STUDIJA DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? Dušan Spasojevi ć i Vujo Ili ć Jun 2025 Parlamenti bi trebalo da predstavljaju razli č ite glasove i interese gra đ ana. Me đ utim, u njima se tako đ e mogu sistematski isklju č ivati ili nedovoljno zastupati odre đ ene društvene grupe. Ova studija ispituje u kojoj meri Narodna skupština Republike Srbije ostvaruje svoj potencijal za sveobuhvatnu društvenu reprezentaciju. Izborni sistem u Srbiji omogu ć ava dobru zastupljenost strana č kih lista, ali parlamentu nedostaje društvena ravnoteža. Prednost se daje muškarcima, visokoobrazovanima, osobama srednjih godina, stanovnicima Beograda, urbanih podru č ja i pripadnicima viših društvenih slojeva. Prekomerna zastupljenost ovih grupa je prisutna u svim partijama, što ukazuje na strukturalni problem. Izborni sistem bi trebalo unaprediti uvo đ enjem preferencijalnog glasanja, ja č anjem teritorijalne reprezentacije kroz uvo đ enje više izbornih jedinica i obezbe đ ivanjem da se rodna ravnopravnost zadrži u slu č aju kada poslanici daju ostavke. Politi č ke partije bi trebalo da predlažu raznovrsnije kandidate, uklju č uju ć i marginalizovane grupe, te da daju ve ć u autonomiju lokalnim odborima u predlaganju i odabiru kandidata.

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU?

Sadržaj  NAM JE VAŽNA REPREZENTACIJA 2 2 OPŠTI PREGLED 3  RODNA, OBRAZOVNA I GEOGRAFSKA ZASTUPLJENOST 5 Rodna zastupljenost  5 Starosna zastupljenost  5 Obrazovna struktura  8 Geografska zastupljenost  8  STRUKTURA 10 Č CI I PREPORUKE 12 Reference  13

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? 1 ZAŠTO NAM JE VAŽNA REPREZENTACIJA? Parlament je najviše predstavni č ko telo u demokratiji. Njegova osnovna svrha je da okupi i predstave interese i glasove gra đ ana, te da ih prevede u debate, procedure i zakone. Sposobnost parlamenta da bude reprezentativan zavisi od izbornih pravila i kampanja, na č ina raspodele mandata, kao i institucionalne organizacije i transparentnosti. Neki parlamenti teže da obuhvate što širi spektar interesa, dok drugi daju prednost formiranju stabilnih vlada. na saziv izabran 2023. godine. Istraživanje je deo šireg me đ unarodnog projekta i koristi istu metodologiju kao rad Elsässer i Schäfer(2022). U tu svrhu prikupljeni su javno dostupni podaci o narodnim poslanicima, uklju č uju ć i regionalnu i rodnu zastupljenost, kao i obrazovne i profesionalne karakteristike pre ulaska u parlament. Ovi podaci omogu ć ili su procenu heterogenosti parlamenta i potencijalnog uticaja na njegovu reprezentativnu funkciju. Izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije sprovode se prema jedinstvenom izbornom sistemu koji, osim Srbije, koriste još samo Holandija i Izrael. Sistem proporcionalne reprezentacije raspodeljuje 250 mandata unutar jedne izborne jedinice, uz nizak cenzus od samo 3%, č ak i za koalicije. Ovakav sistem omogu ć ava da se razli č itost bira č a u velikoj meri odraze u sastavu parlamenta, jer su iz raspodele mandata isklju č ene samo one liste koje ne pre đ u cenzus. Liste nacionalnih manjina su izuzete od cenzuza od 3%, što obezbe đ uje da ve ć e manjinske zajednice, poput Ma đ ara, Bošnjaka i Albanaca, redovno osvajaju mandate u parlamentu. Na osnovu prikupljenih podataka, poslanici su klasifikovani prema klasnom sistemu koji je razvio Oesch(2006), a koji uzima u obzir obrazovne kvalifikacije i poziciju na tržištu rada. Analizirana je i ideološka dimenzija politike, pri č emu su politi č ke partije podeljene u šest šire definisanih ideoloških grupa: zeleni, levi centar(uklju č uju ć i socijaldemokrate i socijaliste), liberali, desni centar, regionalne stranke(uklju č uju ć i i stranke nacionalnih manjina) i ostali. Ovaj pristup omogu ć io je dublje razumevanje ideoloških osnova organizacije i sastava parlamentarnih grupa. Teorijski, ovakav sistem bi trebalo da podsti č e pluralizam i omogu ć ava prisustvo širokog spektra ideoloških i programskih pozicija u parlamentu. Ipak, stvarna reprezentacija ne zavisi samo od izbornih pravila. Na nju uti č e kompleksna kombinacija faktora, uklju č uju ć i ulogu politi č kih stranaka i njihovih lidera, kao i klju č ne politi č ke i društvene teme koje preokupiraju društvo. Uprkos ovom potencijalu, Narodna skupština Srbije ne ostvaruje u potpunosti svoje potencijale za sveobuhvatnu društvenu reprezentaciju. Od uvo đ enja sadašnjeg proporcionalnog sistema sa jednom izbornom jedinicom 2000. godine, zakonodavci su napravili više korekcija u cilju prevazilaženja uo č enih problema i manjih podešavanja sistema. Nakon što manjinske partije nisu osvojile mandate na izborima 2003. godine, uveden je prirodni prag za manjine. Pre izbora 2007. godine uvedene su rodne kvote za pove ć anje zastupljenosti žena. Zatvorene liste uvedene su 2012. godine, obavezuju ć i stranke da mandate dodeljuju prema redosledu kandidata sa liste. Izborni cenzus je dodatno snižen 2020. godine kako bi više lista imalo šansu da u đ e u parlament i kako bi se umanjio uticaj bojkota izbora od strane opozicije. Ova studija analizira razvoj izbornih pravila i njihov uticaj na reprezentaciju u Narodnoj skupštini, sa posebnim fokusom 2

Opšti pregled 2 OPŠTI PREGLED Ova analiza fokusira se na saziv Narodne skupštine izabran na izborima održanim 17. decembra 2023. godine, i to na po č etnu raspodelu mandata na osnovu rezultata izbornih lista. Iako su pojedini narodni poslanici kasnije podneli ostavke zbog prelaska u izvršnu vlast ili iz drugih razloga, ova po č etna raspodela najvernije odražava volju bira č a. Metodološki gledano, izbor nekog kasnijeg trenutka za analizu uveo bi odre đ eni stepen pristrasnosti. Č etrnaesti saziv Narodne skupštine č ini 238 poslanika izabranih sa lista koje su prešle cenzus od 3% u sistemu sa jednom izbornom jedinicom, kao i 12 poslanika izabranih sa lista nacionalnih manjina. Raspodela mandata izme đ u ove dve grupe poslanika sli č na je prethodnim sazivima, izuzev izbora iz 2020. godine, kada je broj poslanika iz redova manjina bio neuobi č ajeno visok(19). Ova anomalija je delimi č no posledica bojkota izbora od strane ve ć ih opozicionih stranaka(Ili ć , 2022). Na izborima 2023. godine, deset izbornih lista je osvojilo mandate, od č ega pet sa statusom manjina(Grafikon 1). Vladaju ć a koalicija predvo đ ena Srpskom naprednom strankom(SNS) zadržala je ve ć inu sa 129 mandata, a dodatnih 18 mandata pripalo je Socijalisti č koj partiji Srbije(SPS). Najja č a opoziciona lista„Srbija protiv nasilja“, koju č ini 15 organizacija razli č itih ideoloških orijentacija, od zeleno-leve, liberalne, centristi č ke do desnocentristi č ke, osvojila je 69 mandata. Slede desni č arska Nova demokratska stranka Srbije(NDSS) sa 13 mandata i nova politi č ka grupacija u parlamentu, ekstremno desni, antipartijski, populisti č ki pokret„Mi- Glas naroda“, koji je tako đ e osvojio 13 mandata. Osam lista nije prešlo izborni prag od 3%, me đ u kojima su stranke koje su imale mandate u prethodnom sazivu- Dveri, Narodna stranka i Zavetnici. Približno 7% glasova ostalo je bez parlamentarne reprezentacije, od č ega najve ć i deo Grafikon 1 Broj osvojenih mandata po listama na izborima 2023. godine Srpska napredna stranka 129 Srbija protiv nasilja 65 Socijalisti č ka partija Srbije 18 Mi – glas iz naroda 13 Nova demokratska stranka Srbije 13 Manjinske liste(5) 12 0 10 20 30 40 50 60 3

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? (6,3%) dolazi sa desnog i ekstremno desnog politi č kog spektra. Mandati koji su pripali predstavnicima manjina raspodeljeni su na slede ć i na č in: šest mandata osvojila je ma đ arska lista(SVM- Savez vojvo đ anskih Ma đ ara), č etiri mandata dve bošnja č ke liste(Stranka demokratske akcije Sandžaka i koalicija Stranke pravde i poverenja i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini), a po jedan mandat pripao je listi Albanaca(Koalicija Albanaca Preševske doline) i listi Rusa(Ruska stranka). Iako su parlamentarni sazivi tokom prve dve decenije nakon prvih višestrana č kih izbora 1990. godine bili pluralisti č ki i uravnoteženi, današnje stanje karakteriše dominacija jedne stranke. Od izbora 2014. godine, raspodela mandata u Narodnoj skupštini ostaje relativno stabilna. Srpska napredna stranka(SNS) je dominantna partija i osvaja oko polovine mandata. Njen koalicioni partner, Socijalisti č ka partija Srbije (SPS), uobi č ajeno dobija oko 30 mandata. Partije nacionalnih manjina u proseku u č estvuju sa desetak mandata. Preostali mandati dele se izme đ u desni č arskih i populisti č kih partija, koje osvajaju oko jedne tre ć ine, i levo orijentisanih, liberalnih i proevropskih partija, koje osvajaju preostale dve tre ć ine. 4

Starosna, rodna, obrazovna i geografska zastupljenost 3 STAROSNA, RODNA, OBRAZOVNA I GEOGRAFSKA ZASTUPLJENOST RODNA ZASTUPLJENOST Iako je rodna ravnopravnost bila visoko vrednovana u periodu socijalisti č ke Jugoslavije, sve bivše jugoslovenske republike, uklju č uju ć i Srbiju, i dalje beleže nedovoljnu zastupljenost žena u parlamentima. Od uvo đ enja sadašnjeg izbornog sistema 2000. godine, sprovedeno je više mera u cilju pove ć anja reprezentacije žena(Grafikon 2). Prvi zna č ajan korak na č injen je pred izbore 2007. godine, kada je zakonom propisano da najmanje 30% kandidata na izbornim listama mora biti iz reda manje zastupljenog pola (najmanje jedan od č etiri kandidata). Ipak, kako su politi č ke stranke tada mogle slobodno da biraju poslanike sa bilo kog mesta na listi, ova promena je inicijalno dovela do skromnih pomaka, ali se nakon više kampanja poboljšala i realna zastupljenost žena u parlamentu. Na izborima 2012. godine uvedene su zatvorene liste kandi­ data, koje su obavezale stranke da mandate dodeljuju po unapred utvr đ enom redosledu sa liste. Dodatna promena uvedena je 2020. godine, da minimalno 40% kandidata na izbornim listama mora biti iz reda manje zastupljenog pola. Ipak, ni ova mera ne garantuje da ć e 40% poslanika u parlamentu biti žene, jer više faktora može umanjiti taj udeo. Na primer, ukoliko poslanica podnese ostavku, njeno mesto može preuzeti muškarac, u zavisnosti od redosleda na listi. Pored toga, poslanici iz redova nacionalnih manjina su pretežno muškarci. U aktuelnom sazivu Narodne skupštine, žene zauzimaju 94 poslani č ka mesta, što č ini 38% ukupnog broja narodnih poslanika. Ovaj udeo je relativno ujedna č en me đ u politi č kim partijama. Ipak, imaju ć i u vodu da žene č ine 52% punoletne populacije u Srbiji(prema poslednjem popisu), to zna č i da su one i dalje nedovoljno zastupljene u parlamentu. Predsednica Narodne skupštine je žena, bivša premijerka Ana Brnabi ć . Me đ utim, žene su i dalje u neravnopravnom položaju kada je re č o rukovode ć im pozicijama u skupštinskim odborima, kojima predsedavaju samo u 37% slu č ajeva. STAROSNA ZASTUPLJENOST U Srbiji, kao i u ve ć ini evropskih zemalja, bira č ko pravo sti č e se sa 18 godina. Narodna skupština ima relativno mlad sastav, sa prose č nom staroš ć u od 48 godina. Ovo je niže od proseka Grafikon 2 Rast broja narodnih poslanica u periodu 2003–2023 2004 50 Uvo đ enje kvote od 30% 40 2012 Zatvaranje izbornih lista 30 20 10 0 2003 2007 2008 2012 2014 5 2020 Podizanje kvote na 40% 2016 2020 2022 2023

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? Evropskog parlamenta za period 2019–2024(49,5 godina), kao i globalnog proseka(51,7 godina). 1 Ipak, u pore đ enju sa prethodna dva saziva aktuelni je nešto stariji, prose č na starost je porasla sa 46 godina u 2020, na 47 godina 2022. godine i sada iznosi 48 godina. Kada je re č o raspodeli poslanika po starosnim grupama, u parlamentu se nalazi svega 5 poslanika mla đ ih od 29 godina, dok dve najve ć e grupe č ine 98 poslanika starosti izme đ u 30 1 Globalni podaci o nacionalnim parlamentima Inter-parlamentarne unije(IPU) https://data.ipu.org/age-brackets/ i 44 godine i 111 poslanika starosti izme đ u 45 i 59 godina (Grafikon 3). Preostalih 36 poslanika ima 60 i više godina. U pore đ enju sa strukturom odraslog stanovništva iz popisa 2022. godine, vidljivo je da su srednje starosne grupe znač ajno nadzastupljene. Iako osobe starosti izme đ u 30 i 59 godina č ine nešto manje od polovine punoletne populacije (49%), one predstavljaju č ak 83% ukupnog broja poslanika. Rodna struktura Narodne skupštine Srbije osvetljava još jedan globalni trend: žene su proporcionalno zastupljenije me đ u mla đ im starosnim grupama(Grafikon 4). U Srbiji, žene č ine 60% poslanika mla đ ih od 29 godina, polovinu poslanika starosti izme đ u 30 i 45 godina, 32% poslanika izme đ u 45 i 59 Grafikon 3 Starosne grupe u punoletnoj populaciji i među poslanicima Punoletna populacija Starost poslanika 0 25 50 75 100 18–29 30–44 45–59 60+ Grafikon 4 Polna i starosna struktura narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije 18–29 30–44 45–59 60+ 0 25 50 75 100 Žene Muškarci 6

Starosna, rodna, obrazovna i geografska zastupljenost Grafikon 5 Nivoi obrazovanja u opštoj populaciji i među narodnim poslanicima Populacija Poslanici 0 25 ISCED 0& 1 – Osnovno obrazovanje ili manje ISCED 2& 3 – Srednja škola 50 75 100 ISCED 4& 5 – Obrazovanje posle srednje škole i viša škola ISCED 6, 7& 8 – Osnovne, master i doktorske studije Grafikon 6 Udeo birača i poslanika po oblastima Srbije(bez Beograda) 10 8 6 Poslanici % 4 2 0 0 2 4 6 8 10 Bira č i% 7

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? Grafikon 7 Tip naselja u kojem živi punoletno stanovništvo i narodni poslanici Punoletna populacija Poslanici 0 25 50 75 100 Gradsko Drugo godina, i svega 19% poslanika starijih od 60 godina. Ova razlika ukazuje na to da muškarci i dalje dominantno u č estvuju u politi č koj reprezentaciji starijih generacija. Najmla đ a poslani č ka grupa u aktuelnom sazivu je koalicija Srbija protiv nasilja, sa prose č nom staroš ć u od 45 godina. To se verovatno može objasniti prisustvom više novih stranaka u okviru koalicije, koje u svojim redovima imaju mla đ e poslanike. Suprotno tome, ekstremno desni, antipartijski pokret Mi - Glas naroda ima najstariju poslani č ku grupu, sa prose č nom staroš ć u od 56 godina. Vladaju ć a Srpska napredna stranka (SNS) tradicionalno daje šansu mla đ im poslanicima, što doprinosi nižem proseku godina č itavog parlamenta. Ve ć e izborne liste uglavnom imaju raznovrsniji sastav poslanika, dok manje liste, koje ciljaju na ograni č en broj mandata, č esto pokazuju manju raznolikost. Nasuprot tome, 132 poslanika ima diplome osnovnih studija(ISCED 6), 58 poslanika ima master diplome(ISCED 7), dok 37 poslanika poseduje diplome doktora nauka(ISCED 8). Me đ u njima se nalazi 14 univerzitetskih profesora i dvoje istraživa č a. Najzastupljenije oblasti studija me đ u visokoobrazovanim poslanicima su pravo, ekonomija i politi č ke nauke, a potom slede inženjerstvo i medicina. Ova obrazovna disproporcija naro č ito dolazi do izražaja u pore đ enju sa opštom populacijom(Grafikon 5). Prema popisu iz 2022. godine, samo 16% stanovništva Srbije starijeg od 15 godina ima visoko obrazovanje, dok č ak 91% narodnih poslanika poseduje univerzitetsku diplomu. S druge strane, oko tri č etvrtine stanovništva koje ima samo osnovno ili srednje obrazovanje zastupljeno je kroz svega 6% poslanika. Važno je napomenuti i da su visokoobrazovani poslanici ravnomerno raspore đ eni po polu i politi č kim listama. OBRAZOVNA STRUKTURA Narodna skupština Srbije potvr đ uje koncept tzv.„demo­ kratije diplomiranih”(Bovens i Anchrit, 2017), u kojoj visokoobrazovani pojedinci dominiraju predstavni č kim telima. Ipak, za razliku od mnogih drugih parlamenata, u Srbiji se i dalje nalaze poslanici koji imaju samo srednjoškolsko obrazovanje. Konkretno, 16 poslanika ima samo završenu srednju školu(ISCED nivo 2 i 3), dok sedmoro ima dodatno obrazovanje ispod nivoa visokoškolskog diplomiranja(ISCED nivo 4 i 5). 2 GEOGRAFSKA ZASTUPLJENOST Prethodna istraživanja dosledno pokazuju da su veliki gradovi, a posebno Beograd, nadzastupljeni u Narodnoj skupštini Srbije. Ovaj fenomen proizlazi iz centralizuju ć ih efekata izbornog sistema Srbije, ali i šire politi č ke centralizacije, kako na sistemskom, tako i na partijskom nivou. Kao i prethodni sazivi, i aktuelni parlament pokazuje izraženu „metropolizaciju“. Polovina svih narodnih poslanika(125) dolazi iz dva najve ć a grada: iz Beograda č ak 107(43%), a iz Novog Sada 18(7%). 2 UNESCO, Me đ unarodna standardna klasifikacija obrazovanja, https:// uis.unesco.org/en/topic/international-standard-classification-education-isced S obzirom na to da Beograd č ini samo 25% bira č kog tela Srbije, poslanici iz prestonice su nesrazmerno zastupljeni. Me đ utim, kada se Beograd izuzme iz analize, parlament 8

Starosna, rodna, obrazovna i geografska zastupljenost pokazuje iznena đ uju ć u ravnotežu u regionalnoj zastupljenosti(Grafikon 6). Poslanici dolaze iz svih 24 upravne oblasti Srbije, uklju č uju ć i i Kosovo, a broj poslanika iz svake oblasti je u korelaciji sa brojem bira č a u toj oblasti. Uprkos regionalnoj ravnoteži, zastupljenost unutar pojedina č nih regiona pokazuje izraženu pristrasnost u korist urbanih sredina. Narodni poslanici pretežno dolaze iz ve ć ih gradova, dok su sela i manja mesta nedovoljno zastupljena. Iako, prema poslednjem popisu(bez Kosova i Metohije), 38% punoletne populacije Srbije živi u selima ili manjim mestima, samo 31 narodni poslanik(13%) dolazi iz tih sredina(Grafikon 7). Vladaju ć e stranke, Srpska napredna stranka(SNS) i Socijalisti č ka partija Srbije(SPS), najviše doprinose zastupljenosti ruralnih sredina, sa 24 poslanika koji dolaze iz sela i manjih mesta. Nasuprot tome, opozicione liste, Srbija protiv nasilja (SPN), NADA i Mi- Glas naroda, dominantno regrutuju poslanike iz urbanih sredina: 83 poslanika dolaze iz gradova, dok samo sedmoro dolazi iz seoskih i manjih naselja. 9

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? 4 KLASNA STRUKTURA Klasna struktura Narodne skupštine Srbije otkriva zna č ajnu homogenost, s obzirom da 221 narodni poslanik(88%) pripada višoj uslužnoj klasi, prema klasifikacionom sistemu Oescha(Tabela 1). Me đ u ovom dominantnom grupom, ve ć ina poslanika su menadžeri i administracija višeg nivoa (157), zatim slede socio-kulturni stru č njaci(49), samozaposleni stru č njaci(8) i tehni č ki eksperti(6). Ova nadzastupljenost socio-kulturnih i menadžerskih zanimanja u suprotnosti je sa nedovoljnom zastupljenoš ć u tehni č kih zanimanja. Niža uslužna klasa obuhvata samo 18 narodnih poslanika (7%) i u njoj preovla đ uju socio-kulturni poluprofesionalci (11, uglavnom umetnici), dok su tehni č ari i niži menadžeri i administratori zastupljeni u manjoj meri. Vlasnici malih biznisa(koji zapošljavaju druge ljude) predstavljeni su sa sedam poslanika. Samo č etiri poslanika predstavljaju klasu kvalifikovanih radnika, i svi dolaze iz sveta sporta kao zvani č nici ili penzionisani sportisti. Zna č ajno je to što je klasa nekvalifikovanih radnika potpuno odsutna iz Narodne skupštine. Odsustvo ove grupe odražava č injenicu da me đ u poslanicima nema osoba bez srednjeg obrazovanja, ali i širi politi č ki kontekst u kojem su tradicionalne levi č arske stranke i ekonomska pitanja u opadanju. Umesto toga, politi č ku scenu u Srbiji poslednje tri decenije oblikuju identitetska pitanja, pristupanje EU i status Kosova (Spasojevi ć , 2022). Poslanici koji ne pripadaju višoj uslužnoj klasi proporcionalno su raspore đ eni izme đ u vladaju ć e ve ć ine i opozicionih stranaka. Na primer, kvalifikovani radnici su pretežno povezani sa Srpskom naprednom strankom(SNS), pošto troje od č etvoro poslanika iz te grupe pripada vladaju ć oj koaliciji. Sli č an obrazac se vidi i kod niže uslužne klase, gde su 11 od 18 poslanika č lanovi SNS-a. Vlasnici malih biznisa su ravnomerno podeljeni izme đ u vlasti i opozicije. Tehni č ari su, me đ utim, svi pripadnici opozicionih stranaka. Tabela 1 Klasna struktura Narodne skupštine Srbije Pet klasa Poslanici% Zanimanja I Viša uslužna klasa II Niža uslužna klasa III Vlasnici malih biznisa IV Kvalifikovani radnici V Nekvalifikovani radnici Menadžeri i administracija višeg nivoa Socio-kulturni stru č njaci 221 88 Samozaposleni stru č njaci Tehni č ki eksperti Veliki poslodavci Socio-kulturna zanimanja 18 7 Tehni č ari Menadžeri i administracija nižeg nivoa Vlasnici malih biznisa sa zaposlenima 7 3 Vlasnici malih biznisa bez zaposlenih Kvalifikovani uslužni radnici 4 2 Kvalifikovani administrativni radnici Kvalifikovani manuelni radnici Nekvalifikovani manuelni radnici 0 0 Nekvalifikovani administrativni radnici Nekvalifikovani uslužni radnici Poslanici% 157 63 49 20 8 3 6 2 1 0 11 4 4 2 3 1 7 3 0 0 4 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10

Posmatrano iz ideološke perspektive, klasna struktura ne pokazuje velike razlike. Poslanici iz više uslužne klase č ine 87% zelenih stranaka, 89% stranaka levog centra, 86% stranaka desnog centra i 90% radikalno desnih stranaka. Manje stranke, liberalne, regionalne i ostale, u potpunosti se sastoje od poslanika iz više uslužne klase. Detaljniji uvid u najve ć u klasu, menadžere i administratore višeg nivoa(157 poslanika), otkriva tri razli č ite podgrupe. Prvu č ine najviši predstavnici politi č ke elite, uklju č uju ć i nosioce izvršne i predstavni č ke vlasti i lidere politi č kih stranaka. Drugoj grupi pripadaju politi č ari srednjeg nivoa, poput č lanova lokalnih ve ć a ili skupština, koji č esto imaju dodatne funkcije u javnim institucijama ili preduze ć ima. Ova grupa ukazuje na važnost lokalne politike i javnog sektora kao odsko č ne dasake za politi č ku karijeru. Tre ć a grupa je heterogena i obuhvata direktore, pretežno iz javnog sektora, domova zdravlja, ustanova za brigu o starima i fondova za penzijsko i socijalno osiguranje, što dodatno osvetljava vezu izme đ u politike i javne uprave. Klasna struktura Narodne skupštine Srbije ukazuje na nadzastupljenost profesionalnih politi č ara i politi č ke elite, kao i na uticaj partijskog sistema podele plena, u kojem politi č ka imenovanja igraju klju č nu ulogu. Tako đ e, pokazuje dugotrajnost politi č ke elite, č iji se č lanovi č esto kre ć u izme đ u razli č itih funkcija i nivoa vlasti. Istraživanja pokazuju da pojedini politi č ari menjaju partijske pripadnosti kako bi se uskladili sa skupštinskom ve ć inom, time zadržavaju ć i svoje pozicije i uticaj. Iako ova adaptivnost doprinosi politi č kom iskustvu i razumevanju procesa, ona istovremeno ogranič ava ulazak novih aktera u politi č ku arenu(Lon č ar, Spasojevi ć i Vu č i ć evi ć , 2022). Klasna struktura 11

DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI – KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? 5 ZAKLJU Č CI I PREPORUKE Narodna skupština Srbije ima koristi od proporcionalnog izbornog sistema, ostvaruju ć i zna č ajan nivo reprezentativnosti partijskih lista koje u č estvuju na izborima. Ipak, društvena reprezentativnost je iskrivljena, jer se u skupštini favorizuju muškarci, osobe srednjih godina, visokoobrazovani, stanovnici Beograda, urbana populacija i viša društvena klasa. Ove pristrasnosti prisutne su kod svih politi č kih stranaka, što ukazuje na sistemske, a ne partijski-zasnovane nejednakosti. Žene trenutno zauzimaju 94 poslani č ka mesta(38%), što predstavlja napredak u rodnoj zastupljenosti. Ipak, žene su i dalje nedovoljno zastupljene, bez zna č ajnih razlika me đ u strankama. Iako je prose č na starost narodnih poslanika relativno niska, 48 godina, što je nešto manje u pore đ enju sa Evropskim parlamentom i globalnim prosekom, dominiraju poslanici srednjih godina. Mla đ e i starije starosne grupe su nedovoljno zastupljene, a narodne poslanice su uglavnom koncentrisane u mla đ im starosnim kategorijama, što dodatno potvr đ uje dominaciju starijih muškaraca u parlamentu. Kada je re č o obrazovanju, narodni poslanici su znatno obrazovaniji od društva koje predstavljaju. Dok samo 16% stanovništva Srbije ima univerzitetsku diplomu, 91% poslanika je visokoobrazovano. Ovaj visok nivo obrazovanja ravnomerno je raspore đ en po polu i politi č kim listama. Geografski, parlament je izrazito centralizovan, ta č no polovina svih narodnih poslanika dolazi iz Beograda i Novog Sada. Ova nadzastupljenost urbanih sredina ide na ra č un sela i manjih mesta, koja su znatno potcenjena. Klasna struktura Narodne skupštine izuzetno je homogena. Samo 12% poslanika ne pripada višoj uslužnoj klasi, pri č emu su socio-kulturni i menadžerski profili izrazito nadzastupljeni u odnosu na tehni č ku stru č nost. Odsustvo poslanika iz klase nekvalifikovanih radnika dodatno osvetljava nedostatak klasne raznovrsnosti u parlamentu. Preporuke za reformu izbornog sistema  izborne liste sa preferencijalnim glasanjem  zatvorene liste kako bi se o č uvala raspodela mandata po redosledu, ali omogu ć iti bira č ima da uti č u na izbor kandidata putem preferencijalnog glasanja. Ova promena bi podstakla stranke da nominuju kvalitetnije kandidate, a bira č ima dala ve ć u kontrolu nad time ko ih predstavlja. Kandidati bi time imali ve ć u motivaciju da se povežu sa bira č ima, budu odgovorniji i manje zavisni od partijskog vrha. đ enje geografske reprezentacije  jedne izborne jedinice, uvesti više izbornih jedinica kako bi se uravnotežila regionalna zastupljenost, uz o č uvanje proporcionalnosti. Broj jedinica može varirati, od nekoliko do 250, pri č emu bi stranke bile u obavezi da kandiduju predstavnike za konkretne regione. Time bi se poboljšala veza izme đ u narodnih poslanika i njihovih bira č a.  zamene narodnih poslanika radi o č uvanja rodne ravnoteže  kvote treba zadržati, ali uvesti pravilo da poslanike koji podnesu ostavku zamenjuju kandidati istog pola sa iste izborne liste i iste politi č ke stranke. Time bi se spre č ilo smanjenje ženske zastupljenosti kroz naknadne ostavke poslanika. Preporuke za politi č ke stranke  u izboru kandidata  bi trebalo da teže ve ć oj rodnoj i starosnoj raznovrsnosti na svojim izbornim listama. Tako đ e bi trebalo da sprovode politike jednakosti i u imenovanjima za rukovode ć e pozicije u odborima i drugim klju č nim institucijama.  i lokalna autonomija  centralizaciju tako što ć e se lokalnim partijskim odborima dati ve ć a autonomija u izboru kandidata za lokalne parlamente i sklapanju koalicionih sporazuma. Time bi se ublažila trenutna nadzastupljenost urbanih elita. 6. Fokus na nedovoljno zastupljene grupe  bi trebalo da aktivno uklju č uju kandidate iz manje zastupljenih klasa i grupa, uklju č uju ć i ljude iz ruralnih sredina i iz nižih ekonomskih slojeva. Ja č anje saradnje sa organizacijama civilnog društva, sindikatima i poljoprivrednim udruženjima bi moglo da olakša ove napore. 12

REFERENCE Bovens, Mark& Anchrit Wille(2017). Diploma Democracy: The Rise of Political Meritocracy. Oxford: Oxford University Press. Elsässer, Lea& Armin Schäfer(2022). Unequal democracies: Who does (not) have a seat in parliament? The social composition of parliaments in five OSCE countries. Vienna: Friedrich Ebert Stiftung. Ili ć , Vujo(2022).“Parliamentary and election boycotts in hybrid regimes: Evidence from Southeastern Europe.” Serbian Political Thought 78(4): 197–217. Lo nčar, Jelena, Spasojević, Dušan& Dušan Vučićević (2022). Politike reprezentacije u Srbiji: Predstav(ljanj)e i demokratski legitimitet. Beograd: Fakultet po litič kih nauka. Oesch, Daniel(2006). Redrawing the Class Map: Stratification and institutions in Britain, Germany, Sweden and Switzerland. New York: Palgrave Macmillan. Spasojevi ć , Dušan(2022).“Two and a Half Crises: Serbian Institutional Design as the Cause of Democratic Declines”. Political Studies Review, 20(4), 550–563. Reference 13

Reference BIOGRAFIJE IMPRESSUM Dušan Spasojevi ć je vanredni profesor na Fakultetu politi č kih nauka Univerziteta u Beogradu. Njegova glavna istraživa č ka interesovanja obuhvataju politi č ke stranke, civilno društvo i proces demokratizacije u postkomunisti č kim društvima. Spasojevi ć je glavni i odgovorni urednik akademskog č asopisa Politi č ke perspektive i č lan upravnog odbora organizacije CRTA. Vujo Ili ć je nau č ni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Njegova istraživa č ka interesovanja uklju č uju demokratske procese i participaciju, kao i politi č ke sukobe i nasilje. Najskorije je bio jedan od urednika zbornika Participatory Democratic Innovations in Southeast Europe, u izdanju Routledge-a. Izdava č : FES Regionalna kancelarija za me đ unarodnu saradnju Demokratija budu ć nosti Reichsratsstr. 13/5 A-1010 Be č Odgovorna za sadržaj: Johanna Lutz| Direktorka, Democracy of the Future Telefon:+43 1 890 3811 301 X:@FES_Democracy democracy.fes.de Kontakt/ narudžbine: democracy.vienna@fes.de Dizajn: pertext, Berlin| www.pertext.de Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Friedrich Ebert Stiftung(FES) niti organizacija u kojima rade autori. Komercijalna upotreba materijala koje objavljuje FES nije dozvoljena bez prethodne pisane saglasnosti FES-a. Publikacije FES-a ne smeju se koristiti u svrhe politi č ke kampanje. ISBN 978-3-98628-727-6 © 2025 DEMOKRATIJE NEJEDNAKOSTI Demokratije nejednakosti je projekat FES regionalne kancelarije za međunarodnu saradnju Demokratija budućnosti(Democracy of the Future). Glavni cilj je da se podstakne uporedno razumevanje o tome kako nejednakosti u glasanju, političkoj reprezentaciji i drugim demokratskim procesima štete demokratijama. U serijalu Ko(ni)je predstavljen u parlamentu? analiziramo socijalnu reprezentaciju evropskih parlamenata. U serijalu Ko(ne) glasa? istražujemo nivo izlaznosti na izbore u evropskim demokratijama prema polu, uzrastu, društvenoj klasi i obrazovanju. Oba serijala sadrže uporedne studije i odabrane izveštaje po zemljama. Uporedne studije prikazuju opšte trendove, dok izveštaji po zemljama nude specifične analize nacionalnih konteksta sa ciljem razvijanja i razmatranja političkih preporuka za donosioce odluka. Više informacija na: https://democracy.fes.de/topics/inequality-democracy Q

KO(NI)JE PREDSTAVLJEN U SRPSKOM PARLAMENTU? Parlamenti bi trebalo da predstavljaju razli č ite glasove i interese gra đ ana. Me đ utim, u njima se tako đ e mogu sistematski isklju č ivati ili nedovoljno zastupati odre đ ene društvene grupe. Ova studija ispituje u kojoj meri Narodna skupština Republike Srbije ostvaruje svoj potencijal za sveobuhvatnu društvenu reprezentaciju. Izborni sistem u Srbiji omogu ć ava dobru zastupljenost strana č kih lista, ali parlamentu nedostaje društvena ravnoteža. Prednost se daje muškarcima, visokoobrazovanima, osobama srednjih godina, stanovnicima Beograda, urbanih podru č ja i pripadnicima viših društvenih slojeva. Prekomerna zastupljenost ovih grupa je prisutna u svim partijama, što ukazuje na strukturalni problem. Izborni sistem bi trebalo unaprediti uvo đ enjem preferencijalnog glasanja, ja č anjem teritorijalne reprezentacije kroz uvo đ enje više izbornih jedinica i obezbe đ ivanjem da se rodna ravnopravnost zadrži u slu č aju kada poslanici daju ostavke. Politi č ke partije bi trebalo da predlažu raznovrsnije kandidate, uklju č uju ć i marginalizovane grupe, te da daju ve ć u autonomiju lokalnim odborima u predlaganju i odabiru kandidata.