STUDIJA DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI KO(NE) GLASA U SRBIJI? Vujo Ili ć i Dušan Spasojevi ć Jun 2025 Niska i nejednaka izlaznost na izbore štete demokratiji. Zbog toga je veoma važno da kriti č ki preispitamo zvani č ne podatke o izlaznosti, jer oni č esto potcenjuju stvarno u č eš ć e na izborima zbog administrativnih i migracionih faktora. Ovo nije problem samo u Srbiji, ve ć i u širem regionu. Izlaznost u Srbiji je bliža evropskom proseku nego što se to obi č no pretpostavlja, i potencijalno dostiže tri č etvrtine prisutnih bira č a. Ipak, razlike izme đ u glasa č a i apstinenata i dalje postoje, jer starije, obrazovanije, imu ć nije i politi č ki i gra đ anski angažovane osobe č eš ć e izlaze na izbore. Vlada bi trebalo da revidira bira č ki spisak i otvori javnu debatu o delotvornim pravima dijaspore na glasanje. Politi č ke stranke bi trebalo da se usmere na stratešku mobilizaciju bira č a, te posebno da dopru do mladih i marginalizovanih grupa. Organizacije civilnog društva trebalo bi da promovišu gra đ anski angažman kao sredstvo pove ć anja izborne participacije.

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI KO(NE) GLASA U SRBIJI?

Sadržaj  ZAISTA ZNAMO O IZLAZNOSTI NA IZBORE? 2 2 REGISTROVANI BIRA ČI I BROJ GLASAČ A 3 3 BIRA Č KI SPISAK I POPULACIJA SA PRAVOM GLASA 4 Č NA IZLAZNOST 6 Č NA I PRIJAVLJENA IZLAZNOST: REGIONALNA PERSPEKTIVA 9  POPULACIJA I STVARNA IZLAZNOST 11  STRUKTURA IZLAZNOSTI U SRBIJI IZ UPOREDNE PERSPEKTIVE 12  GLASANJA NA IZBORIMA 2023. GODINE U SRBIJI 15 9 ZAKLJU Č AK I PREPORUKE 16 Reference  17

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 1 ŠTA ZAISTA ZNAMO O IZLAZNOSTI NA IZBORE? Glasanje je naj č eš ć i oblik politi č ke participacije u demokratijama. Ipak, izlaznost bira č a ostaje jedno od najzagonetnijih pitanja demokratskog procesa. Brojni autori, od Daunsa (Downs, 1957) do Frenklina(Franklin, 2004), pokušavali su da objasne zašto ljudi glasaju, koji faktori uti č u na izlaznost i koliko je kontekst važan, č esto dolaze ć i do zaklju č aka koji nisu sasvim jednozna č ni i izvesni(Stockemer, 2016). Ipak, postoji široka saglasnost da niska izlaznost produbljuje nejednakosti i šteti demokratiji(Lijphart, 1997). Kada se razmatra izlaznost na izborima u Srbiji, pojavljuje se dodatni problem. Po evropskim standardima, izlaznost u Srbiji se smatra niskom. Me đ utim, zbog administrativnih specifi č nosti u vo đ enju bira č kog spiska i dugoro č nih migracionih trendova, zvani č ni podaci o izlaznosti su niže od stvarne izlaznosti. Detaljnija analiza otkriva druga č iju sliku: izlaznost u Srbiji je znatno bliža evropskom proseku nego što se pretpostavlja. Štaviše, sli č ne razlike izme đ u zvani č nih i realnih podataka su prisutne su i u mnogim zemljama Centralne i Jugoisto č ne Evrope. Uvo đ enje ove perspektive važno je za razumevanje izlaznosti u Srbiji i kontekstualizaciju bira č kog ponašanja u širem regionalnom okviru. Ova studija razmatra pitanje izlaznosti na izborima u Srbiji, upore đ uje je sa evropskim i regionalnim stopama izlaznosti i istražuje klju č ne faktore koji doprinose potcenjenim brojkama. Koriste ć i više izvora podataka, ona tako đ e ispituje društvenu strukturu bira č a koji izlaze na izbore. Nalazi pokazuju da se Srbija ne razlikuje zna č ajno od drugih evropskih zemalja kada je u pitanju društveni obrasci izborne participacije. Ovi nalazi su i ohrabruju ć i i obeshrabruju ć i. S jedne strane, stvarna izlaznost u Srbiji je znatno viša od zvani č nih podataka i uporediva sa izlaznoš ć u u konsolidovanim demokratijama. S druge strane, društvene razlike izme đ u glasa č a i apstinenata u Srbiji odražavaju obrasce nejednakosti prisutne širom kontinenta. U analizi se koriste tri me đ usobno povezana pojma – zvani č na, stvarna i prijavljena izlaznost. Zvani č na izlaznost izrač unava se kao broj iskoriš ć enih glasa č kih listi ć a(brojilac) podeljen sa brojem registrovanih bira č a(imenilac). Stvarna izlaznost koristi isti brojilac, ali se deli sa brojem punoletnih gra đ ana na osnovu popisa. Na kraju, prijavljena izlaznost predstavlja procenat ispitanika koji u anketama tvrde da su glasali na izborima. 2

Registrovani birači i broj glasača 2 REGISTROVANI BIRA Č I I BROJ GLASA Č A U č eš ć e na izborima u Srbiji prati opadaju ć i trend, sli č an obrascima koji se uo č avaju i u mnogim drugim evropskim zemljama(Grafikon 1). Najve ć i broj glasa č a, č ak 5 miliona, zabeležen je na prvim višestrana č kim parlamentarnim izborima 1990. godine. Ova brojka je 2020. godine pala na istorijski minimum od 3,2 miliona glasova. Ipak, u poslednje dve decenije broj glasa č a je relativno stabilan i kre ć e se oko proseka od 3,8 miliona. U ovom periodu se posebno izdvaja 2008. godina, kada je u jeku politi č ke polarizacije i snažne mobilizacije bira č a zabeležen najviši broj glasova, 4,1 milion. Suprotno tome, najniži broj glasova u 2020. godini rezultat je bojkota izbora i zabrinutosti zbog pandemije COVID-19. Broj registrovanih bira č a u Srbiji nam pri č a druga č iju pri č u. Tokom devedesetih godina, oko 7 miliona bira č a bilo je upisano u bira č ki spisak za parlamentarne izbore. Ova brojka bila je politi č ki osporavana, jer je vlast bila optuživana za manipulacije sa bira č kim spiskovima, naro č ito na Kosovu i Metohiji. Od izbora 2000. godine, bira č ki spisak uklju č uje lica sa prebivalištem na Kosovu, ali je njihov broj od tada postao stabilniji i realisti č niji. I pored toga, bira č ki spisak ostao je predmet kontroverzi iz drugih razloga. Od 2000. godine, broj registrovanih bira č a pokazuje neobič an, krivolinijski trend. Rastu ć i postepeno sa 6,5 miliona na izborima u decembru 2000. godine na 6,77 miliona u 2012, ovaj broj je potom po č eo da opada, da bi se do 2023. vratio na približno 6,5 miliona, što je razlika od svega 8.000 bira č a u odnosu na period pre gotovo č etvrt veka. Ovakav trend pokrenuo je brojna pitanja o ta č nosti bira č kog spiska. Ako se pretpostavlja da bira č ki spisak odražava stvaran broj bira č a u Srbiji, kako se ove promene mogu objasniti? Da li je broj bira č a zaista rastao više od jedne decenije, a zatim se stabilizovao? Kako to objasniti u kontekstu izraženog trenda depopulacije u Srbiji i regionu? Da bismo odgovorili na ova pitanja, neophodno je da sagledamo podatke o stanovništvu Srbije. Grafikon 1 Registrovani bira č i i broj glasova na parlamentarnim izborima, 1990–2023(u milionima) 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1990 1992 1993 1997 2000 2003 2007 Registrovani bira č i 2008 2012 2014 Broj glasa č a 2016 2020 2022 2023 3

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 3 BIRA Č KI SPISAK I POPULACIJA SA PRAVOM GLASA Srbija se suo č ava sa zna č ajnim raskorakom izme đ u broja registrovanih bira č a i broja gra đ ana sa pravom glasa. Svi poslovno sposobni državljani Srbije stariji od 18 godina imaju pravo glasa. U idealnim uslovima, broj registrovanih bira č a trebalo bi da bude približan broju gra đ ana sa pravom glasa do kojeg dolazimo popisom stanovništva. 1 Me đ utim, kao i mnoge zemlje u regionu, Srbija se suočava sa padom broja stanovnika. Kao rezultat toga, dok punoletna populacija postepeno opada, broj registrovanih birača nastavlja da raste(Grafikon 2). U 2023. godini zabeležena je upadljiva razlika od čak milion ljudi između broja registrovanih birača i zvanične procene punoletne populacije. Razumevanje prirode bira č kog spiska u Srbiji klju č no je za razumevanje ovog raskoraka. Za razliku od zemalja u kojima 1 Poslovna sposobnost se oduzima sudskom odlukom, a iako ne postoje precizni podaci o tome koliko je državljana Srbije izgubilo bira čk o pravo, pretpostavlja se da se radi o desetinama hiljada ljudi (RZSZ, 2023). su gra đ ani dužni da se aktivno registruju za izbore, Srbija primenjuje pasivan sistem registracije bira č a. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vodi Jedinstveni bira č ki spisak, stalnu bazu podataka zasnovanu na mati č nim knjigama koje vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Uslov za upis u bira č ki spisak u Srbiji je prijavljeno prebivalište(OSCE-ODIHR, 2023). Me đ utim, zakon o prebivalištu se ne primenjuje ujedna č eno. Mnogi gra đ ani ne borave na adresama na kojima su zvani č no prijavljeni. To obuhvata osobe koje su promenile prebivalište unutar iste ili izme đ u razli č itih opština u Srbiji, one koji su emigrirali, ali zadržali prijavljeno prebivalište u Srbiji, kao i državljane Srbije koji žive u susednim zemljama, pre svega Bosni i Hercegovini, a koji iz razli č itih razloga imaju prijavljenu adresu u Srbiji iako tamo ne stanuju. Raskorak od milion ljudi izme đ u bira č kog spiska i broja punoletnih gra đ ana najverovatnije se može objasniti prisustvom državljana Srbije koji više ne žive u zemlji i koji nisu Grafikon 2 Registrovani bira č i i populacija sa pravom glasa, 2000–2023(u milionima) 7,0 6,5 6,0 5,5 5,0 2000 2003 2007 2008 2012 Registrovani bira č i 2014 2016 2020 Populacija sa pravom glasa 4 2022 2023

bili obuhva ć eni popisom. Ne postoji zvani č na procena broja državljana Srbije koji su trajno emigrirali, borave u inostranstvu ili su preminuli van zemlje. Ipak, ovo pitanje je u poslednje vreme postalo predmet intenzivne politi č ke debate. Predstavnici Republi č kog zavoda za statistiku procenjuju da oko milion gra đ ana Srbije živi u inostranstvu, a da je broj punoletnih gra đ ana koji žive u Srbiji oko 5,1 milion(Tanjug, 2022). Ovaj kontekst pruža novu perspektivu o izlaznosti na izborima u Srbiji. BIRAČKI SPISAK I POPULACIJA SA PRAVOM GLASA 5

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 4 ZVANI Č NA IZLAZNOST U prve dve decenije višepartijskih izbora, zvani č na izlaznost u Srbiji beležila je zna č ajne oscilacije(Grafikon 3). Najviša zvani č na izlaznost zabeležena je na parlamentarnim izborima 1990. godine, prvim višepartijskim izborima, kada je iznosila 71%. Me đ utim, potom je beležen postepen pad, koji je doveo do izlaznosti od 57% na izborima 1997. godine kada je deo opozicije bojkotovao izbore. Izbore 2000. godine potrebno je tuma č iti u kontekstu promena bira č kog spiska nakon rata na Kosovu. Iako je te godine glasalo manje ljudi nego 1997, zvani č na izlaznost je delovala viša jer je imenilac (broj registrovanih bira č a) bio smanjen. Po č etkom 2000-ih, broj glasa č a je postepeno rastao, pa je zvani č na izlaznost dostigla vrhunac od 61% na izborima 2008. godine. Me đ utim, ve ć tada je u punom jeku bio proces uve ć avanja bira č kog spiska, što je dovelo do toga da zvani č na izlaznost izgleda niža nego što bi bila kada bi se uzeli u obzir stvarni demografski trendovi. Trend rasta broja glasa č a i zvani č ne izlaznosti preokrenuo se nakon izbora 2012. godine. Ovi izbori ozna č ili su zna č ajnu politi č ku promenu, jer je Srpska napredna stranka postala dominantna vladaju ć a partija. Broj glasa č a je potom opadao, da bi dostigao istorijski minimum na izborima 2020. godine. Na tim izborima, zvani č na izlaznost je prvi put pala ispod 50% registrovanih bira č a. Ipak, imaju ć i u vidu negativne demografske trendove u Srbiji i nastavak uve ć avanja bira č kog spiska, ovaj pad nije bio tako drasti č an kao što se na prvi pogled č inilo. Grafikon 3 Zvani č na izlaznost na parlamentarnim izborima, 1990–2023(%) 100 75 71 70 61 59 61 61 58 57 58 56 53 59 59 49 50 25 0 1990 1992 1993 1997 2000 2003 2007 2008 2012 2014 2016 2020 2022 2023 6

Zvanična izlaznost Grafikon 4 Zvani č na izlaznost na izborima u izabranim evropskim zemljama(najnoviji uporedni podaci) Belgija(2022) Švedska(2021) Danska(2018) Island(2020) Holandija(2022) Severna Makedonija(2022) Norveška(2020) Crna Gora(2022) Nema č ka(2022) Austrija(2022) Francuska(2021) Italija(2021) Španija(2022) Finska(2022) Ujedinjeno Kraljevstvo(2022) Slova č ka(2022) Gr č ka(2018) Estonija(2022) Irska(2022) Poljska(2022) Ma đ arska(2022) Č eška(2020) Letonija(2021) Slovenija(2021) Bugarska(2022) Srbija(2020) Portugal(2021) Litvanija(2022) Hrvatska(2020) Albanija(2020) Švajcarska(2022) Rumunija(2019) 0 88,4 87,2 85,9 81,2 78,7 78,7 78,2 76,7 76,6 75,6 74,6 72,9 71,8 68,7 67,6 65,8 63,9 63,7 Prose č no 65,6 62,8 61,7 61,7 60,8 54,6 52,6 49,1 48,9 48,6 47,8 46,9 46,8 45,1 37,8   20  50 75  100 7

Nakon izbora 2020. godine, broj glasa č a na izborima ponovo je po č eo da raste. Blagi pad broja registrovanih bira č a, koji se može pripisati manjim administrativnim i politi č kim korekcijama, doprineo je tome da se zvani č na izlaznost vrati na nivoe s po č etka 2000-ih. Ipak, kada se kao imenilac koristi broj gra đ ana sa pravom glasa, stvarna izlaznost na izborima 2023. godine bila je viša. Ovaj porast nije iznena đ uju ć i, imaju ć i u vidu poja č anu politi č ku polarizaciju u Srbiji i napore i vlasti i opozicije da mobilišu bira č e, naro č ito nakon perioda u kojem se opozicija u velikoj meri oslanjala na vaninstitucionalne strategije politi č ke borbe. Iz komparativne perspektive, zvani č na izlaznost u Srbiji i dalje je veoma niska(Grafikon 4). Na poslednjim parlamentarnim izborima koji su analizirani u uporednom skupu podataka (vidi Elsässer i dr. 2022), zvani č na izlaznost iznosila je 49%, č ime bi se Srbija svrstala me đ u zemlje Evrope sa najnižom izlaznoš ć u. U ovu grupu spadaju i Rumunija(38%), Albanija (47%), Hrvatska(47%) i Bugarska(49%). Sli č ne vrednosti imaju i zemlje sa tradicionalno niskom izlaznoš ć u, poput Švajcarske(45%), Litvanije(48%) i Portugala(49%). Zvani č na izlaznost u Srbiji znatno je ispod evropskog proseka od 66% na parlamentarnim izborima u 31 zemlji. DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 8

Zvanična i prijavljena izlaznost: regionalna perspektiva 5 ZVANI Č NA I PRIJAVLJENA IZLAZNOST: REGIONALNA PERSPEKTIVA Niska zvani č na izlaznost na izborima pokazuje regionalne obrasce koji zaslužuju dodatnu pažnju(DeSilver, 2022). Neke evropske zemlje sa izrazito visokom ili niskom izlaznoš ć u ve ć su dobro obra đ ene u literaturi. Na primer, visoka izlaznost u Belgiji objašnjava se obaveznim glasanjem(Miller i Dassonneville, 2016). Niska izlaznost u Švajcarskoj proizlazi iz njenog specifi č nog federalnog sistema i snažnog oslanjanja na direktnu demokratiju(Blais, 2014). Ipak, jasno se uo č ava poseban obrazac niske zvani č ne izlaznosti u Jugoisto č noj Evropi, delovima Centralne Evrope i balti č kim zemljama. Ovo otvara pitanje: da li je slu č aj Srbije povezan sa niskom izlaznoš ć u u drugim zemljama Jugoisto č ne Evrope? Jedan od faktora koji se mogu razmatrati jeste raskorak izme đ u zvani č ne i prijavljene izlaznosti u Jugoisto č noj Evropi. Prijavljena izlaznost predstavlja procenat ispitanika u anketama koji tvrde da su glasali, i ona je po pravilu viša od zvani č ne(Grafikon 5). Ovaj fenomen je prisutan u ve ć ini evropskih zemalja i delimi č no se objašnjava pristrasnoš ć u anketnog uzorka, jer su politi č ki angažovaniji ispitanici tako đ e spremniji Grafikon 5 Zvani č na i prijavljena izlaznost u evropskim zemljama 100 AL RS LV RO 75 CH BG SI HR PT LT DE IS AT NO ES PL GR FI NL ME IT IE EE GB MK HU SK FR CZ SE DK BE Prijavljena izlaznost 50 25 25 50 75 100 Zvani č na izlaznost 9

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? Tabela 1 Izlaznost i migracioni obrasci u zemljama Jugoisto č ne Evrope Zemlja Izlaznost(%) Grupa Zvani č na Prijavljena Razlika Rumunija 38 74 36 Albanija 47 83 36 Srbija 49 75 26 I Hrvatska 47 70 23 Gr č ka 64 87 23 Bugarska 49 71 22 Slovenija 53 70 17 II Ma đ arska 62 75 13 Crna Gora 77 89 13 III S. Makedonija 79 80 1 Broj bira č a(milioni) Registrovani bira č i Punoletna populacija 18,96 3,59 6,50 3,70 9,92 6,86 1,70 8,22 0,54 1,81 17,66 2,43 5,76 3,51 8,79 5,65 1,73 8,00 0,47 1,71 Razlika 1,30 1,16 0,74 0,19 1,12 1,21 -0,04 0,21 0,07 0,10 Migracioni korpus Broj (mil.) 3,99 Udeo u populaciji (%) 21 1,25 44 1,00 15 1,04 26 1,09 10 1,68 24 0,16 8 0,71 7 0,13 21 0,69 33 Izvori: Izlaznost- najnoviji podaci, Elsässer i dr., 2022. Broj bira č a- IDEA, najnoviji podaci. Migracioni korpus – UN, 2020. da u č estvuju u anketama. Me đ utim, Jugoisto č na Evropa se izdvaja niskom zvani č nom izlaznoš ć u i izraženim razlikama izme đ u zvani č nih i prijavljenih podataka. Zemlje poput Rumunije, Albanije, Srbije i Hrvatske predstavljaju jasan primer ovog trenda. U tim slu č ajevima, kombinacija niske zvani č ne izlaznosti i velikog raskoraka u odnosu na prijavljene vrednosti sugeriše da zna č ajnu ulogu, pored globalno prisutnog fenomena preuveli č avanja izlaznosti u anketama, imaju i nerealno veliki bira č ki spiskovi uzrokovani manjkavim administrativnim praksama i migracijom bira č a. Fokusiranje na Jugoisto č nu Evropu otkriva zajedni č ke karakteristike koje omogu ć avaju smisleno pore đ enje. Mnoge zemlje ovog regiona razvile su sli č ne pasivne sisteme registracije bira č a, nasledile administracije sa ograni č enim kapacitetima i suo č ile se sa izraženom emigracijom ka Zapadnoj Evropi tokom poslednjih decenija. Ove zajedni č ke osobine pomažu u razumevanju njihove zvani č ne izlaznosti i demografskih kretanja. Analiza razlika izme đ u zvani č ne i prijavljene izlaznosti u zemljama Jugoisto č ne Evrope pokazuje postojanje tri jasno razgrani č ene grupe zemalja(Tabela 1). Prvu grupu č ine Rumunija, Albanija, Srbija, Hrvatska, Gr č ka i Bugarska, zemlje sa niskom zvani č nom izlaznoš ć u i najve ć im razlikama izme đ u zvani č ne i prijavljene izlaznosti. U drugu grupu spadaju Slovenija i Ma đ arska, gde su te razlike sli č ne kao i u ostatku Evrope. Tre ć u grupu č ine Crna Gora i Severna Makedonija, u kojima je zvani č na izlaznost viša, a raskoraci relativno mali, č ak i u evropskim okvirima. 10

Punoletna populacija i stvarna izlaznost 6 PUNOLETNA POPULACIJA I STVARNA IZLAZNOST Naredna faza uporedne analize fokusira se na razliku izme đ u broja registrovanih bira č a i broja gra đ ana sa pravom glasa. Registrovani bira č i premašuju broj punoletnih gra đ ana u svim zemljama jugoisto č ne Evrope, osim u Sloveniji. 2 Ovakav obrazac retko se javlja u ostatku Evrope, gde samo č etiri dodatne zemlje dele ovu karakteristiku: Portugal, Litvanija, Letonija i Finska. Ova razlika je najizraženija u prvoj grupi zemalja, dok je manja u drugoj i tre ć oj grupi. Posledi č no, uve ć an bira č ki spisak nerazmerno uti č e na prora č un zvani č ne izlaznosti u prvoj grupi(Tabela 1). Migracioni obrasci i administrativne odluke imaju zna č ajan uticaj na vo đ enje bira č kog spiska. Zemlje iz prve grupe, koje se odlikuju visokim nivoima preuveli č avanja izlaznosti i uve ć anim bira č kim spiskovima, istovremeno beleže i najviše stope migracije. 3 Albanija je najo č igledniji primer: od 3,5 miliona registrovanih bira č a, više od milion verovatno živi u inostranstvu, što zna č ajno iskrivljuje zvani č ne stope izlaznosti. Sli č an problem postoji i u Srbiji, gde se procenjuje da oko milion gra đ ana efektivno nema mogu ć nost da glasa na parlamentarnim izborima. Nasuprot tome, zemlje iz druge grupe, sa manjim migracionim korpusima, uglavnom održavaju realisti č nije bira č ke spiskove, što rezultira manje izraženim odstupanjima. Razumevanje regionalnih migracija i razmatranje razli č itih na č ina obra č una izlaznosti vode ka klju č nom pitanju: kolika je stvarna izlaznost u Srbiji? Na izborima 2023. godine, zvani č na izlaznost zasnovana na bira č kom spisku uve ć anom usled migracija iznosila je 59%,. Kada se koristi broj punoletnih gra đ ana kao imenilac, izlaznost raste na 70%. Ako se, pak, koristi procena Republi č kog zavoda za statistiku da u zemlji boravi oko 5,1 milion bira č a, stvarna izlaznost mogla bi da dostigne 75%, što je i znatno bliže prijavljenim vrednostima iz anketa. Ovo ukazuje da je izlaznost u Srbiji bliža evropskom proseku i da verovatno odražava šire regionalne obrasce. Ali šta znamo o društvenoj strukturi te izlaznosti? Tre ć a grupa, Severna Makedonija i Crna Gora, tako đ e ima velike migracione populacije. Ipak, obe zemlje su preduzele aktivne mere kako bi ublažile posledice uve ć anih bira č kih spiskova. U Severnoj Makedoniji, revizija bira č kog spiska sprovedena je kao deo politi č kog dogovora izme đ u vlasti i opozicije. Crna Gora je, s druge strane, jedina zemlja u regionu sa vrlo restriktivnim zakonima o državljanstvu, koji zabranjuje dvojno državljanstvo. Ovi nalazi pokazuju da migracija i administrativne odluke direktno uti č u na veli č inu bira č kog spiska i, posredno, na zvani č ne stope izlaznosti. 2 Najnovije dostupne podatke o izborima prikupio je Me đ unarodni institut za demokratiju i izbornu pomo ć (IDEA) putem baze podataka o izlaznosti bira č a: https://www.idea.int/data-tools/data/voter-turnout-database. 3 Najnoviji podaci iz 2020. godine o veli č ini migracionog korpusa u državama č lanicama Ujedinjenih nacija, kao i njegovom udelu u ukupnoj populaciji, preuzeti su iz baze podataka International Migrant Stock 2020 Odeljenja za populaciju Ujedinjenih nacija: https://www. un.org/development/desa/pd/content/international-migrant-stock. 11

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 7 DRUŠTVENA STRUKTURA IZLAZNOSTI U SRBIJI IZ UPOREDNE PERSPEKTIVE Uporedni anketni podaci nude uvid u sociodemografsku strukturu izlaznosti u Srbiji, analiziraju ć i faktore kao što su starost, pol, obrazovanje i klasna pripadnost, i upore đ uju ć i ih sa obrascima u drugim evropskim zemljama. starosnim kategorijama iznosila je 69%, 79%, 84% i 85%, od najmla đ ih ka najstarijima. Ipak, uo č ava se izražen raskorak izme đ u Srbije i ostatka Evrope kada je re č o izlaznosti bira č a srednjih godina. U Srbiji, kao i u ve ć ini evropskih zemalja, izlaznost raste sa godinama. Najnižu izlaznost dosledno prijavljuju najmla đ i glasa č i(ispod 30 godina), dok se kod grupe srednjih godina (30 do 59 godina) prime ć uje pad u poslednjoj deceniji(Grafikon 6). Nasuprot tome, stariji glasa č i pokazuju dosledno visoke stope izlaznosti i nastavljaju da održavaju taj trend. Srbija time prati širi evropski obrazac, prema kojem se izlaznost pove ć ava po starosnim grupama. Na poslednjim parlamentarnim izborima u 31 evropskoj zemlji, izlaznost po Rodna struktura izlaznosti u Srbiji generalno je uravnotežena i podse ć a na obrasce koji se uo č avaju u drugim evropskim zemljama. Iako su razlike u prijavljenoj izlaznosti izme đ u muškaraca i žena bile male, obrasci su se neznatno promenili izme đ u 2012. i 2020. godine(Grafikon 7). Na izborima 2012. muškarci su prijavljivali nešto ve ć u izlaznost od žena, dok su 2020. godine žene nadmašile muškarce. Stopa izlaznosti žena bila je viša za svega dva procentna poena, što Srbiju svrstava me đ u zemlje u kojima žene glasaju nešto više od muškaraca. Grafikon 6 Starost i prijavljena izlaznost u Srbiji, 2012–2020 90 80 70 60 50 Ispod 30 30–44 2012 2016 12 45–59 2020 Preko 60

Grafikon 7 Pol i prijavljena izlaznost u Srbiji, 2012–2020 90 Društvena struktura izlaznosti u Srbiji iz uporedne perspektive 80 70 60 Muškarci 2012 Grafikon 8 Obrazovanje i prijavljena izlaznost u Srbiji, 2012–2016 90 2016 2020 Žene 80 70 60 Ni ž e Srednje Više 2012 2016 13

Grafikon 9 Klasa i prijavljena izlaznost u Srbiji 2016. godine 90 DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 80 70 60 Nekvalifikovani radnici Kvalifikovani radnici Vlasnici malih biznisa 2016 Ni ž a uslu ž na klasa Viša uslu ž na klasa Ipak, ovako male razlike možda nisu statisti č ki zna č ajne, jer bi razli č ite ankete mogle dati druga č ije rezultate. Izlaznost u Srbiji raste sa nivoom obrazovanja, što je slu č aj i u ve ć ini evropskih zemalja. Najniža izlaznost zabeležena je me đ u osobama sa najnižim obrazovanjem, potom slede grupe sa srednjim obrazovanjem, dok je najviša me đ u visokoobrazovanima(Grafikon 8). Ovaj obrazac odražava evropske proseke. Na poslednjim parlamentarnim izborima u 31 evropskoj zemlji, izlaznost je rasla sa obrazovnim nivoima: 69% me đ u niskobrazovanima, 77% me đ u srednje obrazovanima i 85% me đ u visokoobrazovanima. Važno je napomenuti da su razlike u izlaznosti po obrazovnim grupama u Srbiji manje izražene nego u nekim drugim zemljama, poput Poljske, gde su te razlike znatno izraženije. Obrazac u Srbiji bliži je onom u zemljama poput Švedske, gde su razlike u izlaznosti po obrazovanju minimalne. izlaznost raste linearno, i me đ u nekvalifikovanim radnicima iznosi 73%, 78% me đ u kvalifikovanim, 82% me đ u vlasnicima malih biznisa, 85% me đ u nižom uslužnom klasom i 89% me đ u višom uslužnom klasom. Ipak, ovo pore đ enje treba tuma č iti sa oprezom, jer su podaci za Srbiju dostupni samo za jednu vremensku ta č ku- 2016. godinu. Nadovezuju ć i se na ovu uporednu analizu, završni deo ovog istraživanja bavi se izborima iz 2023. godine. U njemu se koriste novi podaci koji omogu ć avaju dublji uvid u faktore koji uti č u na izbornu izlaznost. Za razliku od mnogih evropskih zemalja, gde izlaznost snažno korelira sa klasnom pripadnoš ć u, u Srbiji klasna struktura izlaznosti, prema podacima iz ove ankete, pokazuje relativno male razlike. Najniža izlaznost u Srbiji zabeležena je me đ u nekvalifikovanim radnicima(74%), dok je najviša me đ u pripadnicima niže uslužne klase(82%). Ostale kategorije: viša uslužna klasa(78%), vlasnici malih biznisa(79%) i kvalifikovani radnici (80%), nalaze se izme đ u te dve vrednosti(Grafikon 9). Odsustvo zna č ajnih razlika u izlaznosti po klasama u Srbiji u suprotnosti je sa evropskim obracima. U 27 evropskih zemalja 14

Determinante glasanja na izborima 2023. godine u Srbiji 8 DETERMINANTE GLASANJA NA IZBORIMA 2023. GODINE U SRBIJI Prethodna istraživanja ukazuju da se determinante izborne izlaznosti u Srbiji u velikoj meri poklapaju sa obrascima utvr đ enim u široj nau č noj literaturi. 4 Prema pregledu koji je napravio Todosijevi ć (2020), verovatno ć a da gra đ ani u Srbiji glasaju opada me đ u nižim socio-ekonomskim grupama, dok je zadovoljstvo demokratijom povezano sa ve ć om verovatno ć om izlaska na izbore. Najve ć i uticaj na bira č ko ponašanje imaju varijable koje se odnose na diferencijaciju stranaka. U obuhvatnom pregledu 30 godina literature, Todosijevi ć je tako đ e utvrdio da obrazovanje generalno pozitivno uti č e na izlaznost, dok prihod doma ć instva uglavnom nije statisti č ki zna č ajan, nisu prona đ ene ni zna č ajne razlike u izlaznosti me đ u polovima, dok interesovanje za politiku i simpatije prema politi č kim strankama pozitivno uti č u na izlaznost. Ova studija proširuje prethodne nalaze analizom bira č kog ponašanja na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. godine. Koristimo podatke iz ankete koju je sprovelo udruženje gra đ ana Crta u februaru 2024. godine. Anketa je obuhvatila pitanja o u č eš ć u na izborima i sociodemografskim karakteristikama ispitanika, nude ć i detaljniji i noviji uvid u obrasce izlaznosti u Srbiji. Prema rezultatima ankete, 84% ispitanika je izjavilo da je glasalo na decembarskim izborima 2023. godine. Ovaj procenat uklju č uje o č ekivano preuveli č avanje. Na osnovu ranije izvedene korekcije prema broju gra đ ana sa pravom glasa, efektivna izlaznost najverovatnije je iznosila oko 75%, što je i dalje znatno više od zvani č ne izlaznosti od 58%. Glavni nalazi u vezi sa determinantama glasanja predstavljeni su pomo ć u odnosa šansi( odds ratio). 5 Ovi pokazatelji mere 4 Nekoliko radova bavilo se determinantama izborne izlaznosti u Srbiji, me đ u kojima se kao najinformativniji izdvajaju pregledi koje su dali Lutovac(2007), Todosijevi ć i Pavlovi ć (2020) i Todosijevi ć (2020). 5 Za analizu glasanja ili apstinencije na izborima, što predstavlja binarnu varijablu, koriš ć ena je logisti č ka regresija, statisti č ka metoda namenjena predvi đ anju jednog od dva mogu ć a ishoda. U model su uklju č ene klju č ne varijable: starost ispitanika, pol, nivo obrazovanja, životni standard, bliskost sa politi č kim strankama i nivo politi č kog ili gra đ anskog aktivizma. Uzorak je obuhvatao 1.205 ispitanika(od ukupno 1.251), od kojih je 1.039 navelo da su glasali, dok je 153 ispitanika izjavilo da nisu izašli na izbore. Model je pokazao visoku ta č nost u predvi đ anju, pravilno klasifikuju ć i 87,2% slu č ajeva. Bio je statisti č ki zna č ajan: χ ²(8)= 75,7, p<.001, i pokazao je dobro uklapanje, što potvr đ uje Hosmer-Lemeshow test(vrednost zna č ajnosti iznad 0,05). Ipak, snaga modela da objasni varijaciju bila je ograni č ena, Nagelkerke R²= 0,115 – što ukazuje na to da model objašnjava samo umeren deo varijacije u glasa č kom ponašanju. povezanost izme đ u prediktorske varijable i verovatno ć e glasanja, izražavaju ć i za koliko se puta menja verovatno ć a izlaska na izbore sa svakim pove ć anjem jedne jedinice posmatrane varijable. Klju č ni nalazi su slede ć i: – Starost: Verovatno ć a glasanja pove ć ava se 1,03 puta za svaku dodatnu godinu starosti. – Pol: Muškarci imaju 1,545 puta ve ć u verovatno ć u da glasaju u odnosu na žene. – Životni standard: Osobe sa najvišim životnim standardom imale su 1,667 puta ve ć u verovatno ć u da iza đ u na izbore u pore đ enju sa onima sa najnižim standardom. – Partijska bliskost: Gra đ ani koji se identifikuju sa vladaju ć im ili opozicionim strankama imali su 1,78 puta ve ć u verovatno ć u da glasaju od onih koji nisu politi č ki opredeljeni. – Građanski angažman: Svaka dodatna gra đ anska ili politi č ka aktivnost(npr. volontiranje, protesti, potpisivanje peticija) pove ć avala je verovatno ć u izlaska na izbore 1,247 puta. – Obrazovanje nije imalo statisti č ki zna č ajan uticaj na verovatno ć u glasanja u ovom modelu. Ovi nalazi potvr đ uju neke ranije trendove, ali istovremeno donose i nova saznanja. Godine života ostaju dosledan prediktor izlaznosti, pri č emu su starije osobe zna č ajno sklonije glasanju. Za razliku od ve ć ine prethodnih studija, žene su u 2023. godini bile sklonije apstinenciji u odnosu na muškarce. Izlaznost je tako đ e rasla sa višim životnim standardom, što odstupa od ranijih nalaza za Srbiju, ali je u skladu sa širim evropskim obrascima. Ali taj nalaz može objasniti zašto stepen obrazovanja nije imao zna č ajan uticaj u ovom modelu. Kao što se i o č ekivalo, politi č ka orijentacija i gra đ anski angažman snažno su korelisali sa izlaznoš ć u, što dodatno potvr đ uje zaklju č ke prethodnih istraživanja. 15

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NE) GLASA U SRBIJI? 9 ZAKLJU Č AK I PREPORUKE Izborna participacija u Srbiji nije toliko niska kao što se č ini kada se uzmu u obzir preuveli č ani bira č ki spiskovi izazvani decenijama emigracije i ograni č enim kapacitetima izborne administracije. Kada se ti brojevi koriguju, stvarna izlaznost u Srbiji, kao i u drugim zemljama Jugoisto č ne Evrope, može iznositi izme đ u 70% i 75%, približavaju ć i se evropskom proseku. Suprotno uvreženim pretpostavkama, ne postoji veliki „rezervoar“ apstinenata koji bi se lako mogao mobilisati da u č estvuju u izborima. bi trebalo da se usmeri na angažovanje onih segmenata stanovništva koji imaju višu stopu apstinencije, ali i potencijalnu bliskost prema partijama. č iti mlade  Mladi predstavljaju klju č nu ciljnu grupu za pove ć anje izlaznosti. Potrebno je razvijati inovativne i inkluzivne programe i inicijative koji bi podstakli njihovo u č eš ć e na izborima. Na mnogo na č ina, obrasci participacije u Srbiji sli č ni su onima u ostatku Evrope. Verovatno ć a da neko glasa raste sa godinama, obrazovanjem, klasom, politi č kom orijentacijom i gra đ anskim angažmanom. Ovi nalazi ukazuju na to da izlaznost u Srbiji prati sli č ne obrasce nejednakosti kao i drugde. Istovremeno, pokazuju da na glasa č ko ponašanje uti č e kompleksan skup faktora, što ukazuje na više puteva za pove ć anje izborne participacije.  do marginalizovanih grupa  Potrebno je razviti ciljane strategije za angažovanje marginalizovanih grupa, žena, kao i osoba sa nižim obrazovanjem ili životnim standardom. Prilago đ ene poruke i direktne aktivnosti na terenu mogu motivisati njihovo ve ć e u č eš ć e. Preporuke za civilno društvo Preporuke za državne institucije  bira č ki spisak Nadležni organi u Srbiji treba da daju prioritet reviziji bira č kog spiska, u skladu sa preporukama doma ć ih i me đ unarodnih posmatra č a izbora. Ta č niji bira č ki spisak bi poboljšao zvani č ne podatke o izlaznosti i pove ć ao poverenje javnosti u izborni proces.  gra đ anski i politi č ki angažman  Izlaznost na izborima može se pove ć avati i indirektnim putem. U č eš ć e u gra đ anskim i politi č kim aktivnostima, poput volontiranja u zajednici, potpisivanja peticija ili u č eš ć a u protestima, pove ć ava verovatno ć u izlaska na izbore.  regionalna iskustva Srbija može imati koristi od iskustava susednih zemalja koje su se suo č avale sa sli č nim problemima prenaduvanih bira č kih spiskova. Regionalna saradnja i razmena znanja mogu doprineti pronalaženju efikasnih rešenja.  javnu debatu o bira č kom pravu dijaspore Pre eventualne revizije bira č kog spiska, vlasti treba da pokrenu otvorenu i inkluzivnu javnu debatu o bira čkom pravu gra đ ana u dijaspori. Klju č no je rešiti pitanje pravno zagarantovanog prava glasa koje ne prati efektivan pristup izbornom procesu. Preporuke za politi č ke stranke  se na stratešku mobilizaciju bira č a  Stranke č esto pokušavaju da mobilišu apstinente pod pretpostavkom da ih ima mnogo. Umesto toga, pažnja 16

REFERENCE Blais, André(2014).“Why is turnout so low in Switzerland? Comparing the attitudes of Swiss and German citizens towards electoral democracy.” Swiss Political Science Review 20(4): 520–528. DeSilver, Drew(2022)“Turnout in U.S. has soared in recent elections but by some measures still trails that of many other countries”. Pew ­Research Center, 1.11.2022. Downs, Anthony(1957). An Economic Theory of Democracy. New York: Harper& Brothers Publishers. Elsässer, Lea, Armin Schäfer,& Jonas Wenker(2022). Unequal demo­cracies: Who does(not) vote? Voter turnout trends in the OSCE ­region since 1970. Vienna: Friedrich Ebert Stiftung. Franklin, Mark(2004). Voter Turnout and the Dynamics of Electoral Competition in Established Democracies since 1945. Cambridge: ­Cambridge University Press. Lijphart, Arent(1997).“Unequal Participation: Democracy’s Unresolved Dilemma.” The American Political Science Review, 91(1), 1–14. Lutovac, Zoran(2007). Birači i apstinenti u Srbiji. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, Fakultet političkih nauka, Institut društvenih nauka. Miller, Peter,& Ruth Dassonneville(2016).“High turnout in the Low Countries: Partisan effects of the abolition of compulsory voting in the Netherlands.” Electoral Studies 44(2016), 132–143. OSCE-ODIHR(2023).“Early Parliamentary Elections 17 December 2023, ODIHR Election Observation Mission Final Report”. Warsaw, 28.2.2024. RZSZ(2023).“Punoletni u sistemu socijalne zaštite u 2022. godini”. ­Beograd: Republi č ki zavod za socijalnu zaštitu. Stockemer, Daniel(2017).“What affects voter turnout? A review article / meta-analysis of aggregate research.” Government and Opposition 52(4): 698-722. Tanjug(2022).“RZS: Broj stanovnika i broj bira ča u biračk om spisku su suštinski razli č iti podaci”. Tanjug, 28.12.2022. Todosijevi ć , Bojan(2020). Društvene i ideološke osnove izborne izlaznosti – Srbija 1990–2020. U: Jovano vić, Milan,& Dušan Vučićević (ur.), Kako, koga i zašto smo birali? Izbori u Srbiji 1990−2020. godine. ­Beograd: Institut za političke studije, Službeni glasnik, 203−248. Todosijevi ć, Bojan,& Pavlovi ć , Zoran(2020). Pred glasa č kom kutijom: Politi č ka psihologija izbornog ponašanja u Srbiji. Beograd: Institut društvenih nauka. Reference 17

IMPRESSUM BIOGRAFIJE IMPRESSUM Vujo Ili ć je nau č ni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Njegova istraživa č ka interesovanja uklju č uju demokratske procese i participaciju, kao i politi č ke sukobe i nasilje. Najskorije je bio jedan od urednika zbornika Participatory Democratic Innovations in Southeast Europe, u izdanju Routledge-a. Dušan Spasojevi ć je vanredni profesor na Fakultetu politi č kih nauka Univerziteta u Beogradu. Njegova glavna istraživa č ka interesovanja obuhvataju politi č ke stranke, civilno društvo i proces demokratizacije u postkomunisti č kim društvima. Spasojevi ć je glavni i odgovorni urednik akademskog č asopisa Politi č ke perspektive i č lan upravnog odbora organizacije CRTA. Izdava č : FES Regionalna kancelarija za me đ unarodnu saradnju Demokratija budu ć nosti Reichsratsstr. 13/5 A-1010 Be č Odgovorna za sadržaj: Johanna Lutz| Direktorka, Democracy of the Future Telefon:+43 1 890 3811 301 X:@FES_Democracy democracy.fes.de Kontakt/ narudžbine: democracy.vienna@fes.de Dizajn: pertext, Berlin| www.pertext.de Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Friedrich Ebert Stiftung(FES) niti organizacija u kojima rade autori. Komercijalna upotreba materijala koje objavljuje FES nije dozvoljena bez prethodne pisane saglasnosti FES-a. Publikacije FES-a ne smeju se koristiti u svrhe politi č ke kampanje. ISBN 978-3-98628-725-2 © 2025 DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI Demokratije nejednakosti je projekat FES regionalne kancelarije za me đ unarodnu saradnju Demokratija buduć nosti(Democracy of the Future). Glavni cilj je da se podstakne uporedno razumevanje o tome kako nejednakosti u glasanju, politi č koj reprezentaciji i drugim demokratskim procesima štete demokratijama. U serijalu Ko(ni)je predstavljen u parlamentu? analiziramo socijalnu reprezentaciju evropskih parlamenata. U serijalu Ko(ne) glasa? istražujemo nivo izlaznosti na izbore u evropskim demokratijama prema polu, uzrastu, društvenoj klasi i obrazovanju. Oba serijala sadrže uporedne studije i odabrane izveštaje po zemljama. Uporedne studije prikazuju opšte trendove, dok izveštaji po zemljama nude specifi č ne analize nacionalnih konteksta sa ciljem razvijanja i razmatranja politi č kih preporuka za donosioce odluka. Više informacija na: https://democracy.fes.de/topics/inequality-democracy U

KO(NE) GLASA U SRBIJI? Niska i nejednaka izlaznost na izbore štete demokratiji. Zbog toga je veoma važno da kriti č ki preispitamo zvani č ne podatke o izlaznosti, jer oni č esto potcenjuju stvarno u č eš ć e na izborima zbog administrativnih i migracionih faktora. Ovo nije problem samo u Srbiji, ve ć i u širem regionu. Izlaznost u Srbiji je bliža evropskom proseku nego što se to obi č no pretpostavlja, i potencijalno dostiže tri č etvrtine prisutnih bira č a. Ipak, razlike izme đ u glasa č a i apstinenata i dalje postoje, jer starije, obrazovanije, imu ć nije i politi č ki i gra đ anski angažovane osobe č eš ć e izlaze na izbore. Vlada bi trebalo da revidira bira č ki spisak i otvori javnu debatu o delotvornim pravima dijaspore na glasanje. Politi č ke stranke bi trebalo da se usmere na stratešku mobilizaciju bira č a, te posebno da dopru do mladih i marginalizovanih grupa. Organizacije civilnog društva trebalo bi da promovišu gra đ anski angažman kao sredstvo pove ć anja izborne participacije.