasumičnog uzorkovanja. Sledeća tabela rezimira kvote koje su dostignute u poređenju sa stvarnom distribucijom ciljne populacije na Kosovu. Moguća odstupanja od 100 % su zbog grešaka u zaokruživanju. Sva odstupanja između neto i bruto uzorka korigovana su ponderisanjem(sa ukupnom efikasnošću ponderisanja od 88,6 %) Kako bi se osiguralo da su ispitanici stvarni, jedinstveni, sveži i angažovani, kompanija koja je angažovana za sprovođenje ankete je koristila nekoliko mera za kvalitet. Nakon registracije u panelu, potencijalni panelisti su morali da prođu nekoliko mera kvaliteta kao što su dvostruki pristup prihvatanja, geografska validacija, anonimno prepoznavanje proksi servera, captcha kodovi i otkrivanje duplikata (tehnologija digitalnog otiska prsta). Na ovaj način je osigurano da su ispitanici stvarni i jedinstveni. Nakon registracije, ispitanici su morali da se pridržavaju strogih pravila panela koja su ih sprečavala da budu prečesto anketirani i da budu previše često budu anketirani o određenim temama i kategorijama proizvoda. Ovo je urađeno kako bi se osiguralo da su ispitanici sveži. Kosovo (Izvor: Stručnjak Ipsosa za Kosovo; 14–29, u%) Spol Muški Žena 14–18 Starost 19–24 25–29 Priština Prizren Regija (NUTS 2) Peć Đakovica Uroševac Gnjilane Mitrovica Target 52 ,0 48 ,0 36 ,4 34 , 0 29 ,6 22 ,0 18 ,4 11 ,2 11 ,0 12 ,4 12 ,2 12 ,8 Net 51 ,6 48 ,4 34 ,5 38 ,2 27 ,3 26 ,5 18 ,3 9 ,4 11 ,0 10 ,4 10 ,2 14,1 10 2. Metodologija

3. Studija O mladima Kosovo Osnovne demografske ­karakteristike i trendovi Korišćeno je nekoliko demografskih varijabli za kategorizaciju ispitanika u različitim segmentima, kao što su starosna grupa, pol, region stanovanja, etnička pripadnost i obrazovanje. Kao i u drugim zemljama uključenim u studiju, populacija iz koje je uzet uzorak su osobe starosti od 14 do 29 godina, pri čemu su u slučaju Kosova nivoi odgovora za svaku grupu sledeći: 14–18(29,5 %), 19–24(43,1 %) i 25–29(27,3 %). Kada je u pitanju odziv ispitanika podeljen po polu, rezultati uzorka pokazuju približno jednaku distribuciju, kroz sledeće brojke: muškarci(51,6 %) i žene (48,4 %). Proces prikupljanja podataka obuhvata sedam glavnih regionalnih centara Kosova – konkretnije, podela ispitanika po opštinama u pogledu procenta od ukupnog broja ispitanika je sledeća: Priština(26,5 %), Mitrovica(14,1 %), Peć(9,4 %), Prizren(18,3 %), Uroševac(10,4 %), Gnjilane(10,2 %) i Đakovica(11 %). Studija je osmišljena uzorcima tako da za ispitanike obuhvati i kosovske Albance i kosovske Srbe, Albance sa(90,7 %), a Srbe sa(9,3 %). Uzorak nije uključio kvote za druge manjinske zajednice – ovo bio je izbor dizajnera uzorka. Međutim, podela je zasnovana na jeziku(albanski i srpski) što ne isključuje mogućnost prisustva mladih iz drugih kosovskih nevećinskih zajednica u studiji u komunikaciji na jednom od ovih jezika. U pogledu nivoa obrazovanja, 30,3 % ispitanika je grupisano u kategoriju„niskog” obrazovanja, dok je oko 57,1 % grupisano u kategoriju„srednjeg”, a 12,6 % je izjavilo da su„visokog” obrazovanja. Uopšteno, ove varijable su bile korisne u analizi i tumačenju podataka, stoga će se naći u svim poglavljima izveštaja. 11 3. Osnovne demografske k­ arakteristike i trendovi

4. Studija O mladima Kosovo Mladi i obrazovanje → 33,9 % anketiranih srednjoškolaca je u 2024. uglavnom zadovoljno kvalitetom obrazovanja, u odnosu na samo 14 % u 2018. → 27,2 % studenata visokog obrazovanja je u 2024. uglavnom zadovoljno, u poređenju sa samo 14 % u 2018. → Nauke informacione tehnologije i računarstva(28,8 %) su najtraženija oblast, zatim zdravstvo i medicinske nauke (24,9 %) i STEM(22,3 %). Kvalitet obrazovanja na Kosovu ostaje pitanje za mlade Kosovce zbog stalnih izazova u pripremi studenata za budući uspeh i ispunjavanju promenljivih zahteva savremene radne snage i društva. Mada rezultati PISA testa rangiraju Kosovo veoma nisko, postoji blagi porast zadovoljstva mladih kvalitetom obrazovanja. Usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada je glavni prioritet na Kosovu, što se ogleda u obrazovnim politikama, fokusu donatorskih organizacija i pažnji medija. Strategija za obrazovanja 2022–2026 naglašava važnost povezivanja visokog obrazovanja sa tržištem rada kroz različite inicijative. Međutim, Izveštaj Evropske komisije o Kosovu za 2023. naglašava nesklad između ponude u obrazovanju i zahteva tržišta rada, što ukazuje na potrebu za daljim usklađivanjem. Da bi razumeli percepciju mladih, ispitanici navode nauku informacionih tehnologija i računarstva kao najtraženiju oblast, zatim zdravstvene i medicinske nauke i STEM. Implicitna pristrasnost utiče na izbor žena, usmeravajući ih ka oblastima u kojima tradicionalno dominiraju žene uprkos percipiranoj potražnji u sektorima u kojima dominiraju muškarci. Iako se obrazovni sistem usredsređuje na usklađivanje programa sa potrebama tržišta rada, većina studenata upisuje programe poslovanja, administracije i prava, a ne tražene oblasti kao što su informacione tehnologije i zdravstvena nega. Iznenađujuće, mnogi mladi nisu razmišljali da promene svoju obrazovnu putanju koja odgovara zahtevima tržišta rada, što ukazuje na potrebu za pojačanom promocijom i privlačnošću ovih oblasti. Kvalitet obrazovanja Kvalitet obrazovanja na Kosovu još uvek nije na željenom nivou. Glavni dokaz za nedostatak kvaliteta u obrazovanju na preduniverzitetskom nivou su rezultati PISA testa iz 2018. koji svrstavaju Kosovo među poslednje tri zemlje učesnice(OECD, 2019). Što se tiče kvaliteta institucija visokog obrazovanja, Izveštaj Evropske komisije za Kosovo za 2023. naglašava značaj jačanja mehanizama za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju kako bi se osigurali obrazovni standardi i poboljšalo zapošljavanje diplomaca(Evropska komisija, 2023). Uprkos ovim nalazima, mladi na Kosovu se osećaju pozitivnije u pogledu kvaliteta obrazovanja na Kosovu. 12 4. Mladi i obrazovanje

Studija O mladima Kosovo Fig. Nivo zadovoljstva kvalitetom obrazovanja (u%) Koliko ste uopšteno zadovoljni kvalitetom obrazovanja na Kosovu? Srednja škola → Nimalo zadovoljan Uglavnom nezadovoljan Između Uglavnom zadovoljan Student → Veoma zadovoljan U poređenju sa rezultatima FES-ove Studija o mla­ dima na Kosovu 2018/19, postoji blagi porast za­ dovoljstva među mladima u pogledu kvaliteta obrazovanja. 33,9 % anketiranih srednjoškolaca je u 2024. uglavnom zadovoljno kvalitetom obrazovanja, u odnosu na samo 14 % u 2018. Slično, 27,2 % studenata visokog obrazovanja je u 2024. uglavnom zadovoljno, u poređenju sa samo 14 % u 2018. Da bi se bolje razumela percepcija mladih o kvali­ tetu obrazovanja na Kosovu, od njih je zatraženo da procene da li je izolacija usled viznih ograni­ čenja i nemogućnost putovanja uticala na njihov nivo akademskog razvoja. Iznenađujuće, samo 22 % je izjavilo da je nemogućnost putovanja u inostranstvo negativno uticala na njihov akadem­ ski razvoj i mogućnosti obrazovanja. Ovaj nivo odgovora pokazuje da se mladi osećaju prijatno sa razvojem svog obrazovanja, a samim tim i kva­ litetom obrazovanja na Kosovu. Obrazovanje i potrebe tržišta rada Usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada je trenutno jedan od glavnih prioriteta na Kosovu i to se manifestuje u obrazovnim politika­ ma, fokusu donatorskih organizacija i pažnji me­ dija. Na osnovu Strategije za obrazovanje 2022– 2026, jedan od ciljeva visokog obrazovanja je stvaranje„bolje veze visokog obrazovanja sa tr­ žištem rada kroz usklađivanje programa studija, povećanje mogućnosti za stažiranje studenata, saradnju sa preduzećima i povećanje interdisci­ plinarnih programa i STEM(nauka, tehnologi­ ja, inženjerstvo i matematika) programa”(MON­ TI, 2022). Pored toga, Izveštaj Evropske komisije za Kosovo za 2023. zaključuje da„obrazovni si­ stem ne podučava neophodne ključne veštine u dovoljnoj meri i nije adekvatno usklađen sa po­ trebama tržišta rada”(Evropska komisija, 2023). Kako bi se bolje razumele percepcije mladih na Kosovu u vezi sa obrazovanjem i tržištem rada, od njih je zatraženo da identifikuju najtraženije obla­ sti obrazovanja na tržištu rada na Kosovu. Oni su odgovorili da su nauke informacione tehnologi­ je i računarstva(28,8 %) najtraženije, zatim slede zdravstvene i medicinske nauke(24,9 %) i nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika(STEM) (22,3 %). 13 4. Mladi i obrazovanje

Studija O mladima Kosovo Fig. Stavovi o najtraženijim smerovima obrazovanja među mladima na Kosovu (u%) Koja oblast obrazovanja je po vašem mišljenju trenutno najtraženija na tržištu rada na Kosovu? Nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika(STEM) Ukupno 22 ,3 Muškarci 24 ,0 Žene 20 ,4 Zdravstvene i medicinske nauke 24 ,9 18 ,7 31 ,5 Poslovanje i nansije 13 ,4 18 ,1 8 ,4 Nauke informacione tehnologije i računarstva 28 ,8 32 ,1 25 ,2 Kreativna umetnost i dizajn 3 ,8 2 ,2 5 ,4 Obrazovanje i nastava 5 ,3 3 ,0 7 ,9 Implicitna pristrasnost žena prema potrebama tržišta rada Implicitna pristrasnost se odnosi na nesvesne sta­ vove ili stereotipe koji utiču na razumevanje, po­ stupke i odluke određenih grupa ljudi. U slučaju izbora žena naspram njihovih odabranih obra­ zovnih oblasti, implicitna pristrasnost može igra­ ti značajnu ulogu u oblikovanju njihovih odluka o tome šta će studirati i nastaviti na akademskom nivou(Drydakis et al., 2018). Pored toga, implicit­ ne pristrasnosti često dovode do polnih stereo­ tipa i očekivanja, što utiče na percepciju žena o njihovim sposobnostima i interesovanjima u određenim oblastima studija(Moss-Racusin et al., 2012). Na Kosovu„postoji tendencija da se devoj­ ke usmere(preko 90 %) na programe iz obrazo­ vanja, prirodnih nauka, društvenih nauka, medi­ cine, komunikologije i lingvistike”(MONTI, 2023). Kao što se vidi iz tabele iznad, najveći procenat žena(31,5 % u poređenju sa 18,7 % muškaraca) tvrdi da su zdravstvene i medicinske nauke naj­ traženija oblast obrazovanja na tržištu rada na Kosovu. Nije iznenađujuće da su žene 74,9 % studenata koji su po prvi put upisali bačelor nivo u oblasti zdravstvene nege i socijalne zaštite(KAS, 2023). Da bi žene na Kosovu bile u stanju da postanu konkurentnije u oblastima u kojima prevladavaju muškarci, napori kojima bi biti osporeni polni ste­ reotipi mogu pomoći u suzbijanju implicitnih pre­ drasuda i stvaranju pravednijeg okruženja za uče­ nje za žene. Rešavanje implicitne pristrasnosti u obrazovanju žena može osigurati da svi pojedin­ ci imaju priliku da ostvare svoje interese i talente ne ograničavajući se društvenim očekivanjima ili stereotipima(Llorens A, et al., 2021). 14 4. Mladi i obrazovanje

Studija O mladima Kosovo Fig. Razmatranja o promeni smera karijere među mladima na Kosovu (u%) Da li ste razmišljali o promeni smera obrazovanja ili karijere na osnovu zahteva tržište rada na Kosovu? Trenutno sam u procesu promene smera obrazovanja , ili karijere zbog zahteva tržišta rada. Ne, nisam razmišljao o promeni mog smera obrazovanja , ili karijere na osnovu zahteva tržište rada. Da, ozbiljno sam razmišljao o promeni smera obrazovanja , ili karijere kako bih se uskladio sa zahtevima tržišta rada. , Ne znam (Ne)usklađivanje obrazovanja mladih sa potrebama tržišta rada Iako su ispitanici identifikovali nauke informaci­ one tehnologije i računarstva, zdravstvene i me­ dicinske nauke i STEM kao tri najtraženija obra­ zovne oblasti na tržištu rada, mladi na Kosovu ne studiraju isključivo u ovim obrazovnim oblastima. Kosovska agencija za statistiku(KAS) u izveštaju „Statistika visokog obrazovanja po smerovima stu­ dija, 2022/2023” razotkriva da je najveći broj upi­ sanih studenata u oblasti poslovanja, administra­ cije i prava(25 %). Takođe, ukupan broj studenata na bačeloru je najveći na smeru poslovanje, ad­ ministracija i pravo(16.877) i mnogo veći od broja upisanih studenata na smerovima Informacione i komunikacione tehnologije(7.243), Zdravstva i so­ cijalne zaštite(9.555) i Prirodnih nauka, matema­ tika i statistike(2.288)(KAS, 2023). Nesklad izme­ đu onoga što studenti percipiraju najtraženijim oblastima obrazovanja na tržištu rada sa obla­ stima obrazovanja koje su izabrali zahteva dalju analizu. Kako bi se isključila mogućnost da mladi nisu u prilici da se bave traženim oblastima obra­ zovanja, upitani su da li bi promenili svoju oblast obrazovanja kako bi zadovoljili potražnju na trži­ štu rada. 67,6 % ispitanika je izjavilo da nije razmi­ šljalo o promeni obrazovnog smera ili karijere na osnovu zahteva tržišta rada. Iako je značajan fokus dat usklađivanju najtraže­ nijih studijskih programa sa potražnjom na trži­ štu rada, može se konstatovati da među mladi­ ma nema velikog interesovanja da pohađaju ove programe studija. Stoga, izradioci politika i akteri treba da daju prioritet promovisanju i povećanju privlačnosti ovih oblasti studija za kosovsku omla­ dinu kako bi uskladili svoje obrazovanje sa zahte­ vima tržišta rada. Mladi i njihovo vreme Većina mladih na Kosovu većinu svog dnevnog vremena provodi na društvenim mrežama. Na pi­ tanje o tome kako provode svoje vreme svakoga dana, odgovori prikazani na tabeli su: → Većina ispitanika uopšte ne troši vreme na aktivnosti vezane sa poslom(51,3 %) i čitanje internet novina(23,2 %). → Na aktivnosti vezane za školovanje/ obrazovanje, najveći procenat ispitanika provodi 1–2 sata(14 %), nakon čega sledi 30 minuta do 1 sata(12,7 %). → Vreme provedeno na društvenim mrežama pokazuje da značajan procenat ispitanika provodi 1–2 sata(31,4 %) i više od 5 sati (6,1 %). 15 4. Mladi i obrazovanje

Studija O mladima Kosovo Iznenađujuće je da 83,4 % mladih od 19 do 29 go­ dina uopšte ne provodi vreme na stvari vezane za posao. To ili pokazuje da im posao ne služi za dalje stručno usavršavanje, da su mladi u značaj­ noj meri nezaposleni ili nisu zaposleni u željenom profesionalnom okruženju. S druge strane, 53,7 % srednjoškolaca uzrasta između 14 – 18 godina i 66,2 % studenata između 19 – 24 godine provodi manje od jednog sata na učenje. Ovi procenti ukazuju da mladi nisu na zadovolja­ vajući način angažovani u svom obrazovnom ra­ zvoju i/ili da obrazovni sistem nije dovoljno iza­ zovan i zahtevan da bi provodili više vremena na učenju. Da bi se povećalo vreme koje mladi pro­ vedu u obrazovnom razvoju, akteri treba da se usredsrede na poboljšanje kurikuluma kako bi se uključilo više vannastavnih aktivnosti i obrazov­ nih aktivnosti na kojima bi mladi bili angažovani. Kosovska omladina većinu svog dnevnog vreme­ na provodi na društvenim mrežama: 70 % mladih provede od jednog do više od pet sati dnevno na društvenim mrežama Shodno tome, akteri treba da usredsrede svoje napore da uključe više obrazovnih mogućnosti kroz društvene mreže kako bi se maksimalizova­ la produktivnost vremena koje mladi provedu na društvenim mrežama. Ključni nalazi 1.  Briga o kvalitetu: Kvalitet obrazovanja na Kosovu se neprekidno suočava sa izazo­ vima, ometajući efikasnost u pripremanju stu­ denata za buduće poduhvate i odgovor na savremene društvenih potrebe i potrebe radne snage. Uprkos nedavnim poboljšanjima, učinak Kosova na testovima PISA je i dalje veoma slab, što naglašava stalnu zabrinutost u vezi kvaliteta obrazovanja. 2.  Percepcija i izbor mladih: Studija otkri­ va da se oblasti nauke informacione teh­ nologije i računarstva, zdravstvene i medicin­ ske nauke i STEM-a percipiraju kao najtraženije od strane mladih na Kosovu. Međutim, šabloni upisa pokazuju sklonost ka programima poslo­ vanja, administracije i prava, što ukazuje na jaz između uočene potražnje i stvarnih izbora. 3.  Angažman mladih i raspodela ­vremena: Mladi na Kosovu posvećuju dosta vre­ mena društvenim mrežama, što potencijalno utiče na njihov obrazovni i profesionalni anga­ žman. Što se tiče toga, značajan deo troši mi­ nimalno vreme na aktivnosti vezane za posao i učenje, naglašavajući potencijalne oblasti za intervenciju kako bi se poboljšao obrazovni angažman i produktivnost. 4.  Implicitna pristrasnost i polni disparite­ ti: Implicitna pristrasnost utiče na izbor u obrazovanju žena, usmeravajući ih ka obla­ stima u kojima tradicionalno dominiraju žene uprkos percipiranoj potražnji u sektorima ko­ jima dominiraju muškarci. Napori da se ospo­ re polni stereotipi i promovišu različitosti su od suštinskog značaja za stvaranje inkluzivnijeg okruženja za učenje. 16 4. Mladi i obrazovanje

5. Zapošljavanje i mobilnost → Nastavlja da prevladava trend da mladi na Kosovu često rade na poslovima koji nisu u skladu sa profesijom za koju su obučeni (48 %). → Ispitanici smatraju veze sa ljudima na vlasti veoma važnim kako bi zadobili položaj pojedinca u društvenoj strukturi. → 83,4 % mladih na Kosovu nikada nije imalo iskustvo obuke ili studiranja u inostranstvu. Zapošljavanje Dok je stanovništvo Kosova među najmlađim u Evropi, nezaposlenost mladih je i dalje prisutna i ostaje jedan od ključnih problema sa kojim se su­ očava zemlja. Prema izveštaju koji je objavio KAS, u drugom tromesečju 2023. stopa nezaposleno­ sti za starosnu grupu stanovništva 15–24 godine (16,2 %) bila je veća u poređenju sa stopom ne­ zaposlenosti za starosnu grupu 15–64(10,7 %). 1 U isto vreme, u okviru brojke nezaposlenosti mladih postoji polna dimenzija koja se konsistentno isti­ če – na primer, prema istom izveštaju KAS-a sto­ pa nezaposlenosti mladih žena u 2023. je iznosila 23,4 %, u poređenju sa 12,6 % za mlade muškarce. 2 Slične rezultate potvrđuje i ova anketa. Studija O mladima Kosovo Pored toga, prethodni izveštaji su takođe nagla­ sili da je kategorija NEET(mladi koji ne pohađa­ ju obrazovanje, nisu zaposleni niti pohađaju obu­ ku) među najvišima u regionu. 3 Ipak, podaci ove ankete su takođe otkrili pozitivnu notu, odnosno da se čini da je ukupan trend u opadanju – iako sporo. Ovi problemi su bili opšteprisutni i ne predsta­ vljaju nove izazove. Pronalaženje rešenja za oslo­ bađanje potencijala mladih i njihovu integraciju na domaće tržište rada će nastaviti da predsta­ vlja jedan od ključnih izazova za razvoj Kosova na putu napred. Sadašnja Vlada Kosova, koju pred­ vodi Samoopredeljenje, a koja je došla na vlast u februaru 2021. dosledno ponavlja da„radna me­ sta i pravda” predstavljaju glavne prioritete. 4 Vla­ da Kosova je 2023. otvorila Platformu Superpuna koja je prvobitno bila osmišljena da je koriste mla­ di od 18–25 godina. Platforma Superpuna je stvo­ rena sa ciljem da služi kao„platforma za zapošlja­ vanje kako bi se mladima olakšao pristup tržištu rada, a ujedno i pomoglo preduzećima u angažo­ vanju novih zaposlenih”, 5 dok je 2024. platforma proširena i obuhvata i učesnike između 18 i 29 go­ dina. Prema kosovskim zvaničnicima, do februa­ ra 2024. preko 67 % mladih koji su prošli program je nastavilo da bude aktivno i nakon datuma pre­ kida. 6 Uopšteno, ova platforma predstavlja pozi­ tivan korak, dok se mora nastaviti ocenjivanje ši­ reg uticaja programa na putu napred, što bi zatim trebalo da bude propraćeno daljim prilagođava­ njima politike. 17 5. Zapošljavanje i mobilnost

Studija O mladima Kosovo 41 % Ipak, rezultati ankete ukazuju na stalne probleme koji se odnose na neusklađenost veština, pretera­ no obrazovanje, kao i nisko poverenje mladih u meritokratske standarde kao put do radnog me­ sta u zemlji. Među mladima na Kosovu prevladava utisak da su društvene i političke veze važnije od stručnosti. U tom cilju, iako je preovlađujući pro­ blem nezaposlenosti mladih usredsređen na pri­ vredu, isti je takođe i u preseku sa drugim obla­ stima politika, kao što su kvalitet obrazovanja i sprovođenje politika i poverenje u institucije. Sto­ ga, rešavanje pitanja nezaposlenosti mladih za­ hteva višestruki pristup. U nastavku, ovo poglavlje predstavlja rezultate ankete o trenutnoj situaciji na terenu, uz poređenje sa rezultatima FES-ove Studije o mladima na Kosovu 2018–2019. U cilju projektovanja kontinuiteta između ove dve studi­ je, ovo poglavlje takođe primenjuje prilično slič­ nu strukturu. Status zaposlenja Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. ne­ zaposlenost mladih je bila ogromna i iznosila je oko 45 % 7 – skoro polovina ukupnog broja mladih na Kosovu je bila nezaposlena. Otprilike deceni­ ju i po kasnije, ukupna stopa nezaposlenosti mla­ dih pokazuje trend opadanja, međutim, rezulta­ ti istraživanja i dalje ne pokazuju pozitivnu sliku. U segmentu nezaposlenosti, oko 41 % čine neak­ tivnu radnu snagu tako što su odgovorili da„tre­ mladih nezaposlenih ljudi na Kosovu trenutno ne traži posao. Oko 4 % imaju stalni posao sa skraćenim radnim vremenom, od čega su oko 6 % muškarci, a oko 3 % žene. Oko 12 % ima ugovore na određeno vre­ me za poslove sa punim radnim vremenom, od čega 16 % su muškarci i 8 % žene. Dalje, oko 5 % je navelo da imaju povremeno radno mesto, oko 7 % su samozaposleni, a oko 3 % je na stručnoj obuci. Takođe, mora se uzeti u obzir da je prema Svetskoj banci neformalnost na Kosovu i dalje na visokom nivou, 8 stoga je ovaj osnovni element ipak mogao igrati ulogu u odgovorima. U suštini, nalazi uglavnom ne daju nove uvide, već samo potvrđuju nalaze i očekivanja koja proizilaze iz prethodnih izveštaja. Očekivanja su takva da ne­ zaposlenost mladih na Kosovu ostaje razlog za za­ brinutost; da tržište rada čini veliki deo mladih koji su neaktivni; kao i da među zaposlenima posto­ ji neravnoteža između muškaraca i žena. Rodna segmentacija ukazuje da mlade žene imaju slabu vezanost za tržište rada, međutim, rezultat pitanja „Nemam posao, ali aktivno tražim posao” iznosi 21 % za žene, u poređenju sa 11 % za muškarce. U tom pogledu, iako je jasno da se žene suočavaju sa poteškoćama u pristupu tržištu rada, ovo pita­ nje pokazuje da one nisu zadovoljne ovom situa­ cijom i veliki deo njih je spreman da se pridruži tr­ žištu ukoliko im se ukaže prilika. Na Vladi Kosova i poslovnoj zajednici je da ovo učini pristupačnijim i pogodnijim putem za mlade žene na Kosovu. Kao što je navedeno, pozitivna napomena je da se čini da je opšti trend ove dinamike u opadanju, u po­ ređenju sa nalazima FES-ove Studije o mladima na Kosovu 2018–2019. nutno ne tražim posao”, u poređenju sa cifrom od oko 15 % koji su izjavili suprotno. Anketa ne rasve­ tljava faktore iza ovog izbora mladih. Ukupno oko 8 % mladih trenutno ima„ugovor na neodređe­ no vreme za posao sa punim radnim vremenom”, od čega su oko 10 % muškarci u poređenju sa oko 5 % žena. 18 5. Zapošljavanje i mobilnost

Studija O mladima Kosovo Fig. Obrazovanje/obuka i profesionalno usklađivanje među mladima na Kosovu (u%) ,7 Nisam se školovao ni za jednu profesiju ,5 Ne, ne radim u svojoj struci Da li trenutno radite na radnom mestu u okviru vaše struke(onoj za koju ste se školovali)? ,7 Da, radim u mojoj struci ,4 Radim na poslu koji je prilično blizak mojoj profesiji Neusklađenost veština i preterano obrazovanje Nastavlja da prevladava trend da mladi na Kosovu često rade na poslovima koji nisu u skladu sa pro­ fesijom za koju su obučeni. U poređenju sa pret­ hodnom FES-ovom Studijom o mladima na Koso­ vu 2018–2019, broj je smanjen za 6 %, te je opao sa 54 % na oko 48 %. S druge strane, oko 26 % mla­ dih je izjavilo da radi na poslovima koji odgovaraju njihovoj profesiji. Ukupno oko 15 % mladih je od­ govorilo da rade posao„prilično sličan” svojoj pro­ fesiji, od kojih su oko 15 % muškarci, a 17 % žene. Ovo ukazuje na nešto veću sklonost žena da rade u svojoj struci. Stoga, ne samo da postoje ograni­ čene mogućnosti zapošljavanja za mlade na Koso­ vu, već postoji i opšta neusklađenost između nji­ hove profesije(obuke) i radnih mesta, što često navodi pojedince da rade u oblastima koje nisu povezane sa njihovim profesijama(Figure 4). Čini se da je sve ovo isprepleteno sa još jednim faktorom koji se pojavljuje, a to su dispariteti iz­ među radnih mesta i obrazovanja. Radna mesta većine mladih, što je oko 58 %, su trenutno„u skla­ du sa dostignutim nivoom formalnog obrazova­ nja”. Oko 7 % mladih obavlja poslove koji zahte­ vaju viši nivo formalnog obrazovanja u odnosu na radno mesto, dok oko trećine ispitanika(odnosno 30 %) trenutno radi na radnim mestima koji zahte­ vaju„niži nivo formalnog obrazovanja”. Ovaj pro­ ces je razmatran u FES-ovoj Studiji o mladima na Kosovu 2018–2019 u vezi sa„preteranim obrazo­ vanjem”(u toj studiji brojka je bila na 44 %), kao rezultat na koji ukazuje disparitet između ponu­ đenog obrazovanja i veština i tržišta rada. Ukup­ no oko 9 % mladih je priznalo da nisu obučeni za bilo koju profesiju – prilično visok broj mladih oso­ ba koje nisu obučene predstavlja još jedan izazov za tržište rada na Kosovu. U celini, neusklađenost profesije i preterano obrazovanje kao odvojene, ali isprepletene dinamike, pokazuju nesklad iz­ među obrazovanja i obuke mladih, veština i po­ tražnje tržišta rada. 19 5. Zapošljavanje i mobilnost

Studija O mladima Kosovo Važni faktori u pronalaženju radnog mesta Postoji nekoliko faktora za koje se smatra da ima­ ju sličan uticaj na pronalaženje radnog mesta. Pre­ ovlađujuća percepcija, odnosno da se veze sa lju­ dima na vlasti pretvaraju u položaj pojedinca u društvenoj strukturi – ispitanici smatraju veoma važnom. Oko 42 % je navedeno smatralo„veo­ ma važnim”, a 30 %„uglavnom važnim”. Veruje se da drugi faktor proizilazi iz„članstva u političkoj stranci”, što je 36 % ispitanika izabralo kao„veoma važnim”, a 25 % kao„uglavnom važnim”. Činjenica da se„članstvo u političkoj stranci” smatra odluču­ jućim faktorom da mladi dobiju posao je indikaci­ ja niskog poverenja u institucije – rezultat koji je dalje potvrđen u poglavlju o„Političkim stavovima i učešću”. Treći faktor – odnosno iskustvo iz ino­ stranstva – je 31 % ispitanika smatralo„veoma va­ žnim”, a do 30 % mladih kao„uglavnom važnim”. Na kraju, stručnost se smatra najmanje važnom od ovih faktora – sa 27 % koji ga smatraju„veoma va­ žnim”, a 30 kao„uglavnom važnim”. Zanimljivo je da su kosovske mlade ispitanice pokazale nešto viši nivo poverenja(oko 4–5 %) u faktorima kao što su stručnost i iskustvo iz inostranstva koja po­ maže u procesu dobijanja radnog mesta. Ovo po­ kazuje da mlade kosovske žene imaju nešto veće poverenje od muškaraca u karakteristike merito­ kratije za dobijanje radnog mesta u poređenju sa članstvom u stranci, poznanstvima i vezama, koje kosovski muškarci smatraju važnijim faktorima. Ključni nalazi 1.  Broj mladih na Kosovu koji nisu aktivni na tržištu je i dalje visok, sa oko 41 % neza­ poslenih koji tvrde da ne traže posao(35 % mu­ škaraca i 48 % žena). U segmentu nezaposlenih neaktivnih, oko 21 % ispitanih žena je navelo da traži posao, u poređenju sa 11 % muškaraca. 2.  Rodni dispariteti u pogledu društvenog statusa i pristupa tržištu rada i radnim mestima su i dalje jako izraženi. Muški ispitani­ ci i dalje imaju višu stopu zaposlenosti, u razli­ čitim kategorijama radnih mesta. 3.  Uopšteno govoreći, mladi na Kosovu smatraju da je stručnost manje važna za pronalaženje radnog mesta u poređenju sa vezama sa ljudima na vlasti, članstvom u poli­ tičkoj stranci i iskustvom iz inostranstva. Činje­ nica da je„stručnost” prošla slabije nego osta­ la tri faktora predstavlja razlog za zabrinutost, a jedno moguće šire objašnjenje moglo bi da se odnosi na sveukupno nizak nivo poverenja u institucije u svim segmentima društva. 4.  Mladi na Kosovu često rade na radnim mestima koja nisu u skladu sa njihovim zanimanjem – oko 48 % je odgovorilo da ne rade u svojoj struci. Ovo ukazuje na visok ste­ pen neusklađenosti između kvalifikacija radne snage i potreba i zahteva koji postoje na tržištu rada. S druge strane, oko 9 % mladih je prizna­ lo da nikada nisu pohađali bilo kakvu obuku, deo za koje se očekuje da će se i dalje suočavati sa poteškoćama u pristupu tržištu rada. 5.  Izveštaj otkriva da je preterano obrazo­ vanje i dalje prisutno među kosovskom omladinom. Trenutna radna mesta za 30 % mladih zahtevaju niži nivo formalnog obra­ zovanja u poređenju sa postojećim nivoom mladih zaposlenih na tim mestima. Moraju se pojačati napori da se postigne još bolje „podešavanje” između obrazovnog sistema i tržišta rada kako bi se rešio ovaj nedostatak. 20 5. Zapošljavanje i mobilnost

6. Studija O mladima Kosovo Mobilnost Migracija mladih predstavlja značajan izazov na Kosovu, slično kao i u drugim zemljama u regionu Zapadnog Balkana(Leitner, 2021). Još veći izazov je to što visokokvalifikovani i obrazovani radnici napuštaju zemlju prouzrokujući„odliv mozgova” (Icoski, 2022) i očekuje se da će se situacija inten­ sifikovati liberalizacijom viznog režima za kosov­ ske građane(Lavrič, 2020). Državljani Kosova pu­ tuju bez viza od januara 2024.(Evropska komisija, 2024.) i postoji javna debata da li će još veći proce­ nat mladih emigrirati u preostale delove Evrope. Ovo se može smatrati jasnim pokazateljem opti­ mizma kosovske omladine naspram njihovih pro­ fesionalnih i akademskih mogućnosti na Kosovu. Pored toga, na pitanje da li se zbog nemogućnosti slobodnog putovanja osećaju manje profesionalno razvijenim u odnosu na mlade u regionu, 49,1 % je odgovorilo da se ne osećaju manje profesionalno razvijenim. Studiranje u inostranstvu 83,4 % mladih na Kosovu nikada nije imalo isku­ stvo obuke ili studiranja u inostranstvu, a polovi­ na njih ne namerava da to uradi ni u budućnosti; žene mnogo više nerado studiraju u inostran­ stvu u odnosu na muškarce. Uprkos pretpostavci da kosovska omladina nije zadovoljna obrazova­ njem na Kosovu, dok im nedostaju i mogućnosti da se akademski razvijaju u inostranstvu, kosov­ ska omladina ne pokazuje veliko interesovanje za ovo. Studenti nižeg obrazovanja su manje skloni studiranju ili obuci u inostranstvu, u poređenju sa studentima visokog obrazovanja. Mladi i migracija Kako bi bolje razumeli iskustva mladih koji žive u inostranstvu, pitali smo ih da li su boravili u ino­ stranstvu duže od šest meseci i većina njih(89,3 %) tvrdi da nisu. Kako bi shvatili da li je boravak u inostranstvu na kraće od šest meseci bio lični izbor ili zbog nedo­ statka mogućnosti zbog viznih ograničenja, mla­ dima je postavljeno pitanje o stepenu njihove že­ lje da emigriraju. Grafikon ispod pokazuje njihove odgovore. Među mladima svakako postoji raznovrstan pri­ stup kada je u pitanju emigracija. Dok je 28,4 % ispitanika izjavilo da ne namerava da emigrira, 26,8 % ima jaku do veoma jaku želju da emigrira. Žene imaju tendenciju da imaju manju želju da emigriraju u poređenju sa muškarcima. Najve­ ći procenat mladih(31,1 %) ima umerenu želju da emigrira. Izradioci politika mogu da iskoriste ove statistike za ciljanje emigracije mladih. Budu­ ći da veći procenat mladih ili ne želi da emigrira ili ima umerenu želju da emigrira, akteri bi treba­ li da usvoje politike koje drže na minimumu želju mladih da emigriraju. Takođe, fokus treba posve­ titi ženama kroz pružanje mogućnosti dok su na Kosovu jer one imaju najmanju želju da emigrira­ ju u poređenju sa muškarcima. 21 6. Mobilnost

Studija O mladima Kosovo Fig. Međunarodna mobilnost mladih na Kosovu (u%) Da li ste ikada bili odsutni iz svoje domovine duže od šest meseci? Ne Da ,, Starost → – ,, – ,, – Dok što se tiče mladih koji imaju jaku želju da emigriraju treba sprovesti dublju analizu kako bi razumeli motive i detalje koji stoje iza motivacije da emigriraju kako bi se smanjio broj mladih koji napuštaju Kosovo. Zašto emigrirati, kada i na koliko dugo? Većina mladih koji žele da emigriraju će emigri­ rati u naredne dve godine(45,1 %). Ovo je jasan pokazatelj da će mladi koji imaju želju da emigri­ raju to najverovatnije učiniti u bliskoj budućno­ sti i izradioci politika treba brzo da reaguju ako žele da spreče emigriranje ovog procenta mladih. Među njima, najveća verovatnoća za emigriranje je kod starosnog doba između 19 i 24 godine. Mo­ žda postoje tri razloga zašto je ova grupa sprem­ nija da emigrira:(1) stiču pravo na rad;(2) žele da nastave studije visokog obrazovanja i(3) nedav­ no su postali odrasli. Još jedan zabrinjavajući od­ govor je da: 21,5 % mladih koji žele da emigriraju izjavljuje da„zauvek” žele da emigriraju u drugu zemlju. Očigledno je da postoji određeni nivo nezadovolj­ stva među ovom grupom i shvatanje razloga za želju za emigriranjem je ključno za izradioce poli­ tika. Iako je ovaj procenat visok, još uvek ima pro­ stora za mere politika pošto 50,5 % mladih koji žele da emigriraju nije ništa učinilo da započne ovaj proces. U međuvremenu, 26,5 % je stupilo u kontakt sa svojim prijateljima i rođacima, 15,7 % kontaktiralo je potencijalne poslodavce, a 12,4 % je kontaktiralo univerzitete ili škole. U zaključku, prijatelji i porodica, poslodavci i uni­ verziteti/škole su glavne kategorije kojima se mla­ di koji žele da emigriraju obraćaju. Glavni razlog zašto mladi žele da emigriraju je poboljšanje životnog standarda(31,8 %), propraćeno boljim platama(16,3 %) i boljim mogućnostima zapošljavanja(16,5 %). Vredi napomenuti da mladi ne teže da emigriraju radi boljeg obrazovanja, veće kulturne raznoliko­ sti ili pokretanja sopstvenog preduzeća. Očigled­ no je da izradioci politika treba da usmere svoju pažnju na poboljšanje životnog standarda. Život­ ni standard obuhvata različite faktore kao što su prihodi, zapošljavanje, pristup zdravstvenoj zašti­ ti, obrazovanju, stanovanju i drugim bitnim uslu­ gama, kao i faktore kao što su kvalitet životne sredine i društveno blagostanje(OECD, n.d.). Od navedenih faktora, zaposlenost i prihodi izgleda­ ju kao pokretačka snaga mladih da traže da emi­ griraju. „Neodlučni” „Neodlučni” predstavljaju značajan deo anketira­ nih mladih, što ukazuje na neizvesnost u pogle­ du njihove želje da emigriraju ili trajanja takvog poteza ili da nisu preduzeli ništa u pogledu emi­ griranja. Ključni aspekt na koji bi izradioci politika mogli da se usredsrede je stvaranje više moguć­ nosti za zapošljavanje na Kosovu. Podsticanjem lokalne privrede i tržišta rada, mlade osobe mogu biti sklonije da ostanu i doprinose svojim zajedni­ cama, a ne da traže prilike u inostranstvu. 22 6. Mobilnost

Studija O mladima Kosovo Fig. Želja za emigriranjem među mladima na Kosovu (u%) Koliko je jaka vaša želja da se preselite u drugu zemlju na više od šest meseci(emigrirate)? Nemam nameru da emigriram Slaba Umerena Jaka Veoma jaka Ukupno Žene Muškarci Štaviše, izradioci politika bi mogli da sprovedu ini­ cijative koje imaju za cilj da pruže smernice i in­ formacije mladima koji su neodlučni u vezi emi­ griranja. Ovo bi moglo uključivati obrazovne programe, usluge savetovanja u karijeri ili moguć­ nosti mentorstva koje pomažu mladim osobama da istraže svoje mogućnosti i donesu informisane odluke o svojem putu u budućnosti. Uopšteno, rešavanje potreba segmenta„neodluč­ nih” zahteva višestruki pristup koji uzima u obzir ekonomske, društvene i lične faktore koji utiču na njihovo donošenje odluka. Pružajući mogućnosti, podršku i smernice, izradioci politika mogu osna­ žiti mlade osobe da donose odluke koje su u skla­ du sa njihovim težnjama i doprinose razvoju Ko­ sova. Ključni nalazi 1.  Želja za emigriranjem: Među kosovskom omladinom postoji raznovrstan spektar stavova prema emigraciji. Dok neki ne izraža­ vaju nameru da emigriraju(28,4 %), drugi ima­ ju snažnu želju da to učine(26,8 %). Žene imaju tendenciju da pokazuju niži nivo želje u pore­ đenju sa muškarcima. 3.  Potrebna hitan odgovor: Većina mladih koji nameravaju da emigriraju planira da to učini u naredne dve godine, što ukazuje na hitnu potrebu da izradioci politika postu­ pe brzo kako bi zadržali ovu demografsku ka­ tegoriju. 4.  Podrška neodlučnima: Inicijative koje imaju za cilj pružanje smernica i informa­ cija neodlučnim mladima da emigriraju su od ključnog značaja. Ovo bi moglo da obuhva­ ti obrazovne programe, usluge savetovanja u karijeri ili mogućnosti mentorstva koje poma­ žu mladima da istraže svoje mogućnosti i do­ nesu informisane odluke o svojim budućim pu­ tevima. 5.  Ograničeno interesovanje za studiranje u inostranstvu: Značajna većina(83,4 %) kosovske omladine nikada nije pohađala obu­ ku ili iskustvo u inostranstvu, a polovina njih ne pokazuje nameru da to čini u budućnosti. Žene pokazuju veću nespremnost u odnosu na muškarce, a studenti visokog obrazovanja su skloniji studiranju u inostranstvu. 2.  Razlozi za emigraciju: Želja za pobolj­ šanjem životnog standarda(31,8 %), veće plate(16,3 %), i bolje mogućnosti za zapošlja­ vanje(16,5 %) su glavni pokretači mladih koji razmišljaju o emigraciji. Zaposlenost i prihod se pojavljuju kao ključni faktori koji utiču na odlu­ ke o migraciji. 23 6. Mobilnost

7. Studija O mladima Kosovo Porodica i planovi za budućnost → 86,3 % kosovske omladine preferira da živi sa roditeljima. → Samo 11,5 % ispitanika je izjavilo da bi živeli sami ako bi finansijske prilike to dozvoljavale. Porodica je izuzetno važan aspekt života na Ko­ sovu. Kao kolektivistička kultura, socijalna sigur­ nost i rad na brizi se uglavnom pružaju unutar porodice. U ovom kontekstu, porodicu karakte­ riše kohabitacija dve ili tri generacije. Dakle, ve­ ćina mladih osoba različite starosti živi sa rodite­ ljima. Ovaj kulturni aspekt utiče na preferencije mladih ljudi u pogledu praktičnih aspekata orga­ nizovanja njihovog života. Vrednosti kojih se pri­ državaju su veoma relevantne za njihov stil živo­ ta i izbor partnera. Rezultati istraživanja pokazuju da većina mladih živi sa roditeljima. Procenat se razlikuje između muškaraca i žena učesnika: 89,9 % muških učesni­ ka i 77,3 % ženskih učesnika živi s njihovom a maj­ kom, dok 85,2 % muških učesnika i 72,9 % ženskih živi s njihovim ocem. S druge strane, žene imaju veću stopu života sa svojim partnerom ili supru­ žnikom(20,6 %) u poređenju sa muškim učesni­ cima(13,3 %). Veća stopa života sa decom je prisutna kod žen­ skim(15,9 %) u poređenju sa muškim učesnici­ ma(8,3 %). Ove polne razlike mogu biti posle­ dica veće stope brakova među ženama(20,2 %), u poređenju sa muškim učesnicima(13,3 %) kao što pokazuju rezultati ovog istraživanja i na mla­ đu dob za sklapanje braka/venčanja kod mladih žena(28 godina) u odnosu na mlade muškarce (31 godinu). 9 Što se tiče života u proširenoj porodici, rezulta­ ti pokazuju da određeni procenat mladih živi sa tri generacije u porodici. Život sa babom i dedom preovlađuje među 19,3 % muških učesnika i 15,8 % ženskih. Opet, slično razlici u životu sa roditeljima, viši procenat je među muškim učesnicima u pore­ đenju sa ženskim učesnicima. Čini se da je život sa roditeljima najpoželjnija opci­ ja. 86,3 % ispitanika je izjavilo da više voli da živi sa roditeljima jer je to najjednostavnija i najpovolj­ nija opcija. Ova preferencija je češća među mini­ malistima sadržaja(93,7 %) i među mladim kon­ zervativnim ženama istočne Evrope(91,3 odsto), a slede obrazovani urbani progresivci(80,1 %), aktivni tradicionalisti(75,4 %) i kompleksna urba­ na omladina(59,8 %). Najveći procenat je među kompleksnom urbanom omladinom(37,4 %) u poređenju sa drugim grupama u pogledu prefe­ rencije da žive sami ako finansijske prilike to do­ zvoljavaju. Međutim, ova grupa ima najnižu sto­ pu spremnosti da preuzme odgovornost(52,4 odsto) i budu nezavisni(51,8 %). 24 7. Porodica i planovi za budućnost

Studija O mladima Kosovo Fig. Važni faktori za izbor partnera za mlade na Kosovu (u%) Koliko vam je sledeće važno prilikom biranja partnera? Uopšte nije važno Uglavnom nije važno Između Veoma važno Verska uverenja Ekonomski položaj Odobrenje porodice Nevinost Nivo obrazovanja Nacionalno poreklo Uglavnom važno Sa druge strane, samo 11,5 % ispitanika je izjavi­ lo da bi živeli sami ako to dozvoljavaju finansijske prilike, a samo 1,9 % ispitanika je izjavilo da njiho­ vi roditelji ne bi pristali da im dozvole da žive sami. Više od 90 % ispitanika je izjavilo da sa roditeljima imaju odlične odnose ili imaju manje razlike u mi­ šljenjima. Ovi nalazi ukazuju na nespremnost ve­ Što se tiče demografskih razlika u ovakvim vred­ nostima, aktivni tradicionalisti i osobe od 25–29 godina rangiraju nivo obrazovanja i ekonomski položaj na nižem značaju u poređenju sa drugim vrednostima. Obrazovani urbani progresivci sve ostale navedene vrednosti svrstavaju kao manje značajne, osim nacionalnog porekla. 78 % mladih ljudi na Kosovu smatra da je nacionalno poreklo važno pri izboru partnera. ćine mladih da promene način života, što bi de­ lom moglo biti posledica prenošenja porodičnih vrednosti kroz generacije i oklevanja da preuzmu odgovornosti kao samostalne odrasle osobe. Očigledno je da su gore navedene vrednosti koje imaju veći značaj pri izboru partnera međusobno povezane. Na primer, porodično odobravanje je povezano sa verskim uverenjima(r=,46) i nacio­ nalnim poreklom(r=,51), a nacionalno poreklo je povezano sa verskim uverenjima(r=,52). Oni koji cene nivo obrazovanja imaju tendenciju da cene i ekonomski položaj(r=,47). U pogledu značaja vrednosti za izbor partne­ ra, mladi ističu važnost odobravanja porodice (79,8 %), verska uverenja(79,3 %) i nacionalno po­ reklo(78 %). Međutim, ističu i važnost nivoa obra­ zovanja, nevinosti i ekonomskog položaja, ali na nižem nivou u odnosu na gore navedene vred­ nosti. 25 7. Porodica i planovi za budućnost

Studija O mladima Kosovo Struktura porodice odražava kulturne aspekte društva. Mlađi punoletnici i dalje žive sa rodite­ ljima. To je preferirana opcija za obe strane, rodi­ telje i njihovu decu, čak i iznad 18 godina. Štavi­ še, postoje dokazi da postoje porodice u kojima žive tri generacije: babe i dede, roditelji i mladi punoletnici. Za većinu mladih, život sa roditeljima je jedini izbor. Bez obzira na nedostatak drugih životnih mogućnosti. Mladi radije žive sa rodite­ ljima jer smatraju da je to jednostavnija i pogod­ nija opcija. Sa druge strane, roditelji i dalje više vole da žive sa svojom decom, čak i ako su puno­ letni. Dakle, postoji obostrana želja da žive zajed­ no. To je tradicionalni aspekt porodične strukture. Roditelji pružaju podršku svojoj odrasloj deci i sa njima dele kućne poslove. Ova praksa može spre­ čiti mlade ljude od preuzimanja odgovornosti i samostalnog života. Drugim rečima, ovo stvara zonu konfora za mlade jer imaju prednost života sa roditeljima uz manje odgovornosti. Međutim, postoji tendencija kompleksne urbane omladi­ ne da odstupi od tradicije. Oni su izjavili da će ži­ veti sami ako im finansijske prilike budu dozvoli­ le. Međutim, paradoksalno je da oni imaju manju spremnost da preuzmu odgovornost i budu ne­ zavisni. Ključni nalazi 1.  Većina mladih živi sa roditeljima. Ovo je češće među mladim muškarcima u poređenju sa mladim ženama. 2.  Postoji deo mladih koji žive sa babom i dedom. Živeti u višegeneracijskim poro­ dicama je češće među mladim muškarcima u odnosu na mlade žene. 3.  Većina mladih radije živi sa roditeljima jer to smatraju najjednostavnijom i pogodnijom opcijom. Izjavljuju da imaju dobre odnose sa svojim roditeljima. 4.  Među kompleksnom urbanom omladi­ nom je najveći procenat spremnosti da žive sami, ako finansijske prilike to dozvo­ ljavaju. 5.  Kada je u pitanju izbor partnera, mladi ljudi uzimaju u obzir tri najvažnije vred­ nosti koje dominiraju pri izboru: odobrenje po­ rodice, versko ubeđenje i nacionalno poreklo. Život u proširenim porodicama znači da je po­ trebno više poštovanja. Usklađenost je potrebna i iz tradicionalnih i iz praktičnih razloga. Na osno­ vu tradicije, mladi punoletnici moraju dobiti sa­ glasnost roditelja za svoje važne odluke. Jedna od njih je odluka o budućem bračnom saputni­ ku. Većina njih se složila da je odobrenje porodi­ ce važno kada biraju partnera/supružnika. Odo­ brenje porodice je važno iz praktičnih razloga u pogledu porodične kohezije. Zanimljivo je da su verska uverenja i nacionalno poreklo važni pri iz­ boru partnera. Ovo možda odražava tradicional­ ne vrednosti i nacionalizam koji dominiraju čita­ vim društvom. 26 7. Porodica i planovi za budućnost

8. Studija O mladima Kosovo Opšte vrednosti, stavovi i percepcije → Mladi se najviše plaše lošeg zdravstvenog sistema(53,1 %), da nemaju posao(49,4 %) i da se teško razbole(46,4 %). → Ispitanice se više plaše da budu žrtve fizičkog nasilja(36,6 %) u odnosu na muške ispitanike(31 %). → Ukupni prosek zadovoljstva životom među mladima je 7,49 na skali od 0(veoma nezadovoljan) do 10(veoma zadovoljan). Mišljenja i stavovi Merene su različite vrednosti kao što su: preuzi­ manje odgovornosti, nezavisnost, diplomirati na univerzitetu, imati uspešnu karijeru, biti aktivan u politici, učestvovati u građanskim akcijama/inicija­ tivama, stupiti/biti u braku, postati/biti bogat, iz­ gledati dobro, nositi brendiranu odeću, zdravo se hraniti, baviti se sportom i imati decu. Među ovim vrednostima, najmanji značaj je dat bavljenju poli­ tikom sa 19,3 %, a zatim vrednosti učešća u građan­ skim akcijama/inicijativama sa 37,6 %. Iako većina mladih preferira da živi sa roditeljima, veoma cene nezavisnost(87,3 %). Oni koji teže uspešnoj karijeri preferiraju da budu nezavisni(r=,41), preuzimaju odgovornost(r=,33), završe fakultet(r=,41) i da se zdravo hrane(r=,38). Oni koji više vole da preuzmu odgovornosti više vole da budu nezavisni(r=,34), da se zdravo hrane (r=,33) i da se venčaju(r=,31). Sa druge strane, oni koji preferiraju brendiranu odeću cene ekonom­ ski položaj(r=,32), bogaćenje(r=,42) i dobar izgled (r=,47). Grupe uzrasta imaju određene razlike u odnosu na gore navedene vrednosti. Neki od njih sa godina­ ma gube na značaju, kao što su: preuzimanje oba­ veza, završen fakultet, imati uspešnu karijeru, po­ stati/biti bogat, izgledati dobro, nositi brendiranu odeću i baviti se sportom. Sa druge strane, vredno­ sti o stvaranju porodice dobijaju na značaju sa go­ dinama, kao što su stupanje u brak i rađanje dece. Vrednosti o davanju doprinosa zajednici, kao što su biti aktivan u politici i učešće u građanskim akcija­ ma ili inicijativama imaju veći značaj između 19–24 godina, dok nezavisnost pomalo gubi na značaju za ovo doba. Rodne razlike su evidentne u percepciji ovih vred­ nosti. Muški učesnici imaju tendenciju da više cene sledeće: preuzimanje odgovornosti, imati uspešnu karijeru, biti aktivan u politici, učestvovati u građan­ skim akcijama/inicijativama, stupiti/biti u braku, postati/biti bogat, izgledati dobro, nositi brendira­ nu odeću i baviti se sportom, dok žene više cene di­ plomiranje na univerzitetu. To je u skladu sa poda­ cima koji pokazuju da je procenat studentkinja veći. Indeks polnog pariteta u visokom obrazovanju na Kosovu je 1,41. 10 Postoji mešoviti slika percepcije vrednosti među različitim segmentima mladih. Obrazovani ur­ bani progresivci imaju najveću stopu u sledećim vrednostima: preuzimanje odgovornosti(85,3 %), biti nezavisan(97,5 %), završiti fakultet(94,2 %) i uspeh u karijeri(97,3 %). 27 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Mišljenja i stavovi među mladima na Kosovu (u%) Koliko su vam važne sledeće stavke? Uopšte nije važno Uglavnom nije važno Između Uglavnom važno Preuzimanje , odgovornosti , Biti nezavisan , , Diplomiranje ,,,, na univerzitetu ,, Imati uspešnu karijeru ,, Biti aktivan u politici Učešće u građanskim , akcijama/inicijativama , Stupiti/biti u braku ,, , ,,, Postati/biti bogat ,,, Izgleda dobro , Nositi brendiranu odeću ,, ,, Zdrava prehrana ,,,, Baviti se sportom ,, Imati decu , , , , Veoma važno , , , , ,, , , , , , , , , Mladi koji se bore sa materijalističkim težnjama imaju najviše stope učešća u građanskim akci­ jama/inicijativama(57 %), biti aktivan u politici (41,9 %) i nositi brendiranu odeću(66,1 %). Mini­ malisti sadržaja imaju najviše stope u vezi stupi­ ti/biti u braku(94,8 %), zdravo se hraniti(95,2 %), imati decu(96,5 %) i baviti se sportom(70,2 %). Mlade konzervativne žene istočne Evrope imaju najviše stope u vezi da izgledaju dobro(87,3 %) i postanu/budu bogate(76,2 %). Zadovoljstvo i percepcija budućnosti Zadovoljstvo životom je mereno na skali od 0(ve­ oma nezadovoljan) do 10(veoma zadovoljan). Ukupan prosek zadovoljstva životom među mla­ dima je 7,49. 87,3 % mladih doživljava ličnu bu­ dućnost bolje nego sada, 7,2 % isto kao sada i 0,8 % gore nego sada. Čini se da je kompleksna urbana omladina manje optimistična u odnosu na druge segmente jer samo 60 % njih doživljava svoju ličnu budućnost boljom nego sada, 22,7 % isto kao i sada i 15 % ne zna. 28 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Percepcije o budućnosti su uopšteno pesimistič­ nije, u poređenju sa ličnom budućnošću. 76,5 % mladih doživljava ličnu budućnost bolje nego sada, 14 % isto kao sada i 4,3 % gore nego sada. Čini se da su aktivni tradicionalisti najpesimistič­ niji segment u poređenju sa drugim segmentima. 18 % mladih doživljava ličnu budućnost gore nego sada, 17,2 % isto kao sada i 57 % bolje nego sada. Strahovi i zabrinutosti Istraživanje je merilo percepcije različitih strahova i zabrinutosti, kao što su: biti žrtva fizičkog nasi­ lja, žrtva seksualnog nasilja, biti opljačkan od stra­ ne nekoga, teško se razboleti, biti nezaposlen, te­ roristički napad, zagađenje i klimatske promene, previše imigranata i izbeglica, globalna pande­ mija, žrtve porodičnog nasilja, rat, loš zdravstve­ ni sistem, negativni efekti VI, nedostatak pristojne penzije i stambeni problemi. Mladi se najviše plaše lošeg sistema zdravstvene zaštite(53,1 %), da budu nezaposleni(49,4 %) i da se teško razbole(46,4 %). Čini se da su zdravlje i zapošljavanje najveća briga mladih. Sa druge strane, mladi su najmanje zabri­ nuti da će biti žrtve nasilja u porodici. Slično, polne razlike postoje u pogledu straha od seksualnog nasilja. Mlade žene su izjavile da se značajno plaše da će biti žrtve seksualnog na­ silja(38,6 %) u poređenju sa mladim muškarcima (21,8 %). 32,6 % mladih žena i 51,5 % mladih mu­ škaraca se uopšte ne plaši da će biti žrtva seksu­ alnog nasilja. Ovaj strah uglavnom prevladava među mladim konzervativnim ženama istočne Evrope(69,5 %). 81,1 % aktivnih tradicionalista, 74,2 % minimalista sadržaja i 42,1 % obrazovanih urbanih progresivaca se uopšte ne plaši da će biti žrtva seksualnog nasilja. Mlade žene se više plaše da će ih neko opljačka­ ti u odnosu na mlade muškarce. 31,5 % mladih žena i 28,3 % mladih muškaraca se veoma plaši da će ih neko opljačkati, 36,4 % mladih žena i 25,6 % mladih muškaraca se donekle plaši da ih neko ne opljačka, dok se više mladih muškaraca(42,9 %) u poređenju sa mladim ženama(29,3 %) uopšte ne plaši da će ih neko opljačkati. Mlade konzer­ vativne žene istočne Evrope su grupa mladih sa najvećim procentom straha(63,9 %) da će ih neko opljačkati, a minimalisti sadržaja se najmanje pla­ še da će ih neko opljačkati. 53 % mladih se plaši lošeg zdravstvenog sistema, što ga čini najvećom brigom za omladinu na Kosovu. Kada su u pitanju žrtve fizičkog nasilja, mlade žene se više plaše u odnosu na mlade muškarce. 36,6 % mladih žena se u značajnoj meri plaši da će biti žrtve fizičkog nasilja, 26,2 % se donekle plaši, a 33,3 % nimalo. S druge strane, 31 % mladih mu­ škaraca se u značajnoj meri plaši fizičkog nasilja, 21,7 % donekle plaši, a 42,2 % nimalo. U segmen­ tima, mlade konzervativne žene istočne Evrope imaju najveću stopu straha da će biti žrtve fizičkog nasilja(71,4 %), dok se najmanje plaše minimali­ sti sadržaja(65,1 %) i aktivni tradicionalisti(60,6 %). Što se tiče straha od teške bolesti, polne razlike među starosnim grupama su manje evidentne. Međutim, mlade konzervativne žene istočne Evro­ pe se više plaše da se teško razbole(80,9 %) u po­ ređenju sa ostalim segmentima. Sa druge strane, minimalisti sadržaja se najmanje plaše da će se te­ ško razboleti(34,7 %). Slično, rodne razlike i starosne grupe su manje evidentne u pogledu straha od nezaposlenosti. Najveća stopa straha od nezaposlenosti je među mladim konzervativnim ženama istočne Evrope (64,5 %), dok minimalisti sadržaja imaju najmanju stopu(26,2 %). 29 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Strahovi i zabrinutosti među mladima na Kosovu (u%) Do koje mere ste uplašeni ili zabrinuti u vezi sa sledećim stvarima? Puno , Stambeni problemi , Nemati pristojnu penziju , Negativni efekti VI , Loš zdravstven sistem , Rat , Žrtva nasilja u porodici , Globalna pandemija Previše imigranata , i izbeglica Zagađenje , i klimatske promene , Teroristički napad , Biti bez posla , Ozbiljno se razboleti , Da vas neko opljačka , Žrtva seksualnog nasilja , Žrtva zičkog nasilja Donekle , , , , , , , , , , , , , , , Nimalo , , , , , , , , , , , , , , , Opravdano ponašanje U anketi smo merili koliko mladi opravdavaju predstavljenu listu ponašanja i orijentacija, kao što su: abortus, homoseksualnost, poreske malver­ zacije ako se ukaže prilika, primanje/davanje mita i korišćenje veza da se„završi stvar”(npr. u bolnici, u različitim kancelarijama, itd.). Skala je od deset tačaka u rasponu od jedan do deset:„jedan” znači izvesno ponašanje/orijentacija nikada nije oprav­ dana, a„deset” znači da je uvek opravdana. Rezul­ tati pokazuju da oko polovine mladih nikada ne opravdava gore navedeno ponašanja/orijentacije. Ne postoje značajne polne i starosne razlike u opravdanosti takvih ponašanja/orijentacije. Me­ đutim, postoje razlike među segmentima. Obra­ zovani urbani progresivci imaju liberalnije stavove. Oni imaju najveću srednju vrednost u opravdava­ nju abortusa(5,77) i homoseksualnosti(5,55) u po­ ređenju sa drugim segmentima. Suprotno tome, ovaj segment ima manju toleranciju prema pore­ skim malverzacijama ako se ukaže prilika(1,89) i primanje/davanje mita(1,46). Korišćenje veza da se„završi stvar”(npr. u bolnici, u različitim kance­ larijama, itd.) uglavnom opravdavaju aktivni tra­ dicionalisti(5,06). 30 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Stavovi među mladima na Kosovu o opravdanom ponašanju (u%) Molimo navedite da li, prema vašem mišljenju, sledeća ponašanja/orijentacija mogu uvek biti opravdana, nikada ili nešto između. Nikad Uvek Ne 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 znam Abortus 47 ,5 4 ,1 4 ,9 3 ,3 12 ,6 6 ,0 4 ,9 1 ,7 1 ,1 6 ,1 6 ,6 Homoseksualnost 58 ,7 3 ,6 4 ,2 2 ,8 8 ,1 3 ,9 4 ,0 0 ,6 – 4 ,3 7 ,9 Poreske malverzacije ako se ukaže prilika 55 ,8 3 ,4 4 ,2 2 ,5 10 ,3 5 ,4 3 ,2 1 ,0 0 ,2 2 ,6 10 ,3 Primanje/davanje mita 58 ,5 5 ,3 3 ,9 3 ,2 9 ,4 4 ,4 4 ,0 2 ,2 0 ,2 3 ,5 5 ,1 Korišćenje veza da se“uradi stvar” (npr. u bolnici, u različitim službama itd.) 47 ,7 4 ,1 5 ,2 4 ,8 14 ,3 7 ,3 4 ,3 2 ,0 1 ,0 5 ,2 3 ,6 Mišljenja o susedima Istraživanje je obuhvatilo istraživanje percepci­ je mladih prema različitim zajednicama za suse­ de. Ove zajednice su bile: LGBTQIA+, Romi, zavi­ snici od droga, Jevreji, hrišćani i muslimani. Mladi su upitani kako bi se osećali kada bi se pripadni­ ci ovih zajednica preselili da žive u njihovom su­ sedstvu. Najnegativnije se percipiraju osobe LGBTQIA+ i zavisnici od droga. 44,1 % mladih je izjavilo da bi se osećali veoma loše kada bi osobe LGBTQIA+ ži­ vele u njihovom komšiluku. Još negativnije se do­ življavaju zavisnici od droge. 66,6 % mladih je iz­ javilo da bi se osećali veoma loše da u njihovom komšiluku žive zavisnici od droge. 88,5 % ispitanika su muslimani. Najpozitivniji stav je dobila muslimanska zajednica za suseda. 58,1 % ispitanika je izjavilo da bi se osećali veoma dobro, a 19,3 % ispitanika je izjavilo da bi se osećalo do­ bro da žive sa muslimanima u njihovom komši­ luku. Hrišćanska zajednica, jevrejska zajednica i romska zajednica su dobili više neutralnih stavo­ va. Mladi su izjavili da se ne bi osećali ni dobro ni loše živeći sa pripadnicima hrišćanske zajedni­ ce(44,5 %), sa pripadnicima jevrejske zajednice (36,7 %) i pripadnicima romske zajednice(48,5 %). Obrazovani urbani progresivci su segment koji najviše percipira sve gore navedene zajednice pozitivno, osim zavisnika od droge. Druga dva segmenta koja imaju pozitivne stavove prema pripadnicima ovih zajednica za susede su kom­ pleksna urbana omladina i aktivni tradicionalisti. Diskriminacija Istraživanje je istraživalo iskustva mladih u vezi dis­ kriminacije. Nekoliko atributa je uključeno u istra­ živanje kao potencijalni motivi za diskriminacija kao što su: pol, ekonomska pozadina, verska uve­ renja, etničko poreklo, politička ubeđenja, seksu­ alna orijentacija i jezik. Većina ispitanika je izjavila da nikada nije bila diskriminisana na osnovu ovih atributa. Međutim, oni koji su iskusili diskrimina­ ciju bili su više diskriminisani na osnovu ekonom­ ske pozadine(često: 9,3 %; ponekad: 16,6 %) praće­ no političkim ubeđenjima(često: 6,6 %; ponekad: 14 %) i verskim uverenjima(često: 7,3 %; ponekad: 11,1 %). Male polne razlike su ustanovljene kod različitih vrsta diskriminacija. U poređenju sa muškim ispi­ tanicima, ispitanice su prijavile veće stope diskri­ minacije na osnovu jezika, pola, etničkog porekla i seksualne orijentacije, dok su prijavile niže stope diskriminacije na osnovu ekonomskog pozadine, verskih uverenja i političkih ubeđenja. 31 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Stavovi o susedima (u%) Kako biste se osećali da se jedna od sledećih porodica ili osoba doseli u vaše susedstvo? Po podgrupama mladih, kombinovani odgovori‘vrlo dobro’ i‘dobro’ Ukupno Mlade konzervativne žene istočne Evrope/ Bliskog istoka Minimalisti sadržaja Mladi koji se bore sa materijalističkim težnjama Aktivni tradicionalisti Kompleksna urbana omladina LGBTQIA+ osobe 9 ,0 6 ,9 8 ,1 1 ,4 9 ,3 11 ,6 Obrazovani urbani progresivci 40 ,4 Romi 27 ,6 21 ,5 31 ,9 12 ,3 34 ,6 35 ,0 43 ,1 Zavisnici od droge 3 ,5 4 ,3 1 ,5 – – 22 ,0 – Jevreji 19 ,0 12 ,8 20 ,7 10 ,9 22 ,2 24 ,2 44 ,3 Hrišćani 40 ,4 27 ,7 48 ,0 20 ,5 67 ,5 34 ,1 65 ,8 Muslimani 77 ,4 81 ,2 87 ,3 65 ,9 74 ,1 48 ,8 68 ,8 Polni dispariteti su očigledniji u diskriminaciji na osnovu pola. Ispitanice su prijavile veće stope pol­ ne diskriminacije(često: 5,5 %; ponekad: 16,4 %) u poređenju sa muškim ispitanicima(često: 3,9 %; ponekad: 10,4 %). Što se tiče diskriminacije na osnovu verskih uvere­ nja, kompleksna urbana omladina je segment sa najvećom stopom procenta prijavljene diskrimina­ cije. 74,3 % njih je izjavilo da su ponekad ili često bili diskriminisani zbog svojih verskih uverenja. Razlike u prijavljenoj diskriminaciji su očiglednije iz­ među segmenata. Više od 85 % mladih konzerva­ tivnih žena istočne Evrope, minimalista sadržaja i mladih koji se bore sa materijalističkim težnjama i 58,5 % obrazovanih urbanih progresivaca je izjavilo da nikada nisu doživeli polnu diskriminaciju. Kom­ pleksni urbani su segment sa najvećom deklarisa­ nom stopom polne diskriminacije. 42,4 % njih izja­ vilo je da su ponekad doživeli polnu diskriminaciju, a 26,9 % je izjavilo da često doživljavaju polnu dis­ kriminaciju. Ovaj segment takođe ima najveću sto­ pu prijavljene diskriminacije na osnovu ekonomske pozadine. 43,5 % njih je izjavilo da su ponekad do­ živeli ovu vrstu diskriminacije, a 35,1 % je izjavilo da je to često doživljavalo. Otprilike polovina aktivnih tradicionalista je izjavila da su ponekad ili često is­ kusili diskriminaciju na osnovu ekonomske poza­ dine. 75,6 % mladih konzervativnih žena i 89,9 % kompleksne urbane omladine je izjavilo da nikada nije iskusilo ovu vrstu diskriminacije. Diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti je če­ šća među kompleksnom urbanom omladinom u odnosu na druge segmente. 65,7 % je izjavilo da je doživelo ovu vrstu diskriminacije bilo ponekad ili često, dok su mladi iz drugih segmenata prijavili ovu vrstu diskriminacije manje od 20 %. Diskriminacija zasnovana na političkim ubeđenji­ ma je manje uobičajena među minimalistima sa­ držaja i omladinom koja se bori sa materijalistič­ kim težnjama. 89,9 % mladih konzervativaca iz ova dva segmenta je izjavilo da nikada nije isku­ silo ovu vrstu diskriminacije. Takođe, 77 % mladih konzervativnih žena i 65,9 % aktivnih tradicionali­ sta i 64,5 % obrazovanih urbanih progresivaca je izjavilo da nikada nije iskusilo ovu vrstu diskrimi­ nacije. Međutim, kompleksna urbana omladina je prijavila najviše stope; 65,5 % je izjavilo da su po­ nekad ili često iskusili ovu diskriminaciju. 32 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Iskustva sa diskriminacijom među mladima na Kosovu (u%) Da li ste ikada doživeli diskriminaciju iz nekog od sledećih razloga? Nikada , Jezik , Seksualna orijentacija , Politička ubeđenja , Etničko poreklo , Verska uverenja , Ekonomska pozadina , Pol Ponekad , Često , ,, ,, ,, ,, ,, ,, Više od 90 % ispitanika je izjavilo da nikada nisu is­ kusili diskriminaciju na osnovu seksualne orijenta­ cije. Međutim, 70,7 % kompleksne urbane omladi­ ne je izjavilo da je iskusilo ovu vrstu diskriminacije bilo ponekad ili često. Oni su takođe prijavili naj­ više stope(69 %) diskriminacije na osnovu jezika koji govore. Ostali segmenti su prijavili niže stope takve diskriminacije. Stavovi o ženama i pravima manjina Mladi su anketirani o pravima različitih grupa, kao što su žene, etničke manjine, pripadnici LGBTQIA+ zajednice, siromašni i mladi ljudi. Većina ispitani­ ka(62,6 %) smatra da siromašni nemaju dovoljno prava, ali većina njih smatra da žene(54,9 %), et­ ničke manjine(51,4 %) i mladi(51,9 %) imaju do­ voljno prava. 33 % ispitanika smatra da pripadnici LGBTQIA+ zajednice imaju previše prava ili smatra da imaju dovoljno prava(38,7 %). Postoji polni disparitet u percepciji prava žena. 48,6 % ispitanica smatra da žene nemaju dovoljno prava u odnosu na 25,2 % muških ispitanika koji dele isto mišljenje. Nasuprot tome, 64,1 % muška­ raca smatra da žene imaju dovoljno prava, u po­ ređenju sa 45 % ispitanica koje dele isto mišljenje. Što se tiče prava etničkih manjina, većina ispita­ nika(51,4 %) smatra da etničke manjine imaju dovoljno prava, dok 23,1 odsto smatra da nema­ ju dovoljno prava. 21,1 % smatra da imaju previše prava. Kompleksna urbana omladina se razlikuje od svih drugih segmenata po percepciji prava et­ ničkih manjina. 60,2 % smatra da etničke manji­ ne imaju dovoljno prava, a 19,7 % smatra da ima­ ju previše prava, što je najveći procenat u odnosu na ostale segmente. Percepcije o pravima pripadnika LGBTQIA+ zajed­ nice se ne razlikuju u velikoj meri između polo­ va ili starosnih grupa. Razlike su očiglednije među segmentima mladih. Na primer, 68,9 % aktivnih tradicionalista smatra da ova grupa ima previše prava, što je mnogo veći procenat u odnosu na ostale segmente. Nasuprot tome, 30,2 % obrazo­ vanih urbanih progresivaca smatra da ova gru­ pa nema dovoljno prava. Ovaj procenat je mno­ go veći u odnosu na procenat ostalih segmenata koji dele isto mišljenje. 33 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Stavovi o statusu prava različitih grupa među mladima na Kosovu (u%) Molimo Vas, recite da li, prema vašem mišljenju, sledeće grupe nemaju dovoljno, imaju dovoljno ili previše prava u vašoj zemlji. Nemaju dovoljno prava Imaju dovoljno prava Imaju previše prava Pripadnici LGBTQIA+ , zajednice , Etničke manjine , , ,, Žene ,, Mladi , Siromašni , , , Ne znam , , , , , Postoje male polne razlike u pogledu prava siro­ mašnih. 66,2 % ispitanica je pokazalo tendenci­ ju da misli da siromašni nemaju dovoljno prava u poređenju sa 59,3 % muških ispitanika. Nasuprot tome, 33,9 % muškaraca smatra da siromašni ima­ ju dovoljno prava u poređenju sa 28,1 % ispitanica koje dele isto mišljenje. 80,5 % aktivnih tradicio­ nalista i 87,3 % obrazovanih urbanih progresivaca smatra da siromašni nemaju dovoljno prava. Na­ suprot tome, 56,2 % mladih koji se bore sa materi­ jalističkim težnjama misli da imaju dovoljno prava, a isto mišljenje deli i 38,8 % kompleksne urbane omladine, dok 21,8 % smatra da oni imaju previ­ še prava. Segmenti mladih se značajno razlikuju u pogledu percepcije o pravima mladih. 61,1 % obrazovanih urbanih progresivaca smatra da mladi nemaju do­ voljno prava. Nasuprot tome, 66,8 % mladih koji se bore sa materijalističkim težnjama i 60,2 % kom­ pleksne urbane omladine smatra da mladi imaju dovoljno prava. 25 % kompleksne urbane omladi­ ne smatra da mladi imaju previše prava. Društveni stav Mladima je predstavljen spisak odabranih stavova o različitim temama i zatraženo je od njih da iza­ beru njihov nivo neslaganja/slaganja na petoste­ penoj skali. Najprihvaćeniji društveni stav je zašti­ ta sopstvene kulture. Međutim, najmanji procenat prihvatanja ovog gledišta je među kompleksnom urbanom omladinom(58,6 %). Najviše se odbijaju stavovi o pravu na brak isto­ polnih parova i da su istopolni parovi dobri rodite­ lji. Međutim, ispitanice su pokazale više toleranci­ je prema ova dva stava. Na primer, 32,9 % učesnica se složilo da istopolni parovi treba da imaju pra­ vo na brak u poređenju sa 22 % muških ispitanika. Međutim, većina kompleksne urbane omladine (57,2 %) i obrazovani gradski progresivci(76,1 %) se slaže da istopolni parovi treba da imaju pravo na brak i da su dobri roditelji. 48,3 % kompleksne ur­ bane omladine i 67,6 % obrazovanih urbanih pro­ gresivaca se je takođe složilo sa ovim mišljenjem. 34 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Fig. Društveni stavovi među mladima na Kosovu (u%) Koliko se jako slažete sa sledećim izjavama? Snažno se ne slažem Istopolni parovi su , dobri roditelji Imigranti obogaćuju , našu kulturu Istopolni parovi treba da , imaju pravo na brak Jevreji imaju , previše uticaja Prirodna hijerarhija , između crnih i belih ljudi Muškarci bi trebali imati , više prava na posao Zaštitimo našu ,,, vlastitu kulturu Muškarci su bolji , politički lideri , , , , , , Ne slažem se , Niti se slažem niti ne slažem , Slažem se Ne znam ,, ,,, ,,,, ,,, ,,, ,, ,, Polne razlike su očigledne u percepciji muških li­ dera i da muškarci imaju više prava na radna me­ sta. 48,3 % muških i 28,9 % ženskih učesnika se sla­ že da su muškarci bolji politički lideri. Obrazovani urbani progresivci se snažno protive ovom stavu. Samo 9,8 % njih prihvata ovaj stav. 46,3 % muških i 28 % ženskih ispitanika se slaže da muškarci treba da imaju više prava na radna mesta. Niko od urba­ nih progresivaca ne prihvata ovaj stav. Međutim, ovaj stav uglavnom prihvataju mladi koji se bore sa materijalističkim težnjama(55,5 %) i komplek­ sna urbana omladina(59,2 %). Kompleksna urbana omladina i obrazovani urbani progresivci se uglavnom slažu oko obogaćivanja kulture imigrantima. 67,2 % kompleksne urbane omladine i 70,5 % obrazovanih urbanih progresi­ vaca se je takođe složilo sa ovim mišljenjem. Što se tiče uticaja Jevreja, kompleksna urbana omla­ dina se većinom slaže da Jevreji imaju previše uti­ caja u svojoj zemlji(51,6 %). Otprilike polovina is­ pitanika se slaže oko prirodne hijerarhije između crnih i belih ljudi. Nalazi ukazuju na velike razlike u pogledu verova­ nja da su istopolni partneri dobri roditelji. Više od polovine istočnoevropskih mladih konzervativnih žena, minimalista sadržaja, mladih koji se bore sa materijalističkim težnjama i aktivnih tradicionali­ sta se snažno ne slaže oko toga, dok kompleksna urbana omladina i obrazovani urbani progresiv­ ci imaju tendenciju da budu neutralniji i manje se slažu ili ne slažu. Briga o životnoj sredini se razlikuje i kod mladih osoba različitih segmenata. Na primer, u vezi izja­ ve„država treba da ograniči potrošnju ako to po­ maže u zaštiti životne sredine. Na primer, trebalo bi zabraniti korišćenje automobila koji zagađuju životnu sredinu” su saglasni uglavnom minimali­ sti sadržaja. 44 % njih se slaže, a 35,4 % njih se u potpunosti slaže. Kompleksna urbana omladina je neutralnija po pitanju životne sredine; 47 % se niti slaže niti ne slaže sa takvom izjavom. Oni koji pre­ feriraju zaštitu životne sredine imaju tendenciju da visoko vrednuju značaj zdrave ishrane(r=,35) i života u istom susedstvu sa muslimanima(r=,30), ali su protiv života u istom susedstvu sa zavisnici­ ma od droge(r=,36) i ne veruju da su istopolni pa­ rovi dobri roditelji(r=-.31). 35 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

Studija O mladima Kosovo Ključni nalazi 1.  Vrednosti koje imaju najmanji značaj za mlade su biti aktivan u politici i učestvo­ vati u građanskim akcijama ili inicijativama. Dok su vrednosti koje se smatraju najvažnijim: ­preuzimanje odgovornosti, nezavisnost, diplo­ mirati sa univerziteta, imati uspešnu karijeru, stupiti/biti u braku, postati/biti bogat, izgle­ dati dobro, nositi brendiranu odeću, zdravo se hraniti, baviti se sportom i imati decu. 2.  Iako većina mladih živi sa roditeljima, ­većina njih smatra da je veoma važno biti samostalan. 3.  Obrazovani urbani progresivci imaju ­najveću stopu u sledećim vrednostima: preuzimanje odgovornosti, biti nezavisan, završiti fakultet i imati uspešnu karijeru. Mladi koji se bore sa materijalističkim težnjama ima­ ju najviše stope učešća u građanskim akcija­ ma/inicijativama, biti aktivan u politici i nosi­ ti brendiranu odeću. Minimalisti sadržaja imaju najviše stope u vezi stupiti/biti u braku, zdrave ishrane, imati decu i baviti se sportom. Mlade konzervativne žene istočne Evrope imaju najvi­ še stope u vrednosti u vezi da izgledaju dobro i postanu/budu bogate. 6.  Oko polovine mladih nikada ne oprav­ dava: abortus, homoseksualnost, poreske malverzacije ako se ukaže prilika, primanje/ davanje mita i korišćenje veza da se„završi stvar”(npr. u bolnici, u različitim kancelarijama, itd.). Obrazovani urbani progresivci imaju libe­ ralnije poglede na abortus i homoseksualnost u odnosu na druge segmente mladih. 7.  Većina mladih ne bi živela u istom sused­ stvu sa LGBTQIA+ osobama i zavisnicima od droge. 8.  Većina ispitanika je izjavila da nikada nije bila diskriminisana na osnovu pola, ekonomskog porekla, verskih uverenja, etnič­ kog porekla, političkih ubeđenja, seksualne orijentacije i jezika. Oni koji su izjavili da su do­ živeli diskriminaciju su naveli da je bila zasno­ vana na ekonomskoj pozadini praćenoj politič­ kim ubeđenjima i verskim uverenjima. 9.  Većina ispitanika smatra da ­siromašni ­nemaju dovoljno prava, dok više od ­polovine njih smatra da žene, etničke manjine i mladi imaju dovoljno prava. Više od jedne trećine ispitanika smatra da pripadnici LGBTQIA+ imaju previše prava ili smatra da ima dovoljno prava. 4.  Ukupni prosek zadovoljstva životom među mladima je 7,49 na skali od 0(veo­ ma nezadovoljan) do 10(veoma zadovoljan). Oni percipiraju ličnu budućnost kao bolju od budućnosti uopšteno. 5.  Čini se da su pitanje nezaposlenosti i zdravlja predstavljaju najveću brigu za mlade. 10.  Najprihvaćeniji društveni stav je zaštita sopstvene kulture. Najviše se odbijaju stavovi o pravu na brak istopolnih parova i da su istopolni parovi dobri roditelji. 11.  Većina mladih se slaže da država treba da ograniči potrošnju radi zaštite život­ ne sredine. 36 8. Opšte vrednosti, stavovi i percepcije

9. Studija O mladima Kosovo Politički stavovi i učešće mladih → Oko 46 % mladih Kosovaca uopšte nije zainteresovano za politiku. → 37 % mladih Kosovaca ne zna„ama baš ništa” o politici. → Samo oko 14 odsto bi bilo za to da oni zasednu na političku poziciju. Aktivno i smisleno političko učešće predstavlja jedan od temeljnih stubova izgradnje robustnih demokratskih struktura i institucija. Kosovo pred­ stavlja interesantno okruženje za istraživanje sta­ vova mladih u pogledu političkih stavova i učešća, s obzirom na to da pored specifičnosti post-ko­ munističke prošlosti, ima specifičnosti u još dve druge dimenzije. Prvo, Kosovo predstavlja posle­ ratni kontekst, sa institucionalnom i državnom arhitekturom koja je uspostavljena u periodu posle 1999. nakon procesa međunarodne inter­ vencije i upravljanja(Misija UN na Kosovu). Pored toga, Kosovo ima najmlađi prosek stanovništva u Evropi, što u kombinaciji sa skromnom privre­ dom i ustrajnom stopom nezaposlenosti čini od­ nos mladih prema unutrašnjoj politici zanimljivim predmetom za istraživanja. Ovako širok kontekst verovatno služi kao faktor koji doprinosi zahtevi­ ma za poboljšanje životnog standarda, a koji su opet usko povezani sa ishodima koji proističu iz političkih procesa. U nastavku, ovo poglavlje će predstaviti rezulta­ te stavova mladih na Kosovu u pogledu politič­ kog učešća, zastupanja, angažovanja, kao i njiho­ va uverenja u vezi sa ideologijama, vrednostima i domaćim i međunarodnim institucijama. Pogla­ vlje se takođe oslanja na FES-ovu Studiju o mladi­ ma na Kosovu 2018–2019 i FES-ovu Studija o mla­ dima na Kosovu 2012, kako bi se analizi dodala uporedna vremenska dimenzija, koja bi trebalo da obuhvati instancu promena i obezbedilo po­ tencijalno bolje razumevanje fenomena interesa. Interesi, znanje i učešće u unutrašnjoj politici Čini se da su mladi Kosovci prilično nezaintereso­ vani za unutrašnja politička pitanja, sa značajnim procentom od oko 46 % koji izjavljuju da ih„poli­ tika uopšte ne interesuje”. U ovom kontekstu pre­ ovlađujuće nezainteresovanosti ne čudi da je ve­ ćina mladih, odnosno 37 %, izjavila da o politici „ne znaju baš ništa”, a tek oko 14 % bi bili za to da oni sami zauzmu politički položaj. Prilično viso­ ke brojke nezainteresovanosti za politiku bi mo­ gle biti objašnjene opštim utiskom koji naginje ka stavu da interesi mladih nisu adekvatno zastu­ pljeni u politici. Rezultati ukazuju na takav obra­ zac, odnosno oko 16 % mladih na Kosovu smatra da interesi mladih„uopšte nisu” zastupljeni u po­ litici, dok oko 30 % veruju da su„slabo” zastuplje­ ni. Ovi rezultati su u velikoj meri kompatibilni sa studijom koja je sprovedena 2018–2019, koja je ta­ kođe utvrdila da je interesovanje mladih na Ko­ sovu u trendu smanjenja. U isto vreme, ovo studi­ ja je pokazala da su mladi na Kosovu u periodu u 2012. i 2018–2019 bili sve manje zainteresovani za politiku uopšteno. Tragovi pokazuju da ne samo da se ova nezainteresovanost pojavila u periodu 2018–2019, već izgleda da je takva putanja zapo­ čela još ranije. 11 Od tada se trend još malo sma­ njio, mada ne toliko dramatično kao u prethod­ nom merenjima. 12 Ipak, u 2018–2019 oko 7 % je izjavilo da su veoma zainteresovani za unutrašnju politiku, u poređenju sa cifrom od 3 % koja je to isto izjavila u 2024 – iznad svega, podaci ukazuju na to da se smanjuje broj kosovske omladine koja je primarno zainteresovana za politiku. 37 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Uprkos tome, mladi ljudi na Kosovu su pokaza­ Uprkos velikom broju samoproglašenih„potpuno li visok nivo učešća na prošlim izborima, sa samo desnih” mladih, druga pitanja su pokazala da ve­ 10 % ispitanika koji tvrde da su odbili mogućnost ćina stavova mladih o ekonomskim i socijalnim pi­ da glasaju na izborima uprkos tome što imaju tanjima, kao i o ulozi države u obezbeđivanju soci­ pravo na to. Uopšteno, oko 45,6 % mladih Koso­ jalne zaštite, je pre svega na liniji„leve” ideologije. vaca sa pravom glasa je to učinilo na poslednjim Na primer, većina mladih bi bila za politike koje fa­ nacionalnim izborima. Bez obzira na to, iako izla­ vorizuju jednake prihode i više bi volele povećanje znost na izborima daje pozitivne rezultate, rele­ vladine uloge kako u vlasništvu nad preduzećima vantni akteri moraju da urade više kako bi se pod­ i industrijom tako i u proširenju programa socijal­ staklo političko učešće i angažman mladih. Što se ne zaštite. Dakle, većina kosovske omladine nije tiče praćenja medija, rezultati pokazuju da mla­ protiv proširenja državnih službi i institucija i za­ di ne dobijaju informacije laže se za povećanje uloge o politici preko televizije i onlajn medija. Više od po­ lovine ispitanika je izjavilo 3 % mladih na Kosovu je veoma zainteresovano za domaću politiku. države u privredi i društvu. Još jedan zanimljiv nalaz se odnosi na polne razlike da„ne troši vreme” ili„ma­ u ideološkim pogledima – nje od pola sata” u praćenju političkih događa­ mladi muškarci(18 %) su izrazili veću spremnost ja na medijskim kućama(Klan Kosova, Dukagjini, da se identifikuju kao„potpuno desno krilo” u po­ Kohavision, Kallxo.com, T7, Nacionale). ređenju sa mladim ženama(11 %). 13 Ideološki stavovi Slično nalazima koji su predstavljeni u FES-ovoj Studiji o mladima na Kosovu 2018–2019, veći­ na kosovske omladine nastavlja da ima poteško­ će kada se od njih traži da opišu sebe da li su u svojoj političkoj orijentaciji nagnuti na„desno” ili „levo”. Kada su bili zamoljeni da se pozicioniraju sa leve ili desne strane političke skale od 1–10, mla­ di ljudi su imali problema, kako u razumevanju ovih kategorija, tako i u lociranju sopstvene po­ zicije duž političkog spektra(Figure 15). Rezulta­ ti su i dalje intrigantni – dok se najveći procenat, oko 17 %, postavio na sredinu spektra, prosečna srednja vrednost je bila 5,61. Ovo ostavlja utisak opšteg„centrističkog” pozicioniranja kosovske omladine unutar levo-desnog političkog spektra. Zanimljivo je da je oko 15 % opisalo sebe kao„pot­ puno desno krilo” po svojoj političkoj orijentaciji, u poređenju sa oko 13 % koji su sebe označili kao „potpuno levo krilo”. Većina mladih je priznala da će verovatno glasa­ ti na osnovu lidera stranke(oko 28 %), u poređe­ nju sa partijskom ideologijom, izbornim progra­ mom stranke ili koordinacijom sa porodicom i prijateljima – ova tri različita odgovora se nala­ ze na oko 19 %. Ovakvi nalazi(zajedno sa slede­ ćim pododeljkom o demokratiji) sugerišu da je kosovska omladina uglavnom nezainteresovana da se bavi političkim aktivizmom na konceptual­ nom i ideološkom nivou, a to se takođe odraža­ va u procesu izbora političke stranke kojoj daju svoj glas. Različite formalne i neformalne kampa­ nje koje se bave podizanjem svesti mogu biti na­ čin da se ova situacija ublaži i da se podstakne veza između znanja birača, stranačkih programa i političkih odluka na centralnom nivou. Na duge staze, takve radnje imaju potencijal da unaprede odgovornost i sprovođenje politika u vezi progra­ ma političkih stranaka i izbornih obećanja – dakle, poboljšanjem odnosa birač-vlast. 38 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Fig. Ideološka ubeđenja među mladima na Kosovu (u%) Uopšteno govoreći, kako biste postavili vaše stavove na ovu skalu? Ljestvica od‘ – krajnje lijevo’ do‘ – krajnje desno’ , , , , , , , , , , , Ne znam krajnja levica ← Centar → krajnja desnica Stavovi o demokratiji Nalazi u vezi sa stavom mladih Kosovaca o demo­ kratiji daju određene zanimljive obrasce. Oko 44 % mladih na Kosovu se slaže da demokratija pred­ stavlja dobar oblik upravljanja, a oko 41 % takođe smatra demokratiju„uvek poželjnijom” u poređe­ nju sa drugim političkim sistemima. Po istom prin­ cipu, većina kosovske omladine odbacuje tvrdnju da je„diktatura bolja od demokratije u određe­ nim okolnostima”, sa oko 34 %„potpuno se ne slažem” i oko 17 %„ne slažem se”. S druge strane, oko 21 % mladih„potpuno se slaže” da jak lider mora da upravlja zemljom, dok je oko 23 % izjavi­ lo„uglavnom se slažem” sa tvrdnjom. Iako se u suštini građanske slobode uopšteno smatraju ustavnim elementom za pojam demo­ kratije, izgleda da ne predstavljaju„sveti” pojam za mlade Kosovce. Većina ispitanika je izjavila da bi se zalagala za njihovo ograničenje u zamenu za bolji životni standard ili borbu protiv pretnji kao što je terorizam. Apsolutna većina mladih takođe povezuje pojam demokratije sa„ekonomskom si­ gurnošću”. Dakle, podaci ukazuju na to da, mada kosovska omladina generalno ocenjuje demokratski sistem, druge„egzistencijalne pretnje”, poput bezbedno­ sti i životnog standarda, su od najvećeg značaja. Ipak, podaci pokazuju da su ukupni rezultati po pitanjima koja se odnose na demokratiju pozitiv­ ni. Ne postoje značajne polne razlike koje bi se mogle identifikovati kroz polnu segmentaciju u stavovima prema demokratiji. Političko poverenje Generalno, političko poverenje u domaće institu­ cije je na prilično niskom nivou, a to predstavlja tačku zabrinutosti za vitalnost demokratije u ze­ mlji. Na primer, političko poverenje u institucije kao što su vlada i skupština je niže u poređenju sa bezbednosnim institucijama poput vojske i polici­ je, kao i u međunarodne institucije kao što su EU i NATO. Stoga, poverenje mladih u međunarod­ na tela ostaje na visokom nivou čak i među mla­ đim generacijama, kategorisanim u starosne gru­ pe od 14–18 i 19–24, koje većinu, ili čak ceo svoj život, žive nakon proglašenja nezavisnosti 2008. Jedno moguće objašnjenje iza ovoga je da iako je međunarodno vođena uprava na Kosovu okonča­ na, uloga spoljnih partnera u različitim oblastima je i dalje ostala veoma velika i do današnjih dana. 39 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Pored toga što činjenica da mladi imaju veći nivo poverenja u međunarodne institucije(EU) nego u sopstvenu vladu ne daje pozitivnu sliku, ona ta­ kođe ističe dve ključne tačke. Prvo, ovo naglašava ogromnu podršku i težnje mlađih generacija da Kosovo postane deo„evropske porodice”, odraža­ vajući tako želju za usklađivanjem sa širim evrop­ skim standardima i vrednostima. Uzimanje ovih rezultata zdravo za gotovo znači da nema razlo­ ga za zabrinutost za krizu legitimiteta EU u oči­ ma mladih Kosovaca. Štaviše, podrška za EU na Kosovu među mladima izgleda robusno, uprkos činjenici da je Vlada Kosova imala niz javnih suče­ ljavanja sa posrednicima EU odgovornim za dija­ log uz posredovanje EU. Sliku komplikuje i činjeni­ ca da je Kosovo prvi put stavljeno pod takozvane „reverzibilne i privremene mere” od strane EU u junu 2023. zbog neslaganja oko izbora u vezi sa procesom dijaloga sa trenutnom vladom na vla­ sti. 14 Uprkos svemu ovome, apsolutna većina mla­ dih deli pro-EU raspoloženje, a ogromna većina od 89 % više bi volela da Kosovo postane članica EU(Figura 16). S druge strane, ovakvi rezultati šalju poruku i Vladi Kosova koja kao prioritet mora da stavi povećanje nivoa poverenja, ne samo unutar same vlade, već i u svim javnim institucijama. Nedostatak povere­ nja u vladina tela može imati dalekosežne posle­ dice, utičući na upravljanje, sprovođenje politika i učešće građana – i narušiti unutrašnji legitimitet države i odnos između građana i države. Političko poverenje je prilično slabo u odnosu na institucije kao što su pravosuđe i opštinski nivo. Čini se da je izmereno poverenje u političke stranke uopšteno veoma nisko – na primer, samo oko 5 % tvrdi da u potpunosti veruju političkim strankama. Još jedan zanimljiv rezultat se odnosi na nizak nivo povere­ nja u organizacije civilnog društva, sa samo 8,7 % ispitanika koji pokazuju potpuno poverenje u po­ tonje. Ovo je još jedan rezultat koji zaslužuje dalje razmatranje, s obzirom da je angažovanje organi­ zacija civilnog društva i„trećeg sektora” uopšteno neophodno za funkcionalnu demokratiju. Političke vrednosti Kada je reč o vrednostima, kosovska omladina veruje da će nezaposlenost(69,6 %), korupci­ ja(52,5 %) i imigracija(50,2 %) biti glavni izazo­ vi sa kojima će se Kosovo suočiti u narednoj de­ ceniji. Dok se nezaposlenost i korupcija očekuju zbog prisustva ovih pitanja u svakodnevnim de­ batama, pa čak i u izbornim kampanjama, zani­ mljivo je videti da se imigracija popela na lestvici da se smatra jednim od glavnih budućih izazova za Kosovo. Kako bi to stavili u perspektivu, ovo pitanje je rangirano više od nekoliko drugih hit­ nih problema, kao što su nejednakosti, kvalifiko­ vana radna snaga koja napušta zemlju, kvalitet javnih usluga i klimatske promene. Tri najvažni­ je vrednosti su zapošljavanje, ljudska prava i be­ zbednost(ovim redosledom). Ovi rezultati jasno ukazuju na želju da se poboljšaju osnovni uslo­ vi za pristojan život. Glavno pitanje u ovom po­ gledu je da se neki od ciljeva često pojavljuju u suprotnosti sa drugim stavovima iznetim u upit­ nicima – primera radi, uzmimo pitanje političkog poverenja u Vladu. Mladi Kosovci su stoga uglav­ nom zainteresovani da vide više mogućnosti za zapošljavanje, i dok je opšte poverenje u Vladu i dalje na niskom nivou, očekuje se upravo od Vla­ de da postupi. Iako ovi nivoi poverenja i očekiva­ nja stoje jedan pored drugog, za očekivati je da će značajan deo mladih biti ogorčen, otuđen ili čak i razočaran u politiku. Kada je reč o političkim vrednostima, zanimljiv je nalaz da oko 51 % mla­ dih tvrdi da su prestali da kupuju stvari iz politič­ kih ili ekoloških razloga – to govori o promeni pi­ tanja od interesa mladih birača i podizanja svesti o globalnim izazovima u vezi sa klimatskim pro­ menama. Sa zahtevima i interesima mladih birača u pravcu promene, od političkih stranaka se oče­ kuje da odgovore na takve izborne preferencije i slede njihov primer. 40 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Fig. Stavovi o ulasku Kosova u EU među mladima na Kosovu (u%) Da li bi, prema vašem mišljenju, Kosovo trebalo da uđe u Evropsku uniju? Da Ne Starost → Ukupno – – – Fig. Izbor u glasanju na poslednjim i budućim nacionalnim izborima među mladima na Kosovu (u%) Za koju ste stranku glasali na prošlim parlamentarnim izborima? Da se parlamentarni izbore održe u narednim danima, za koju stranku biste glasali? Glasao na prošlim izborima Pokret samoopredeljenje! , (LVV) Demokratska stranka ,, Kosova(PDK) Demokratski savez ,, Kosova(LDK) Alijansa za budućnost ,, Kosova(AAK) ,, Srpska lista(SL) Glasao bi na narednim izborima , Politički angažman, stavovi o političkim strankama i glasanju Iako kosovska omladina generalno nije zadovolj­ na političkom situacijom i ekonomskim uslovima, oni nisu posebno spremni da se angažuju niti mo­ bilišu. Tek oko 10 % je priznalo članstvo u politič­ koj stranci, dok oko 58 % nikada ne bi pomislio da preduzme takav korak. Oko 74 % tvrdi da nika­ da nisu potpisali listu sa političkim zahtevima niti su podržali onlajn peticiju. Oko 75 % je odgovori­ lo da nikada nisu učestvovali u demonstracijama, oko 70 % je odgovorilo da nikada nisu učestvova­ li u volonterskim ili aktivnostima organizacija ci­ vilnog društva. Tek oko 9 % je odgovorilo da radi u političkoj stranci ili političkoj grupi, a oko 20 % je odgovorilo da su učestvovali u političkim aktivnostima online/ na društvenim mrežama, u poređenju sa oko 64 % koji su tvrdili suprotno. Podaci takođe ukazuju da podrška vladajućoj stranci na vlasti( Samoopredeljenje ) ostaje snažna među ovom kategorijom sta­ novništva(Figura 17). Na primer, stranka je zauzela poslednje mesto u kategoriji„nimalo se ne sviđa” i prvo u kategoriji„jako se sviđa”. Iako ne izražava veliko zadovoljstvo situacijom, čini se da je većina mladih zadovoljnim statusom kvo – barem ako se ocenjuje u smislu spremnosti angažovanja u poli­ tičkoj mobilizaciji za različite javne kauze. 41 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Fig. Identi kacija kao Kosovci i Evropljani među mladima na Kosovu (u%) Koliko vidite sebe kao Kosovca i Evropljana? Nimalo Malo Umereno Jako puno Evropljanin → Ukupno – – – Kosovac → Ukupno – – – Potpuno 34 % Nacionalistički stavovi TPodaci pokazuju da među mladima postoji po­ nos povezan sa posedovanjem kosovskog drža­ vljanstva, pri čemu se 65 % potpuno slaže sa tvrd­ njom„Ponosan sam što sam državljanin zemlje”. Ovo ukazuje da unutrašnji legitimitet Kosova poči­ va na visokom nivou čak i među mlađom generaci­ jom, iako se očeku­ mladih ljudi na Kosovu sebe vidi kao Evropljane. je da će ta cifra biti znatno niža među mladim kosovskim Srbima. Odgovor na tvrdnju da„zemlja treba da prihvati/primi više imigranata” je donekle mešovit pošto većina is­ pitanika, oko 30 %, stoji između dva pola, koji su opet prilično ravnomerno raspoređeni. Sličan obrazac se može uočiti i u tvrdnji da bi„bilo najbolje da zemlju naseljavaju samo pravi Kosov­ ci”, pri čemu sa oko 24 % stoji u sredini, i tvrdnja da„nekosovci koji žive u zemlji treba da usvoje ko­ sovske običaje i vrednosti”, koja sa oko 26 % sto­ ji između. Otprilike polovina mladih se slaže sa tvrdnjom„pravi Kosovac je samo osoba koja ima kosovsku krv”. S druge strane, većina mladih(oko 43 %) se složila sa tvrdnjom da crkve i verske or­ ganizacije trenutno imaju„odgovarajuću količinu moći” – sa prosečnom medijanom od 2,79 na ska­ li od 1–5, gde je 5„previše moći”. 15 Na kraju, izgle­ da da mladi svih uzrasta imaju snažan osećaj pri­ padnosti kosovskom identitetu, dok je broj mladih koji se identifikuju kao Evropljani znatno manji(Fi­ gura 18). 42 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Ključni nalazi 1.  Nalazi studije otkrivaju nedostatak intere­ sovanja kosovske omladine za unutrašnju politiku, sa samo oko 2 % ispitanika koji sma­ traju da su interesi mladih„dobro” zastuplje­ ni u nacionalnoj politici. Čini se da je ovaj nedo­ statak interesovanja kako faktor koji doprinosi tako i posledica uočene nedovoljne zastuplje­ nosti. Dok političko učešće izmereno u vidu iz­ laska na izbore izgleda prilično visoko među ljudima, većina mladih se nije politički angažo­ vala u prošlosti niti misli da će to učiniti u bu­ dućnosti. Štaviše, mladi su priznali da je„lider stranke” glavna motivacija za glasanje, osta­ vljajući iza sebe faktore kao što su izborni pro­ grami i ideologija. 2.  Rezultati istraživanja otkrivaju visok nivo nepoverenja među kosovskom omladi­ nom prema domaćim političkim institucijama, posebno političkim strankama i nacionalnoj vladi, pa čak i organizacijama civilnog društva. Domaće bezbednosne institucije, poput vojske i policije, pokazuju veći nivo poverenja među mladima, a istovremeno je stepen poverenja u međunarodne institucije kao što su NATO i EU veći od poverenja prema ključnim domaćim in­ stitucijama kao što su Vlada i Skupština. Među­ tim, postoji široka saglasnost oko preferenci­ je mladih prema političkoj stranci koja upravlja Vladom od 2021. Podaci ukazuju na spremnost većine ispitanika da ponovo glasaju za Samoo­ predeljenje na sledećim izborima. 4.  Uprkos širokoj saglasnosti da demokratija predstavlja dobar oblik upravljanja, koji većina mladih smatra„uvek poželjnijim” i da se diktatura ni pod kojim okolnostima ne smatra boljom od demokratije, većina ispi­ tanika je izjavila da bi želeli jakog lidera koji bi upravljao zemljom. U isto vreme, građanske slobode se smatraju važnim, ali izgleda da ne predstavljaju„sveti” pojam za mlade ­Kosovce – jer je većina ispitanika izjavila da bi se zalagala za njihovo ograničenje u zamenu za bolji život­ ni standard ili borbu protiv pretnji, odnosno terorizma. 5.  Među mladima postoji opšta saglasnost da zapošljavanje predstavlja jedan od centralnih izazova za njihovu budućnost. Zani­ mljivo je da prevladava uverenje da nezaposle­ nost predstavlja izazov koji treba rešiti, iako su očekivanja da će do toga doći kroz radnje vlade. U izvesnoj meri paradoksalno, Kosovci nisu ni u potpunosti zadovoljni(ne vole status kvo), niti su dovoljno nezadovoljni da se poli­ tički angažuju na aktivniji način kako bi utica­ li na promene. Samo 2 % ispitanika se izjasnilo da su učlanjeni u sindikalne organizacije. Upr­ kos nepoverenju u nacionalnu vladu, postoji opšta saglasnost da vlada mora imati veću ulo­ gu u privredi, kroz vlasništvo nad preduzećima i veću odgovornost da osigura brigu o građani­ ma. Uopšteno govoreći, mladi veruju da su pored nezaposlenosti, korupcija i emigracija glavni izazovi sa kojima će se Kosovo verovat­ no suočiti u narednoj deceniji. 3.  Mladi na Kosovu imaju problema da se politički pozicioniraju na skali levo-desno, odnosno 20 % je odgovorilo sa„ne znam” kada su zamoljeni da svrstaju sebe u takav spektar. Ovakvi nalazi se potvrđuju i na drugim mesti­ ma u studiji, dokazujući da političke ideologije ne igraju značajnu ulogu u oblikovanju politič­ kih stavova mladih. Kao što je navedeno u jed­ nom od odgovora, većina(oko 28 %) je izjavila da je lider političke stranke glavna motivacija za njihov glas. 43 9. Politički stavovi i učešće mladih

Studija O mladima Kosovo Zaključak Studija o mladima na Kosovu razotkriva neko­ liko kritičnih nalaza o perspektivama i iskustvi­ ma mladih na Kosovu. Mladi na Kosovu pokazu­ ju nedostatak interesovanja za domaću politiku, sa niskim nivoom angažovanja i značajnim ne­ poverenjem prema političkim institucijama. Ne­ poverenje u domaće političke institucije je široko rasprostranjeno, iako je poverenje veće u be­ zbednosne institucije i međunarodna tela, poput NATO i EU. Ovo ukazuje na potrebu za inicijativa­ ma koje unapređuju političku pismenost i pove­ renje u vlast među mladima. Mladi Kosovci tako­ đe imaju poteškoće da identifikuju svoje političko pozicioniranje, pri čemu političke ideologije igra­ ju minimalnu ulogu u formiranju njihovih stavova. Iako se zalažu za demokratiju, mnogi preferiraju snažno liderstvo i spremni su da zamene određe­ ne građanske slobode za bolji životni standard i sigurnost. Kao što pokazuje ova studija, obrazovni sistem se suočava sa izazovima u pogledu kvaliteta i uskla­ đivanja sa potrebama tržišta rada, a postoje i zna­ čajni polni dispariteti u zapošljavanju. Implicitna pristrasnost nastavlja da utiče na izbor u obrazo­ vanju žena, usmeravajući ih ka oblastima u kojima tradicionalno dominiraju žene uprkos potražnji tržišta u sektorima u kojima dominiraju muškarci. Prevazilaženje ovih predrasuda je od suštinskog značaja za promovisanje polne ravnopravnosti i raznolikosti u obrazovanju i radnoj snazi. Postoji primetan jaz između oblasti studija koji­ ma se bave studenti i zahteva tržišta rada. Dok su oblast IT, zdravstva i STEM-a veoma tražena, mnogi studenti nastavljaju da upisuju poslov­ nu administraciju i pravo, što ukazuje na potre­ bu za boljim usklađivanjem između obrazovanja i mogućnosti zapošljavanja. Mnogi mladi rade na poslovima koji nisu povezani sa njihovim kva­ lifikacijama, naglašavajući neusklađenost izme­ đu obrazovanja i zahteva tržišta. Takođe postoji potreba za rešavanjem preteranog obrazovanja i poboljšanjem kvaliteta obrazovanja kako bi se studenti pripremili bolje za budućnost. Uprkos blagim poboljšanjima u zadovoljstvu mladih kva­ litetom obrazovanja, učinak Kosova u međuna­ rodnim procenama, kao što je PISA test, je i dalje nizak. Ovo naglašava potrebu za kontinuiranim reformama kako bi se poboljšao obrazovni okvir i ishodi. Visoke stope nezaposlenosti mladih, zajedno sa značajnim polnim disparitetima u učešću na tr­ žištu rada, ostaju goruća pitanja među mladima. Percepcija da su društvene i političke veze važni­ je od stručnosti za obezbeđivanje radnog nagla­ šava duboko nepoverenje u meritokratska načela. Uprkos nezadovoljstvu trenutnim uslovima, poli­ tički angažman je i dalje nizak. Vrednosti kao što su nezavisnost, uspeh u karijeri i lična dostignu­ ća imaju prioritet u odnosu na politički i građan­ ski angažman. Emigracija je takođe goruća tema. Značajan deo mladog stanovništva izražava želju da emigrira, vođen prvenstveno težnjom za boljim životnim standardom, višim platama i boljim mogućnosti­ ma zapošljavanja. Ovo ukazuje na potrebu za po­ litikama koje imaju za cilj poboljšanje uslova u ze­ mlji kako bi se zadržali mladi talenti. 44 Zaključak

Studija O mladima Kosovo Referenca Drydakis, N.; Sidiropoulou, K.; Bozani, V.; Selmanovic, S.; Patnaik, S.(2018): Masculine vs feminine personality traits and women’s employment outcomes in Britain: A field experiment. Int. J. Manpow 39, 621–630. Evropska komisija(2023): Izveštaj za Kosovo za 2023 → neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/ kosovo-report-2023_en Evropska komisija(2024): Visa-free travel for Kosovo citizens to the EU. → home-affairs.ec.europa.eu/ news/visa-free-travel-kosovo-citizens-eu-2024-01-03_ en#:~:text=As%20of%201%20January%20 2024,Kosovo%20without%20issuing%20a%20visa Icoski, M.(2022): Toward a New Youth Brain-drain Paradigm in the Western Balkans. Policy Paper. Kosovska agencija za statistiku(KAS)(2023): Izveštaj o statistikama visokog obrazovanja. Lavrič, M.(2020): Youth Emigration from the Western Balkans: Factors, Motivations, and Trends. In: Valeska Esch, Viktoria Palm, Hansjörg Brey, Christian Hagemann (eds.). Aspen Institute Deutschland e.V. Leitner. M, Sandra(2021): Net Migration and its Skill Composition in the Western Balkan Countries between 2010 and 2019: Results from a Cohort Approach Analysis. Working Paper 197. The Vienna Institute for International Economic Studies. Llorensm, A., et al.(2021): Gender bias in academia: A lifetime problem that needs solutions. Neuron. 7;109(13):2047-2074. doi: 10.1016/j.neuron.2021.06.002. PMID: 34237278; PMCID: PMC8553227. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije(2022): Kosovska strategija za obrazovanje 2022–2026. Moss-Racusin, C.A.; Dovidio, J.F.; Brescoll, V.L.; Graham, M.J.; Handelsman, J.(2012): Science faculty’s subtle gender biases favor male students. Proceedings of the National Academy of Sciences, 109(41), 16474–16479. OECD(2019): PISA 2018 Results(Volume I): What Students Know and Can Do(Summary), OECD Publishing, Paris, → doi.org/10.1787/a9b5930a-en OECD(n.d.): Measuring Well-being and Progress. Retrieved from → oecd.org/en/topics/ measuring-well-being-and-progress.html Rrumbullaku, O.(2019): Studija o mladima na Kosovu 2018/2019. Fondacija Fridrih Ebert(FES). 45 Referenca

Studija O mladima Kosovo Napomene na kraju 1 Kosovska agencija za statistiku, drugo tromesečje 2023. → ask.rks-gov.net/Releases/Details/8131 12 FES, Studija o mladima na Kosovu 2018–2019. → library.fes.de/pdf-files/id-moe/15264.pdf 2 Kosovska agencija za statistiku, drugo tromesečje 2023. → ask.rks-gov.net/Releases/Details/8131 13 Grafikon ne prikazuje opciju„bez odgovora“ koja je na oko 3%. 3 FES, Studija o mladima na Kosovu 2018–2019. → library.fes.de/pdf-files/id-moe/15264.pdf 4 Kurti: Pravosuđe i zapošljavanje, naši prioriteti (2024): Slobodna Evropa. → evropaelire.org/a/drejte­ sia-dhe-punesimi-prioritete-te-kurtit/31103092.html 14 EU je proglasila mere protiv Kosova zbog nemira na severu(2022): Balkan Insight. → balkaninsight.com/2023/06/14/eu-announcesmeasures-against-kosovo-over-unrest-in-north 15 Jer je pitanje u upitniku sastavljeno u ovoj formi. 5 Platforma Superpuna(2024): Početna stranica. → superpuna.rks-gov.net 6 Kurti: Vladina platforma„Superpuna“ je zaposlila preko 9 hiljada mladih na Kosovu. AA(2024). → aa.com.tr/sq/ballkani/kurti-platforma-eqeveris%C3%AB-superpuna-pun%C3%AB­ soi-mbi-9-mij%C3%AB-t%C3%AB-rinj-n%C3%ABkosov%C3%AB/3125985 7 Prema KAS-u, nezaposlenost na Kosovu je smanjena na 24,6 odsto(2020). → telegrafi.com/sipas-ask-se-papunesia-nekosove-ka-shenuar-ulje-ne-24-6-per-qind 8 Svetska banka. Dijagnostika radnih mesta – Kosovo. → documents1.worldbank.org/ curated/en/814361497466817941/pdf/KosovoJobs-Diagnostic.pdf 9 Statistički godišnjak Republike Kosovo, 2021. Kosovska agencija za statistiku(KAS). → askapi.rks-gov.net/Custom/4bd04f76-1e2b444c-8dc1-86d3edf20225.pdf 10 Strategija za obrazovanje 2022–2026. Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija. Republika Kosovo. 11 Ne može se isključiti kao faktor objašnjenja činjenica da je Kosovo postalo nezavisno nakon 2008, što je dovelo do više„depolitizovanih“ generacija mladih. 46 Napomene na kraju

Studija O mladima Kosovo Figura 13 Fig. 1  Nivo zadovoljstva kvalitetom obrazovanja(u%) 14 Fig. 2  Stavovi o najtraženijim smerovima obrazovanja među mladima na Kosovu(u%) 15 Fig. 3  Razmatranja o promeni smera karijere među mladima na Kosovu(u%) 19 Fig. 4  Obrazovanje/obuka i profesionalno usklađivanje među mladima na Kosovu(u%) 22 Fig. 5  Međunarodna mobilnost mladih na Kosovu(u%) 23 Fig. 6  Želja za emigriranjem među mladima na Kosovu(u%) 25 Fig. 7  Važni faktori za izbor partnera za mlade na Kosovu(u%) 28 Fig. 8  Mišljenja i stavovi među mladima na Kosovu(u%) 30 Fig. 9  Strahovi i zabrinutosti među mladima na Kosovu(%) 31 Fig. 10  Stavovi među mladima na Kosovu o opravdanom ponašanju(u%) 32 Fig. 11  Stavovi o susedima(u%) 33 Fig. 12  Iskustva sa diskriminacijom među mladima na Kosovu(u%) 34 Fig. 13  Stavovi o statusu prava različitih grupa među mladima na Kosovu(u%) 35 Fig. 14  Društveni stavovi među mladima na Kosovu(u%) 39 Fig. 15  Ideološka ubeđenja među mladima na Kosovu(u%) 41 Fig. 16  Stavovi o ulasku Kosova u EU među mladima na Kosovu(u%) 41 Fig. 17  Izbor u glasanju na poslednjim i budućim nacionalnim izborima među mladima na Kosovu(u%) 42 Fig. 18  Identifikacija kao Kosovci i Evropljani među mladima na Kosovu(u%) 47 Figura

Studija O mladima Kosovo O autorima Butrint Berisha je doktorant međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji. Njegova akademska istraživanja su objavljena u časopisima kao što su Party Politics and International Affairs(uskoro). Ima profesionalno iskustvo u NVO sektoru i akademskoj zajednici. Gresa Statovci je doktorantkinja sa fokusom na internacionalizaciju visokog obrazovanja i zapošljavanje i master je obrazovne politike na Univerzitetu Vašington u Sijetlu. Radi kao konsultant za obrazovanje i bavi se najnovijim reformama obrazovanja na Kosovu. Ima profesionalno iskustvo u vladinom sektoru, NVO sektoru i akademskoj zajednici. Mimoza Telaku (dr) je predavač istraživačkih metoda i konsultantkinja za lokalne i međunarodne organizacije. Doktorirala je na interdisciplinarnim studijama sa specijalizacijom u političkoj psihologiji, miru i sukobu. Njeno istraživanje je istraživalo percepciju kolektivnih narativa sukoba u postkonfliktnim kontekstima, akulturaciju među etničkim zajednicama, vrednosti, osećaj koherentnosti, međugrupnu anksioznost i pomirenje među mladima na Balkanu, između ostalih tema. Egzon Osmanaj radi kao menadžer programa u fondaciji Friedrich Ebert, Kancelarija u Prištini. Ima master za evropsko upravljanje i politiku sa Univerzitetu u Saseksu. Njegove trenutne oblasti rada su političko obrazovanje, EU integracije, mir i bezbednost i migracije. Ima profesionalno iskustvo u vladinom sektoru, NVO i akademskoj zajednici. 48 O autorima

Studija O mladima Kosovo 49 O autorima

Studija O mladima Kosovo Impresum Urednik& I zdavač Friedrich-Ebert-Stiftung Kosova Rr. Pashko Vasa Nr. 23 10000 Prishtina Republika Kosovo Odgovoran za sadržaj Dr. Peter Hurrelbrink Friedrich-Ebert-Stiftung Kosova Tel.:+383(0) 38 600 108 kosovo.fes.de Serija studija za mlade 2024 FES Democracy of the Future – Beč Redateljica: Johanna Lutz Voditelj istraživanja: Elena Avramovska Koordinator montaže i komunikacije Europa: Margarete Lengger Voditelj projekta: Krisztina Stefán FES South-East Europe – Sarajevo Voditelj projekta: Saša Vasić Komunikacija DP: Ema Džejna Smolo-Zukan Studija mladih Kosovo 2024 Koordinator projekta: Egzon Osmanaj Porudžbine / Kontakt kosovo@fes.de Koncept dizajna René Andritsch& Heidrun Kogler Raspored 4S, Design Komercijalna upotreba svih medija objavljenih od strane Friedrich-Ebert-Stiftung(FES) nije dozvoljena bez pisanog pristanka FES-a. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove FriedrichEbert-Stiftung-a niti organizacije za koju autor radi. © 2024 50 Impresum

Skenirajte kod i pročitajte online: