Šta u današnjem globalizovanom svetu zna č i socijaldemokratija? Šta zna č i socijalna demokratija? Da li i dalje postoji dovoljno interesovanje gra đ ana za politiku? Da li se ono može ponovo probuditi? Da li su privredna dinamika i socijalna pravda kompatibilni? Koje konkretne politike su se pokazale primenljivim? Koliko su one bile uspešne? Ova i druga pitanja su važna u svim regionima na svetu. Edicijom publikacija „Forum socijalna demokratija – vizije i opcije za jugoisto č nu Evropu“ Fondacija Fridrih Ebert(Friedrich-Ebert-Stiftung) želi da da svoj doprinos debati koja se u jugoisto č noj Evropi vodi na ove teme. Publikacije ć e biti propra ć ene forumom na internetu(www.forum-social-democracy.org). Pozivamo sve č itaoce da uzmu aktivno u č eš ć e u ovim debatama. Fondacija Fridrih Ebert Kancelarija u Beogradu Simina 1 11000 Beograd Srbija i Crna Gora Fondacija Fridrih Ebert Kancelarija u Sarajevu Sumbula Avde 7 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Fondacija Fridrih Ebert Kancelarija u Zagrebu Praška 8 10000 Zagreb Hrvatska • Tekst izlazi i na makedonskom, albanskom, bugarskom i rumunskom jeziku. • Svi tekstovi se mogu prona ć i na internetu na www.fes.org.yu

Da li se budu ć nost u Evropi može individualno oblikovati za nove zemlje č lanice? Od koje koli č ine nacionalnog suvereniteta mora da odustane država kao zemlja č lanica EU? Tekst koji se nalazi pred nama pokušava da odgovori na ova pitanja na primeru socijalne politike. Pokazalo se da: – je evropska socijalna politika do sada više bila fantom nego realnost – se uz pomo ć nacionalne socijalne politike dobijaju vrlo razli č ita rešenja – zajedni č ka ekonomska politika u znatnoj meri uti č e na socijalne posledice Ovaj tekst predstavlja obaveznu literaturu za sve politi č are u regionu, koji žele da unaprede razvoj svojih zemalja tako što ne ć e izgubiti iz vida socijalnu pravdu. Lotar Vite – dr Hajnrih Zasenfeld 1 (Lothar Witte – Dr. Heinrich Sassenfeld) Uticaji Evropske Unije na evropski socijalni model i socijalnu koheziju Evropski socijalni model: Zahtev, a mnogo razli č itih realnosti Kako u ugovorima Evropske Unije, tako i u sto toga žele da društveno tj. politi č ki oblikuju žiizjavama Saveta Evrope priznaje se da je evropski votne uslove pojedinaca i socijalnih grupa. U sredisocijalni model važan element evropskog proce- štu pažnje se naj č eš ć e nalazi socijalno osiguranje, sa integracije. Koji sadržaj, me đ utim, treba pove- državna socijalna politika i poreska politika. zati sa pojmom evropskog socijalnog modela? U Evropska Unija je danas više nego ikad udaljena svetu OECD-a postoje naime najrazli č itiji modeli od jednog jedinog evropskog socijalnog modela. blagostanja, kao što je anglosaksonski(liberalni), Uprkos rastu ć oj diferencijaciji evropskih država blanordijski(univerzalisti č ki, socijalisti č ki), kontinen- gostanja mogu ć e je, me đ utim, uo č iti postojanje jedtalno-evropski(korporacijski) ili mediteranski mo- nog zajedni č kog elementa: svest da socijalna pravda del(korporacijski, oslonjen na tradiciju i porodicu). i socijalna ravnoteža(mogu da) daju svoj pozitivan Kada se radi o socijalnom modelu, empirijska istra- doprinos ekonomskom razvoju i da nisu samo faktor živanja su usmerena na institucije i politi č are, koji rashoda, kao i što obrnuto ekonomski razvoj mora odre đ ene sfere izuzimaju od uticaja tržišta i namepozitivno da se odrazi na socijalnu ravnotežu. 2 1 Ovo je prera đ ena skra ć ena verzija publikacije Lotara Vite:„Evropski socijalni model i socijalna kohezija: kakvu ulogu igra EU?“ Fondacija Fridrih Ebert, Bon, Me đ unarodna politi č ka analiza, Evropska politika, decembar 2004. •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Da bismo se malo približili predmetu diskusije, predlažemo slede ć u de fi niciju: Evropski socijalni model opisuje zbir akcija države i civilnog društva, koje su usmerene na to da se svim gra đ ankama i gra đ anima • ispune(osnovne) materijalne potrebe, • obezbedi društveno angažovanje, • oja č a socijalna kohezija. Pojedina č ni ciljevi ovog sistema nisi strogo razgrani č eni, oni se delimi č no me đ usobno uslovljavaju. Kvalitet i kvantitet onoga što se podrazumeva pod odgovaraju ć im materijalnim nivoom, širokim društvenim angažovanjem i snažnom socijalnom kohezijom, su tako đ e promenljive kategorije. Oni zavise od ekonomskih mogu ć nosti i od društvenih odnosa snaga. Evropski socijalni model je nužno predmet društvenih sukoba i politi č kih kon fl ikata, a samim tim dinami č an. Da li postoji evropski prvak? Ili: koja zemlja je šta postigla Ukoliko se pojedina č no posmatraju evropske korak, ali gube trku kada je re č o društvezemlje mora se na osnovu konkretnih indikatora nom angažmanu i socijalnoj koheziji. Portuoceniti u kojoj meri su zaista postignuti zahtevani galija i Gr č ka se skoro po svim indikatorima ciljevi. U tabeli 1 u prilogu predstavljeni su socijalni nalaze iza zemalja„starosedelaca“ Evropske indikatori. Za zadovoljenje materijalnih potreba je Unije. osim dohotka po glavi stanovnika uzet u obzir i tzv. „zdrav životni vek“, pošto se u njemu ogleda zbir• Č eška, Ma đ arska i Poljska po pitanju zadovozadovoljenja materijalnih potreba u razli č itim obla- ljenja materijalnih potreba u skladu sa o č ekistima života: dohodak, ishrana, stambena situaci- vanjima moraju mnogo toka da nadoknade u ja itd. Kada je re č o društvenom angažovanju kao pore đ enju sa svim drugim zemljama č lanicapreduslov se posmatra pismenost, ali od zna č aja ma Evropske Unije. Kada je re č o društvenom je i u č eš ć e u politici i civilnom društvu(izlazak na angažmanu i socijalnoj koheziji rezultat je izbore, č lanstvo u organizacijama). Centralni uticaj doduše lošiji nego u državama koje č ine„jezna socijalnu koheziju ima raspodela dohotka, pri gro“ Evrope, ali je zato uporediv sa nivoom č emu se negativna slika ogleda npr. u u č estalosti južnoevropskih zemalja ili je č ak i bolji. nasilnih zlo č ina i broju zatvorenika. Ukoliko posmatramo države OECD-a, pruža• Anglosaksonske države karakteriše dobar nam se slede ć a slika: rezultat kada je re č o materijalnom nivou i društvenom angažmanu, ali vrlo loša pozicija • Skandinavske države egzemplarno oli č avakada se pogleda socijalna kohezija. ju socijalni model koji povezuje zadovoljenje materijalnih potreba sa društvenim angažoUpada u o č i da jedino u anglosaksonskim državanjem i socijalnom kohezijom. vama rezultat jednog indikatora, socijalne kohezije, u negativnom smislu odska č e od ukupne slike za • Države koje č ine„jezgro“ kontinentalne Evro- tu grupu država. To potkrepljuje pretpostavku da pe nalaze, uz izuzetak Holandije, kod ve ć ine anglosaksonske države zaista žele da idu drugim indikatora u solidnoj sredini. putem nego što je to slu č aj sa ostalim industrijskim zemljama, jer kada se pogledaju materijalni i • Kada je re č o južnoevropskim zemljama Itadruštveni uslovi, one ve ć poseduju preduslove nelija i Španija u materijalnoj sferi dobro drže ophodne za ve ć u socijalnu koheziju. 3 ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Kojim polugama raspolažemo za oblikovanje socijalnog modela? Najvažnije politi č ke oblasti za evropski socijalni model su ekonomska politika i politika zapošljavanja, fi skalna politika, socijalna politika i obrazovna politika, jer Ekonomska politika i politika zapošljavanja: • stvaraju preduslove za zadovoljenje materijalnih potreba, • odre đ uju primarnu raspodelu, • obezbe đ uju fi nansijska sredstva za vo đ enje socijalne politike i mere koje je potrebno preduzeti u cilju preraspodele sredstava, • stvaraju i poboljšavanju preduslove ekonomskog napretka, • doprinose stvaranju društvene i politi č ke stabilnosti; Socijalna politika/ sistemi socijalne sigurnosti/ fi skalna politika: • odre đ uju sekundarnu raspodelu dohotka (prema transferima) č ime stvaraju okvire za društvenu i politi č ku stabilnost i obezbe đ uju da i oni koji usled svojih nedovoljnih mogu ć nosti za zapošljavanjem i zaradom nisu u dovoljnoj meri u takvoj situaciji, ipak mogu da zadovolje svoje potreba i da se društveno angažuju; Politika obrazovanja: • poboljšava gra đ ankama i gra đ anima mogu ć nosti za zapošljavanje i zaradu gledano na srednji i duži rok, • obezbe đ uje preduslove ekonomskom napretku • olakšava angažovanje u društvenom životu. Kutija sa alatom Evropske Unije Uticaj na politi č ke oblasti proizilazi najpre funkcionisanja unutrašnjeg tržišta EU, zatim nadiz normi koje predstavljaju neku zabranu, u prležnosti u domenu slobode kretanja lica i slobode vom redu zabrane diskriminacije i ograni č avanja pružanja usluga. osnovnih sloboda kao i zabrana polne diskrimina- Oblasti negativne nadležnosti su politika zacije. One se konkretizuju i dopunjuju kroz evrop- pošljavanja, sistem obrazovanja, organizacija sko zakonodavstvo(sekundarno pravo), koje se zdravstva, industrijski odnosi i socijalna sigurnost. zasniva na podeli nadležnosti izme đ u EU i zemalja U ovim politi č kim oblastima delatnost EU usled č lanica. nemogu ć nosti uskla đ ivanja ima samo dopunski i Najvažnije pozitivne isklju č ive nadležnosti EU unapre đ uju ć i karakter. Ona ipak ima i mogu ć nost odnose se na monetarnu politike, politiku konkuupliva tako što postavlja norme koje predstavljaju rencije, zajedni č ku trgovinsku politiku i zajedni č ku neku zabranu, donosi uredbe ili direktive, kao i agrarnu politiku. Me đ u nadležnostima koje nisu preporuke. I novija„metoda otvorene koordinaisklju č ivo u domenu EU treba spomenuti uskla đ icije“ predstavlja važan put ka vršenju uticaja na vanje nacionalnih pravnih i upravnih propisa radi procese. 4 •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Tvrdo jezgro: Ekonomska politika EU, pritisak konkurencije i socijalna dejstva Ekonomska politika Evropske Unije ne uti č e samo na kvantitet i kvalitet proizvodnje dobara i usluga(a time na osnovu za zadovoljenje materijalnih potreba), nego i na raspodelu blagostanja na aktere na tržištu(a time i na socijalnu koheziju). Usled ekonomske integracije dolazi do rastu ć eg pritiska konkurencije, od kojeg se zbog zajedni č ke valute više ne možemo odbraniti nacionalnom monetarnom politikom. Istovremeno kriterijumi Ugovora iz Mastrihta i Pakt stabilnosti i rasta ogranič avaju nacionalnim vladama manevarski prostor za suo č avanje sa posledicama ekonomske integracije. Da li ekonomska politika Evropske • Primarna raspodela dohotka izmedju kapitala i rada, kao i raspodela dohodaka na pojedina č ne zemlje EU; • Preraspodela stvorenih vrednosti putem monetarnih transfera ljudima koji raspolažu malim ili nikakvim dohotkom(stari, bolesni, nesposobni za rad, nezaposleni), koja se fi nansira porezima i socijalnim dopirnosima; • Raspodela izme đ u rasta proizvodnje i dohotka i drugih oblika rasta standarda(npr. slobodno vreme, bavljenje porodicom, starosna penzija); Unije vodi brigu o ekonomskom rastu i zapošljavanju? • Stavljanje javnih dobara i usluga(obrazovanje, zdravlje, sigurnost, infrastruktura, itd) svima Još od nastanka monetarne unije zna č ajne su na raspolaganje, dakle nezavisno od u č eš ć a evropske nadležnosti u oblasti monetarne politike. u fi nansiranju. Odgovornost za nov č anu i kursnu politiku nalazi se kod Evropske centralne banke, a za domen fi Evropska Unija neznatno ili bolje re č eno indiskalne politike važe kriterijumi Ugovora iz Mastrihrektno uti č e na primarnu raspodelu dohotka ta i Pakt stabilnosti i rasta. izme đ u kapitala i rada. Na nju u ve ć oj meri uti č e Evropska centralna banka se po pitanju novintenzitet konkurencije. Snažna konkurencija na trč ane i kursne politike za sada drži konzervativnog žištu dobara vodi do snižavanja cena i time do vekursa. Trenutna koncepcija Pakta stabilnosti i rasta ć ih realnih dohodaka za sve potroša č e. Ako nema tako đ e nije mnogo naklonjena napretku i zapošljate konkurencije i rezultiraju ć ih sniženja cena, smavanju. Ona samo predvi đ a kažnjavanje de fi citarnih njeno u č eš ć e troškova zarade u jedinici proizvoda zemalja, ali ne predvi đ a pomo ć za prevazilaženje doprinosi preraspodeli u korist pro fi ta, a rastu i prikrize. Makroekonomska koordinacija predvi đ ena nosi vlasnika kapitala. u kelnskom procesu, koja bi u smislu ekspanzivLiberalizacija tržišta odražava se i na podelu ne politike mogla da iskoristi preostali manevarski rada unutar Evropske Unije. Iz toga proizilaze konprostor nacionalne politike(politika zarada, fi skalsekvence po pitanju podela unutar nacionalnih na politika zemalja sa pozitivnim ekonomskim baekonomija. U bogatijim zemljama č lanicama EU lansom) za napredak i zapošljavanje, skoro da i ne potražnja za manje kvali fi kovanom doma ć om radpostoji. nom snagom se smanjuje, što doprinosi sve ve ć em broju nezaposlenih na duži period. U siromašnijim Kako evropska ekonomska politika zemljama č lanicama EU raste doduše potražnja za uti č e na raspodelu blagostanja? radnom snagom, ali usled visoke ulazne nezaposlenosti pove ć anje zarada je vrlo usporeno. Kada se posmatraju efekti raspodele koje ima Dugoro č no gledano treba o č ekivati da ć e maekonomska politika Evropske Unije, potrebno je nje kvali fi kovana radna snaga u siromašnijim zerazlikovati više procesa: mljama č lanicama EU u procesu izmeštanja dela 5 ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

proizvodnje u njihovo okruženje spadati u„pobednike procesa integracije“. Visoko kvali fi kovana radna snaga u zemljama sa visokom zaradama, kao i vlasnici kapitala verovatno ć e da pro fi tiraju od integracije EU, dok ć e manje kvali fi kovana radna snaga u zemljama sa visokim zaradama pre da bude uvrš ć ena me đ u„gubitnike procesa integracije“. Bez mogu ć nosti da se to empirijski dokaže, smatra se da bi integracija tržišta Evropske Unije mogla da dovede do pove ć anja socijalne neravnopravnosti u bogatijim zemljama č lanicama EU i njenog smanjenja u siromašnijim zemljama. Uticaj Evropske Unije na sekundarnu raspodelu je još manji. Zemlje č lanice imaju vrlo razli č ite nacionalne sisteme fi nansiranja socijalnih transfernih davanja. Potreba za neposrednom evropskom regulativom postoji samo za onu, trenutno malu grupaciju lica, koja se sele iz jedne države u drugu, kako bi tamo živeli i radili. Mere za prevazilaženje velikih razlika u dohocima zahtevaju manevarski prostor za fi skalnu politiku. Ovaj manevarski prostor uti č e na evropske integracije postojanjem poja č ane konkurecije u oblasti poreza unutar integrisanog podru č ja i postojanjem zabrane prekomernog fi nansiranja dugova(t.j. više od 3% BND). Raspodela izme đ u rasta proizvodnje i dohotka i drugih oblika oblika rasta standarda na druga č iji na č in se vrednuje u bogatim i starim društvima nego u mladim i siromašnim. Bogata društva žele više slobodnog vremena, imaju ve ć u potrebu za preraspodelom i snažnije postmaterijalne preference(životna sredina). Siromašne zemlje imaju duže radno vreme, a obaveze preraspodele i socijalni troškovi(i po pitanju životne sredine) se u manjoj meri usvajaju i prihvataju kao potrebni. Evropske integracije su ovom kriti č nom procesu postavile granice tako što je ograni č ena eksternalizacija troškova i što su postavljeni standardi u radnim odnosima i kvalitativnim zahtevima po pitanju standarda proizvoda. Ova pravila ograni č avaju siromašnim zemljama č lanicama EU mogu ć nosti za brzi privredni rast. Evropska Unija stoga kao kompenzaciju nudi unapređ ivanje regiona(koheziona politika), uprkos tome što je uspeh takve politike do sada bio vrlo skroman. Stavljanje javnih dobara i usluga, koji se fi nansiraju iz poreza, svima na raspolaganje trpi uticaje Pakta stabilnosti i rasta, kao i politike konkurencije. Trend koji snažno podržava i Evropska Unija kre ć e se, me đ utim, u pravcu privatizacije ovih usluga. Dosadašnji efekti preraspodele se time smanjuju. Osim toga i javni ponu đ a č i ovih usluga zavise od isporuka iz privatnog sektora, za koje se, po pravilu raspisuju tenderi za celo evropsko podru č je. U najboljem slu č aju konkurencija koja na taj na č in nastaje, iznu đ uje pojevtinjenje i/ili ve ć u efektivnost javnih usluga. U tom slu č aju eventualno može da usledi preraspodela od do sada zašti ć enih ponu đ ač a u korist potroša č a, od koje najviše pro fi tiraju nezaposleni korisnici prihoda od transfera i kapitala. Pritisak konkurencije, me đ utim, vrlo č esto iznu đ enim smanjenjem troškova uti č e kako na dohodak i uslove rada u institucijama koje su u ulozi ponu đ ač a, tako i na kvalitet i pristupa č nost ponude. Mekani omota č: Politika zapošljavanja, obrazovanja i socijalna politika Evropska Unija se u politici zapošljavanja, obrasocijalna prava zaposlenih ne predstavljaju predmet zovanja i u socijalnoj politici do kraja osamdesetih diskusije(izuzetak: Velika Britanija). U nešto kasnigodina prošlog veka ograni č avala na manji broj jem Ugovoru iz Mastrihta obrazovanje se priznaje „sporednih mera“ u cilju razvoja zajedni č kog tržikao samostalno i pravno zasnovana oblast nadležšta. nosti Evropske Unije, doduše uz jaka ograni č enja Donošenjem„Socijalne povelje“(Zajedni č ka kompetencije. povelja osnovnih socijalnih prava zaposlenih) 1989. Ugovor iz Amsterdama 1999. godine predstavlja 6 godine izražen je politi č ki konsenzus da osnovna prekretnicu u rezumevanju uloge politike zapošlja•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

vanja, obrazovanja i socijalne politike u Evropskoj Uniji. Po prvi put se u okviru politike zapošljavanje ne uzimaju u obzir samo kvalitativni aspekti(kao npr. bezbednost na radnom mestu), ve ć se na papir stavlja i(dopunjuju ć a) kompetencija Evropske Unije da putem razvoja koordinirane strategije zapošljvanja unapre đ uje i kvantitativni nivo zaposlenosti. Oslanjaju ć i se na Savet Evrope u Lisabonu 2000. godine i lisabonski proces koji je odatle izrastao, politika zapošljavanja, obrazovanja i socijalna politika postepeno skupno postaju predmet kojim se bave politi č ari Evropske Unije, pri č emu je trgovina Evropske Unije usko ograni č ena negativnim formulacijama po pitanju kompetencija. Politika zapošljavanja: Važna je ponuda Prve direktive Evropske Unije koje se ti č u politika zapošljavanja izražavaju opredeljenje za aktivnu politiku tržišta rada. Kelnski proces koji se nadovezao na Savet Evrope u Kelnu 1999. trebalo je još više da poveže politiku zapošljavanja kao deo makroekonomskog dijaloga sa nov č anom i fi skalnom politikom. Sve je, me đ utim, ostalo na nivou izjava o namerama. U Lisabonskom procesu politika zapošljavanja ima potpuno druga č iji predznak: probija se paradigma konkurentnosti. Potrebno je ukloniti prepreke koje su na strani ponude stajale na putu kvalitativnom i kvantitativnom pove ć anju zaposlenosti. Efekti evropske strategije zapošljavanje su predmet sporova: • Na kraju krajeva č ini se da su od marginalnog zna č aja i uticaji na nivo zaposlenosti, koji je do nedavno na nivou evropskog proseka pokazivao tendenciju blagog rasta. Što se ti č e svoje osnovne namere evropska strategija zapošljavanja ostaje verna montaristi č kim osnovnim uverenjima iz osamdesetih godina, tako što se njeno polazište nalazi na strani ponude na tržištu rada. Politika obrazovanja: U službi ekonomije Od 2000. godine politika obrazovanja treba da služi dostizanju ciljeva postavljenih u Lisabonu. U relaciji sa privredom politika obrazovanja se pri tom de fi niše kao deo evropske strategije zapošljavanja. Savet Evrope u Barseloni doneo je 2002. godine„Radni program za sprovo đ enje ciljeva sistema opšteg i profesionalnog obrazovanja u Evropi“. De fi nisana je težnja ka ve ć em kvalitetu sistema opšteg i profesionalnog obrazovanja za sve ljude i ka otvaranju opšteg i profesionalnog obrazovanja prema svetu. Suštinski radi se o tome da je potrebno poboljšati kvalitet radne snage u zemljama č lanicama Evropske Unije. Razmišljanja o budu ć oj ulozi sistema obrazovanja su nedvosmisleno formulisana kao „naklonjena privredi“, pri č emu obrazovanje ne igra neku eksplicitnu ulogu kao pretpostavka za društveno angažovanje i socijalnu koheziju. • Važno je evropsku politiku zapošljavanja saSocijalna politika i socijalna gledati kao„metodi č ku laboratoriju“ Evropske Unije. Po prvi put se koristi metoda otvorene koordinacije, tj. na osnovu zajedni č kih sigurnost: Na kursu prema aktiviraju ć oj evropskih postavki ciljeva izra đ uju se akcioni socijalnoj državi? planovi na nacionalnom nivou. Komisija u godišnjem izveštaju izra đ uje i preporuke koje su U me đ uvremenu je Evropska Unija zna č ajan speci fi č ne za svaku zemlju; mehanizama za akter i u suštinskim oblastima kao što je socijalna sankionisanje, me đ utim, nema. sigurnost i socijalna politika. Metoda otvorne koordinacije je zbog raznovrsnosti nacionalnih sistema • U kojoj meri te metode zaista vode ka„politici trebalo da dokaže svoje svojstvo nove metode ruu č enja“(policy of learning) je predmet sporokovo đ enja. va. Objektivno gledano, prenošenje iskustava U oblasti penzija su kao najvažniji formulisani politike koja se bavi tržištem rada je teško. slede ć i ciljevi: primerene penzije, fi nansijska izdrIzvan kruga stu č ne javnosti godišnji izveštaji žljivost penzionih sistema i njihovo modernizovajedva da se uzimaju k znanju. nje. Odustaje se, me đ utim, kako od kvantitativnih indikatora, tako i od preporuka. U oblasti socijal• Kako stvari stoje, dopunska kompetencija nog razgrani č avanja – ili izraženo pozitivnim iskaEvropske Unije u oblasti politike zapošljavanja zom, socijalnih uklju č ivanja – najopipljiviji dokaz osta ć e u velikoj meri bez uticaja ukoliko ne predstavlja postoje ć i katalog indikatora. Nadalje postoje„tvrdi“, obavezuju ć i instrumenat. se planira razvijanje kvantitativnih ciljeva za redu7 ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

kovanje socijalnih razgrani č avanja do 2010. godine na osnovu ovih indikatora. Postigunut je dogovor o nizu zajedni č kih prioriteta za svaku pojedina č nu nacionalnu politiku, koji se ulivaju u tendenciju oblikovanja„aktiviraju ć e socijalne države“. Ni u jednoj od ove dve navedene oblasti ne postoje dovoljna iskustva koja bi omogu ć ila davanje privremenih ocena. Evropska Unija ima mali broj kompetencija i institucionalne i programatorske razlike izme đ u zemalja č lanica otežavaju zajedni č ki postupak. Finansijska izdržljivost penzionih sistema, koja je formulisana kao cilj, s jedne strane stoji u vezi sa fi skalnom politikom, a s druge strane sa podciljem postavljenim u Lisabonu, da je potrebno pove ć ati kvotu zaposlenosti starijih osoba, što opet vodi do pove ć anja efektivne starosti za odlazak u penziju za odgovaraju ć u grupaciju stanovništva. Politika zapošljavanja, politika obrazovanja i socijalna politika: Prvenstvo konkurentnosti U oblasti politike zapošljavanja, obrazovanja i socijalne politike Evropske Unije na č elo„prvenstva unutrašnjeg tržišta“ zamenjeno je„prvenstvom konkurentnosti“. Evropska Unija u navedenim politi č kim oblastima doduše ne raspolaže neophodnim instrumentima pomo ć u kojih bi sama inicirala promene koje su potrebne sa njene ta č ke gledišta. Metoda otvorene koordinacije je meka metoda koja nema obavezuju ć i karakter. Politika bi mogla da postane delotvorna ukoliko doti č ne vlade najpre ozbiljno shvate ovu vežbu i ukoliko bi zaista u č ili jedni od drugih, zatim ukoliko bi stru č no mnjenje i akteri prihvatili rezultate i uklju č ili ih u svoje aktivnosti lobiranja i ukoliko postoji široko interesovanje medija. Da li postoji mogu ć nost da se politika zapošljavanja, obrazovanja i socijalna politika oslobodi zagrljaja kokurentnosti? Verovatno jedino ukoliko bi bili uo č ljivi razvoji sli č ni onima sa kraja devedesetih godina, koji bi najavii drugi„socijaldemokratski momenat“. Proširivanje na zemlje sa socijaldemokratskim karakterom, kao što je svojevremeno bio slu č aj sa Švedskom i Austrijom, me đ utim nije u izgledu i ne postoje velike nade za obnavljanje socijaldemokratske dominacije u velikim zemljama č lanicama, bez obzira na programatorske razlike u ovim politi č kim oblastima, koje postoje izme đ u njih. Socijalna kohezija: Samostalni cilj i sredstvo za razvoj privrede Ako se evropski socijalni model razlikuje od č lanica koje nisu toliko imu ć ne. Ukupno gledano socijalnog režima ostalih industrijskih zemalja pre posledice se kre ć u u okvirima, koji ne bi trebalo da svega po tome što se socijalna kohezija postavlja daju povod za strahovanje da bi evropska integrakao prioritetni cilj, onda politi č ari Evropske Unije cija ugrožavala evropski socijalni model. moraju na odgovaraju ć i na č in da se vrednuju po U oblasti politike zapošljavanja, obrazovanja i tome, da li taj cilj osnažuju ili slabe. socijalne politike,(uklju č uju ć i socijalnu sigurnost) Po č nimo sa ekonomskom politikom, na koju kompetencije Evropske Unije su manje, a samim Evropska Unija vrši relativno veliki uticaj. Ako rezitim je manji i njen uticaj. Ali evropska integracija miramo situaciju, evropska integracija pomo ć u svoje uvek proveravala koliki je doprinos u navedenom jih ekonomsko-politi č kih pravila predstavlja izazov smislu onih politi č kih oblasti koje su u tesnoj vezi za evropski socijalni model, pošto s jedne strane sa ekonomskim razvojem. To se vršilo koriš ć enjem „na prirodan na č in“ uzrokuje efekte preraspodele, metoda koje poti č u iz oblasti preduzetništva sa cia s druge strane menja uslove za svesne, politi č ki ljem da se svi napori usmere ka unapre đ enju konželjene mere preraspodele(Pakt stabilnosti i rasta, kurentnosti, kako bi se Evropa do 2010 razvila u dipolitika konkurentnosti itd.). Efekti preraspodele se nami č niji ekonomski prostor koji po č iva na znanju. pri tom – sa nadnacionalne ta č ke gledišta – deli- Da li ovakva zamisao predstavlja pretnju evropmi č no mogu oceniti pozitivnim, ako proizilazi da skom socijalnom modelu? Ne po svaku cenu, jer, 8 idu u korist siromašnog stanovništva iz zemalja setimo se: evropski socijalni model se razlikuje od •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

drugih baš po tome što socijalna kohezija nije samo cilj po sebi, ve ć predstavlja sredstvo za postizanje ekonomskog razvoja, koji opet treba da obezbedi materijalnu osnovu evropskog socijalnog modela. Ova„instrumentalizacija“ nije doduše razlog postojanja, ali u odre đ enoj meri predstavlja životno osiguranje evropskog socijalnog modela. Dokle god se socijalna kohezija tuma č i kao optere ć uju ć a prepreka za ekonomsku dinamiku, kao obi č an faktor troškova, dotle ć e i evropski socijalni model biti tema za diskusiju. Zato je za preživljavanje evropskog socijalnog modela jednostavno neophodno da on bude postavljen u službu konkurentnosti. Ne samo č injenica da socijalna kohezija predstavlja jedan od tri cija evropske strategije zapošljavanja, kao i centralnu temu u jednom od procesa metode otvorene koordinacije, ve ć i namera da sve„meke“ oblasti ubudu ć e zbirno dopunjuju„tvrde“ politi č ke oblasti, može iz ove perspektive da bude prednost za dalji razvoj evropskog socijalnog modela. Pri tom se, razumljivo, ne o č ekuje da ć e Evropska Unija ofanzivno na sebe da preuzme negovanje postoje ć eg modela. Paradigma koja se razvija umesto države blagostanja, koja opslužuje svoju uglavnom pasivnu klijentelu sada opisuje društvo blagostanja, koje po č iva na aktivnim gra đ ankama i gra đ anima, koje država u prvom redu aktivira, a u krajnjoj instanci i fi nansijski podržava. To može da ide u korist društvenom angažmanu, što opet može da doprinese ja č anju evropskog socijalnog modela. U svakom slu č aju evropski socijalni model budu ć nosti oblikuje se u nacionalnim, politi č kim i društvenim okvirima i u tim oblastima ć e se u dogledno vreme odvijati suštinski sukobi. Da do toga i do đ e brigu vode(nacionalne) politi č ke partije: nakon što su najvažnije kompetencije ve ć prenete na evropski nivo, one ne ć e dopustiti da im se oduzmu kompetencije za ostale politi č ke oblasti, koje su od zna č aja za evropski socijalni model. 9 ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Socijalni indikatori odabranih industrijskih zemalja 1: GDP per capita in US$, based on current purchasing power parity, 2003; http://www.oecd.org/dataoecd/48/5/2371372.pdf 2: Healthy life expectancy, total population, 2001; http://www.oecd.org/dataoecd/39/46/2492187.xls 3: Adult population scoring high or medium document literacy, 1998, http://www.oecd.org/dataoecd/39/49/2492163.xls 4: Percentage of students(15 years old) reaching at least 481 score points on the combined reading literacy scale, 2000, http://www.pisa.oecd.org/knowledge/annexb/t2_1a.htm 5: Voter turnout in parliamentary elections since 1990(average, own calculation), http://www.oecd. org/dataoecd/40/3/2492208.xls 6: Average number of groups to which respondent belongs, 1990-1991; http://www.oecd.org/dataoecd/40/3/2492208.xls 7: Gini coef fi cient(most recent year); http://www.lisproject.org/key fi gures/ineqtable.htm 8: Relative poverty rates for the total population(less than 60 percent of median income, most recent year); http://www.lisproject.org/key fi gures/povertytable.htm 9: Assaults, threats and sexual incidents, percentages victimised at least once in the preceding year (2000 or most recent year) http://www.oecd.org/dataoecd/39/44/2492201.xls 10: Convicted adults admitted to prison,(rates per 100.000 people, 2000 or most recent year); http://www.oecd.org/dataoecd/39/44/2492201.xls Sve veb-stranice pose ć ene su u novembru 2004. 10 •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

SPD i mediji Anja Kruke(Anja Kruke) O modernizaciji berlinskog programa – Bez lažnog pijeteta! Fric V. Šarpf(Fritz W. Scharpf) www.http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/19.gledati%20svet%20izn ova.pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/20.za%20modernizaciju%20berlinskog%20program a.pdf Godinu dana kasnije: Isto č na i srednja Evropa u krizi pristupanja Mihael Erke(Michael Ehrke) O fl eksibilnoj primeni Pakta stabilnosti Angelika Šval-Diren (Angelica Schwall-Düren) Kapitalizam i socijalna tržišna privreda Iring Fe č er(Iring Fetscher) Socijalisti č ka internacionala i globalna demokratija Kristof Cepel(Kristoph Zöpel) Liberalna iluzija nakon izbora: zajedni č ko tržište bez politi č ke unije Mihael Dauderštet (Michael Dauderstädt) Novi akcenti u socijalnoj politici Volfgang Šreder (Wolfgang Schröder) O koristi velike koalicije u prelaznim periodima Klaus Šenhoven (Klaus Schönhoven) http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/21.godinu%20dana%20posle.pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/22. fl eksibilna%20primena%20umesto%20striktnog% 20pridrzavanja.pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/23.kontroverze.pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/12_socijalisticka_internacionala_i_%20globalna_ demokratija.pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/13_liberalna_iluzija_posle_odrzanih_referenduma.pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/ 2005/26.novi%20akcenti%20u%20socijalnoj%20politici. pdf http://www.fes.org.yu/thira_ fi les/publikacije/2005/27. stabilnost%20umesto%20zatisja.pdf 11 ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••