ANALIZA RAD I SOCIJALNA PRAVDA SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Nataša Vučković Novembar 2020. Obrazovanje u Srbiji nije dovoljno pravično – u neravno pravnom položaju su deca iz nerazvijenih i seoskih sredina, siromašnih porodica i deca romske nacionalnosti Zabrinjava opstajanje visoke stope ranog napuštanja školovanja(6,6%). Ključni zakoni i mere donose se bez neophodnih konsultaci ja sa socijalnim partnerima, a u planu je donošenje novog zakona o radu, zakona o štraj ku, zakona o socijalnoj zaštiti. Siromaštvo i brojne posledice siromaštva glavni su problem srpskog društva: socijalna iskl jučenost, produbljivanje nejed nakosti, razlike u razvijenosti između urbanih i seoskih pod ručja, siromaštvo dece, pristup zdravstvenoj zaštiti.

RAD I SOCIJALNA PRAVDA SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Sadržaj UVOD 2 KONTEKST 2 SOCIJALNA DIMENZIJA PROŠIRENJA – POGLED IZ EU 3 SOCIJALNA DIMENZIJA PRISTUPANJA – POGLED IZ SRBIJE 5 Obrazovanje 6 Strateški, programski i pravni okvir 6 Prikaz glavnih problema u obrazovanju 7 Preporuka 9 Zaposlenost 9 Prikaz glavnih problema u politici zapošljavanja 11 Povrede radnih prava i mogućnosti njihove zaštite: 13 Preporuke – Politika zapošljavanja 14 Socijalna politika 14 Strateški, programski i pravni okvir 14 Prikaz glavnih problema u oblasti socijalne politike 15 Preporuke – Socijalna politika 16 ZAKLJUČAK 16 SKRAĆENICE 17 BIBLIOGRAFIJA 18 1

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI UVOD Analiza Socijalna dimenzija procesa pristupanja Srbije Evrop skoj uniji pripremljena je u okviru programa Fridrih Ebert Fon dacije koji razmatra odnos politike proširenja i društvenih promena na Zapadnom Balkanu. Studija“Politika proširenja i društvena promena na Zapadnom Balkanu” 1 daje opšti pre gled rezultata i izazova u ovoj oblasti kroz uporedni pregled stanja u zemljama Zapadnog Balkana. Sledeći u glavnim crta ma strukturu i pitanja iz Studije, ova analiza ima za cilj da prikaže situaciju u Srbiji i različite aspekte socijalne dimenzije procesa pristupanja fokusirajući se na obrazovanje, zapošlja vanje, socijalnu zaštitu i socijalno uključivanje. Dat je prikaz saradnje sa EU, strateški, pravni i programski okvir, kao i ele menti javnih politika. Uticaj Covid19 krize naznačen je kod svake od tri pomenute oblasti. Imajući u vidu da svaka od navedenih oblasti može biti predmet posebnih analiza, u pri kazu aktuelne situacije prikazani su glavni problemi u svakoj od oblast. Na kraju se predlažu preporuke koje imaju za cilj da unaprede strateški, programski i pravni okvir, kao i da pro movišu i podstaknu kvalitetniji dijalog o socijalnoj dimenziji procesa pristupanja, uz otvorenost za sve ključne aktere. KONTEKST Srbija je suočena s brojnim problemima, nasleđenim iz perio da pre početka njene integracije u EU, i onim nastalim kao posledice tranzicije, ograničenim institucionalnim kapaciteti ma, započetim i nedovršenim reformama i efektima eko nomske krize iz 2008, na ekonomiju i društvo. Srpsko društvo je visoko polarizovano i podeljeno. Rastuća politička polariza cija rezultat je krize demokratije, demokratskih institucija, slobode medija i neuspešne reforme pravosuđa. Ali podele su u društvu mnogo dublje – velike regionalne razlike u eko nomskoj i infrasturnoj razvijenosti i stanju infrastrukture pro uzrokuju očuvanje i dalje produbljivanje jaza između urbanih i ruralnih područja, pristupa obrazovanju i kvaliteta obrazo vanja, pristupa tržištu rada, visini zarada i kvaliteta raspoloži vih poslova, razvijenosti i dostupnosti socijalnih usluga, siro maštva i socijalne isključenosti, zaštite zdravlja, mogućnosti zaštite osnovnih prava i uopšte pristupa pravdi. Za oko 350000 zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu od oko 30.000 RSD, sa 58% građana koji se subjektivno osećaju siromašni jer s teškoćom“izlaze na kraj” meseca, izveštaji o uspesima na ekonomskom planu, ma kako bili objektivni, ne podudaraju se sa njihovom svakodnevicom, podstiču sumnje građana u valjanost reformi i, ako ne umanjuje podršku za evropski put Srbije, onda sigurno otežava izgradnju(ili obno vu) neophodnog društvenog konsenzusa. Da li je proces pristupanja dovoljan okvir da proizvede stvar nu promenu u životu jedne četvrtine siromašnih ljudi, žena i dece u Srbiji? Da li je stepen harmonizacije pravnih normi dovoljan da se u Srbiji za zaposlene kreira efikasni sistem zaštite prava? Da li iz EU stiže dovoljno podsticaja, ne samo finansijskih, za sprovođenje korenitih reformi u ovoj oblasti? Da li su državne institucije u Srbiji dovoljno posvećene i svojim kapacitetom pripremljene za potrebne reforme? Ovo su neka od pitanja koja se nameću pri razmatranju glavnih problema u navedenim izazovima, a pre svega pri sagledavanju nedo voljne brzine reformi, sporih i skromnih pomaka, nedostatka kontinuiteta u reformama, slabljenja administrativnog kapa citeta u državnoj upravi i dr. U kojoj meri proces pristupanja i reforme koje se u ovim ob lastima sprovode realno unapređuju svakodnevni život građana i menjaju društvo Srbije bitno je za procenu održivo sti reformi i očuvanju podrške građana za nastavak reformi. Ogromni demografski problemi starenja stanovništva, s jed ne strane, i kontinuirani odlazak mladih, s druge strane, nameću neophodnost da se, umesto kratkoročnih rešenja, sprovedu korenite reforme na osnovu preciznih strategija, unapređenog pravnog okvira i procene uticaja ekonomskih i socijalnih mera na društvo. Stepen uključenosti svih zaintere sovanih strana u tom procesu doprineće razumevanju, pri hvaćenosti i primeni reformi. 1 Jusić, M., Obradović, N. Enlargment Policz and Social Change in the Western Balkans, Friedrich Ebert Fondacija, Sarajevo 2019 2

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI SOCIJALNA DIMENZIJA PROŠIRENJA – POGLED IZ EU Politički, ekonomski i pravni kriterijumi poznati kao Kopen haški kriterijumi odredili su sadržaj, a njihova ispunjenost brzinu pristupanja novih članica Evropskoj uniji tokom prote kle dve decenije. Kopenhaški kriterijumi i dalje su okosnica reformskog procesa za zemlje kandidate. Pristupanje jedin stvenom tržištu nesumnjivo je da u prvi plan postavlja pripremljenost kandidata za poštovanje pravila na evropskom tržištu i konkurentnost njegove privrede, istovremeno sa neophodnim institucionalnim i pravnim kapacitetom zemlje da, poštujući i primenjujući pravne norme Unije, deluje u skladu sa njenim vrednostima. Reforme u socijalnoj sferi kandidata za članstvo uvek su do sad bile u senci ovih glavnih reformskih pravaca iz nekoliko razloga. Socijalna pitanja i tzv. Evropski socijalni model su prepoznati kao važan deo procesa evropske integracije već u prvom Ugovora o EEZ koji predviđa koordinaciju članica Za jednice u oblasti zapošljavanja, radnog prava, socijalne zašti te, zaštite od povreda na radu, sindikalnih prava i kolektivnog pregovaranja. Ipak, usaglašenost pravnih sistema zemalja članica u oblastima koje tradicionalno čine socijalnu dimenzi ju integracije je znatno slabija u poređenju na acquis u oblasti ekonomije i regulative zajedničkog tržišta. Otvoreni metod koordinacije je relativno labavi mehanizam praćenja i usklađi vanja stanja u socijalnoj sferi među članicama. Nesaglasnost članica oko daljeg razvoja evropskog socijalnog modela ra zlog je višedecenijske debate. Na kraju, ekonomski razvojni model koji je od 90tih godina prošlog veka na delu je domi nantno neoliberalni, uz slabljenje pozicije sindikata, uvođenje fleksibilnih oblika rada, smanjenje socijalnih davanja, kao i privatizaciju brojnih socijalnih usluga koje su ranije bile isključiva odgovornost države. Ekonomski rast i snaga tržišne ekonomije nameće se kao glavni i čak jedini efikasni lek u borbi protiv siromaštva, nezaposlenosti, niskog životnog standarda, socijalne isključenosti. Odgovor na ekonomsku krizu 2008.godine je politiku štednje promovisao kao jedini ispravni put, ostavljajući da se posledice u socijalnoj sferi reša vaju kasnije, dok su mnogi ciljevi i očekivani rezultati usmere ni ka smanjenju siromaštva, smanjenju nezaposlenosti i ra zvoj društva znanja iz Strategije Evropa 2020. ostali neispunjeni. Sve se to, naravno, odražava i na prioritetne te me u politici proširenja, a potom i na reformske procese u zemljama Zapadnog Balkana. Evropa 2020, biti glavni okvir za praćenje politika u socijalnoj sferi u procesu pristupanja EU. Strategijom proširenja se isto vremeno daje dodatni značaj i uvode novi mehanizmi za praćenje ekonomske usklađenosti( economic convergence) kao odgovor na razlike u makroekonomskoj disciplini u EU i uvodi se praksa pripreme godišnjih programa ekonomskih reformi(ERP). Uviđajući negativne efekte politike štednje na nezaposlenost i socijalno osetljive grupe, Evropska unija 2017. usvaja Evrop ski stub socijalnih prava(ESSP) kao neku vrstu kompenzacije i kao okvir za definisanje prioriteta u socijalnoj sferi koji će, uz druge planske dokumente Evropskog semestra postati merilo za ostvarivanje strateških ciljeva. ESSP, međutim, nije predviđen kao obavezujući okvir za zemlje kandidate za član stvo. Ipak, Deklaracijom koju su na regionalnoj konferenciji ministara za rad i socijalnu politiku sa Zapadnog Balkana no vembra 2018. godine usvojili ministri ističe se, pre svega, sa glasnost da je Program ekonomskih reformi ključna alatka za ostvarivanje ekonomskog napretka, ali i socijalne dimenzije procesa integracije. Istovremeno, Ministri su istakli da će im Evropski stub socijalnih prava biti smernica u budućem radu na reformama kako bi se tržište rada i socijalna zaštita prila godili Evropskoj uniji. 2 Usvajanjem Strategije za Zapadni Balkan 2017.godine u kojoj je, među šest vodećih inicijativa, socio-ekonomski razvoj naveden kao posebna oblast od zajedničkog interesa(pored vladavine prava, bezbednosti i migracija, saobraćajnog i ener getskog povezivanja, digitalne agenda, pomirenja i dobrosu sedskih odnosa) mnogi zagovornici veće podrške za socijalnu dimenziju procesa pristupanja ponadali su se da će se, nasu prot dotadašnjim uglavnom ekonomskim prioritetima, stra teške socijalne reformi u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i socijalne zaštite dobiti neophodni dodatni podsticaj kroz konkretne inicijative i budžetsku podršku. Proces integracije zemalja Zapadnog Balkana početkom 2020. godine obeležilo je Saopštenje Evropske komisije Podsticaj procesu pristupanja – kredibilna EU perspektiva za Zapadni Balkan kojim je, nakon višemesečne debate među zemljama članicama o slabostima dosadašnjeg procesa pri stupanja i odlaganja otvaranja pregovora za Severnu Make Strategijom proširenja 2013-2014, predviđeno je da se, kroz programe reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, 2 uspostave mehanizmi koji će, prateći strukturu Strategije 3 https://asb-see.org/wp-content/uploads/2018/11/SDI-WB-Declarati on-ilovepdf-compressed.pdf

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI doniji i Albaniju, Evropska komisija potvrdila svoju posveće nost politici proširenja uz neophodnost da zemlje kandidati pokažu čvrstu opredeljenost za primenu reformi, sa nagla skom na značaj vladavine prava, demokratskih institucija i programu ekonomskog razvoja. Istovremeno, uvedena je nova metodologija grupisanjem dosadašnjih pregovaračkih poglavlja u manji broj klastera. Poglavlja relevantna za socijal nu dimenziju Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, Poglavlje 26 Obrazovanje i kultura našli su se u klasteru 3 Konkurencija i inkluzivan razvoj, dok je Poglavlje 28- Zaštita potrošača i zdravlja svoje mesto našlo u klasteru 2- Unutrašn je tržište. Nova metodologija će se primeniti na Srbiju ukoliko se ona tako bude izjasnila, s obzirom da je pristupne prego vore započela 2014.godine po staroj metodologiji. Pandemija bolesti Covid19 prouzrokovala je ogromne posle dice u globalnoj ekonomiji, smanjeni obim aktivnosti u veli kom broju privrednih grana, podstakavši gubitak radnih me sta, povećanje nezaposlenosti, uvođenje rada na daljinu, povećanih potreba za socijalnom zaštitom, ogroman pritisak na javno zdravstvo, prekid rada škola i prelazak na učenje na daljinu itd. EU je kroz finansijsku podršku od 3,3 milijarde EUR pribegla u pomoć zemljama Zapadnog Balkana kako bi odgovorila na aktuelnu krizu, kao i na očekivani dugoročni strukturni uticaj krize na njihova društva i ekonomiju. EU je uključila zemlje Zapadnog Balkana u mehanizme i instrumen te Unije što uključuje Komitet o zdravstvenoj sigurnosti, Spo razume o zajedničkim nabavkama, Fond solidarnosti i dr. U oktobru 2020.godine Evropska komisija je predstavila Pa ket o proširenju koji uključuje Saopštenje o strategiji proširen ja i godišnje izveštaje za zemlje Zapadnog Balkana. Istovre meno, EU je predstavila Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, sa ciljem da pospeši dugoročan privredni oporavak regiona, zelenu i digitalnu tranziciju, podstakne ekonomsku regionalnu saradnju, podstakne privredni rast i podrži reforme koje su potrebne za napredovanje na putu ka EU. Ovim planom EU će mobilisati 9 milijardi Evra iz fondova IPA III u periodu od 2021-2027 kako bi podržala“ekonomsku konvergenciju zemalja Zapadnog Balkana primarno kroz investicije i jačanje konkurentnosti i inkluzivnog razvoja, održive povezanosti i zelene i digitalne tranzicije.” 3 Planom se predviđa i“investiranje u inovacije, zdravlje, obrazovanje, kul turu, mlade i sport. To su snažne alatke za podsticaj ne samo regionalnog ekonomskog razvoja, održivosti, nego i njegove socijalne kohezije, podrazumevajući puno ekonomsko učešće svih građana, uklučujući Rome. Integracija Roma u društvo kroz podršku njihve pune participacije u obrazovanju i na tržištu rada biće jedan od ključnih prioriteta u procesu evrop ske integracije”, ističe se u Planu. 4 Najavljena je podrška una pređenju kvaliteta visokog obrazovanja, zapošljavanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, povećanju učešća na tržištu rada, posebno za mlade, žene, osetljive grupe i manjine, naročito Rome. Jedna od 10 vodećih inicijativa( flagship) je Garancija za mlade( Youth Guarantee). 5 3 EC Communication From The Commission To The European Parlia ment, The Council, The European Economic And Social Committee And The Committee Of The Regions An Economic and Investment Plan for the Western Balkans, Brussels, 6.10.2020 COM(2020) 641 fi nal, https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/fi les/communication_on_wb_economic_and_investment_plan_octo ber_2020_en.pdf str.1 15.10.2020. 4 Ibid. str. 3 5 https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/ wb_economic_and_investment_plan_october_2020.pdf 4

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI SOCIJALNA DIMENZIJA PRISTUPANJA – POGLED IZ SRBIJE Srbija je otpočela pristupne pregovore sa Evropskom unijom četrnaest godina nakon velike demokratske promene 2000. godine kad su se građani izjasnili za evropski put Srbije, u uverenju da je demokratija osvojena pobedom na izborima, a da će ekonomski i društveni razvoj krenuti uzlaznom putan jom brzinom usklađenom sa njihovim evropskim entuzija zmom i sa ubeđenjem da je put u Evropsku uniju Srbiji neupi tan i širom otvoren. Sva istraživanja javnog mnjenja od tada pokazuju da je bolji život glavno očekivanje građana Srbije od integracije u evropsku porodicu, s tim što se tokom dvadeset godina sadržaj onog što se podrazumeva pod boljim životom menjao – od potrebe za vraćanjem neisplaćenih penzija, ne isplaćenih dečijih dodataka, preko strategije za smanjenje siromaštva prve demokratske Vlade, zahtevom za što više novih radnih mesta u vreme visoke nezaposlenosti prouzro kovane krizom 2008. do današnjeg zahteva za boljim radnim mestima i većim zaradama. Već je očigledno da će kriza Co vid19 nametnuti nove prioritete. Dvadeset godina kasnije podrška pristupanju EU je u decem bru 2019. iznosila 54%, dok procenat onih koji se članstvu u EU protive iznosia 24% 6 . Prema istom istraživanju, 16% građana smatra da EU otvara više mogućnosti za zapošlja vanje, 16% smatra je članstvo u EU put ka boljoj budućnosti mladih, ali 30% građana smatra da oni lično ne bi imali koristi od pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Borba protiv korupcije, reforma zdravstvenog sistema, bolja zaštita ljudskih prava, reforma pravosuđa i reforma obrazovnog sistema su oblasti u kojima građani prepoznaju potrebu za reformama i smatraju da će te reforme uticati na poboljšanje njihovog svakodnev nog života. Od otvaranja pristupnih pregovora Srbija je otvorila 18 od 35 poglavlja. Dva poglavlja, od kojih je jedno poglavlje 26 – ob razovanje i kultura, privremeno su zatvorena. Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje još nije otvoreno, ali je u maju 2020. Vlada Republike Srbije, četiri godina nakon Izveštaja sa skrininga, usvojila Akcioni plan kojim se precizira dinamika harmonizacije pravnog sistema sa pravilima EU i ra zvoj institucionalnih resursa za implementaciju reformi. Iste godine kad je dobijen izveštaj sa skrininga za poglavlje 19, Srbija je usvojila Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike(ESRP). Izuzetno participativna metoda pripreme ovog dokumenta, uz učešće zaintresovanih strana, davala je ovom Programu priličan legitimitet i u stručnim kru govima i u civilnom društvu. Očekivalo se da proces praćenja primene mera predviđenog Programom uključi sve ključne aktere, promoviše socijalnu dimenziju pristupanja Evropskoj uniji kao proces od značaja za sve građane i građanke. Sle deći otvoreni dijalog tokom pripreme dokumenta, polovinom 2017.godine je na inicijativu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije formirana Plat forma za praćenje sprovođenja Programa ekonomskih refor mi i Programa za reformu politike zapošljavanja i socijalne politike 7 . S dosta optimizma otpočeta je saradnja na ovoj Platformi u uverenju da će se uključivanjem organizacija civil nog društva u proces pripreme i primene strateških dokume nata, doprineti povećanju društvenog konsenzusa prilikom definisanja javnih politika i podići nivo razumevanja javnosti o reformama. Aktivnosti na Platformi završene su početkom 2018. i brojne inicijative iz civilnog društva da se ona obnovi nisu ostvarene. Ova platforma bila je značajna jer je predviđa la paraleleni monitoring dva programa, ESRP i ERP, čije se re forme u socijalnoj sferi delimično podudaraju. Paralelno praćenje ostvarivanja mera u dva programa nametalo se kao potrebno i korisno jer, iako se reforme u socijalnoj sferi značajno podudaraju u dva programa, Programu ekonom skih reformi nedostaje procena šireg uticaja reformi na dru štvo, što je metod ESRP, s druge strane, značajno promovi sao. Pažnja koju je Vlada Republike Srbije pridavala ESRP slabilo je već od 2018.godine o čemu govori i činjenica da su izveštaji o njegovom sprovođenju za prvu i drugu godinu pri mene usvojeni sa priličnim zakašnjenjem. Izveštaj o spro vođenju ESRP za 2018.usvojen je februara 2020.godine. Od 2015. godine Republika Srbija na godišnjem nivou usvaja Program ekonomskih reformi. Među oblastima koje prati su i tri oblasti koje se odnose na reforme u socijalnoj sferi- obra zovanje i veštine, zaposlenost i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje. U šestom ciklusu, Program ekonomskih reformi za 2020- 2022 predviđa nekoliko strukturnih reformi: U obla sti obrazovanja i veština, strukturna reforma 18 – Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada, i strukturna refor 6 Istraživanje Evropska orijentacija građana Srbije, istraživanje javnog mnjenja, Ministarstvo za evropske integracije https://www.mei.gov. rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_ mnjenja/ijm_dec_19.pdf, 15.10.2020. 7 https://www.srbija.gov.rs/vest/301505/potpisana-platforma-za-pra cenje-sprovodjenja-erp-a.php/ 5

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI ma 19 – Digitalizacija sistema obrazovanja i uvođenje jedin stvenog informacionog sistema obrazovanja; U oblasti Zapo slenost i tržište rada, strukturna reforma 20 – Unapređenje nacionalne politike zapošljavanja u skladu sa dobrom prak som i standardima EU, i strukturna reforma 21 – Stvaranje uslova za praćenja, podsticanje i podršku cirkularnim migra cijama, i u oblasti Socijalna zaštita i uključivanje, predviđena je strateška reforma 22 – unapređenje adekvatnosti kvaliteta i targetiranosti mera socijalne zaštite. U maju 2020. Savet EKOFIN dostavio je Republici Srbiji Preporuke koje se odnose na dostavljeni Program ekonomskih reformi. 8 OBRAZOVANJE Strateški, programski i pravni okvir Srbija je 2012.godine usvojila Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020.godine kojom je razvoj obrazovanja zasnovan na sledećim ciljevima: povećanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja, povećanja obuhvata stanovništva na svim obra zovnim nivoima, dostizanje i održavanje relevantnosti obra zovanja(sistem usaglasiti sa neposrednim i razvojnim potre bama pojedinaca, ekonomskog, socijalnog, kulturnog i drugih sistema) i povećanje efikasnosti upotrebe resursa. 9 Akcione planove za sprovođenje strategije Vlada je usvojila sa značajnim zakašnjenjem – tek početkom 2015. godine. Mišl jenja o ostvarenosti ciljeva Strategije su kontradiktorna, i kreću se od procene da je realizacija Strategije na najvišem nivou dok se iz stručnih krugova čuju suprotne ocene. 10 Nadležni ministar je početkom 2020.godine objavio da je za početa izrada Strategije obrazovanja do 2030.godine. Narodna skupština Republike Srbije je 2017. usvojila više za kona u oblasti obrazovanja – Zakon o osnovama sistema ob razovanja, Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o dualnom obrazovanju, dok su izmenama i dopunama obuhvaćeni Za kon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakon o osno vnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju, Zakon o obrazovanju odraslih i dr. U procesu pristupanja obrazovanje je tema pregovaračkog poglavlja 26 koje je otvoreno i privremeno zatvoreno febru ara 2017.godine. Pregovaračkom pozicijom predviđene su mere koje imaju za cilj, s jedne strane, povećanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, predškolskom, osnovnom, srednjem, visokom i u domenu celoživotnog učenja, a s dru ge strane jačanje institucionalnih kapaciteta za učešće u pro gramima EU. Porast obuhvata dece u predškolskom obrazo vanju, smanjenje osipanja u osnovnom obrazovanju, reforma školskih programa u cilju veće participativnosti učenika, te definisanje nove mreže škola i obrazovnih profila u srednjem obrazovanju glavni su pravci planiranih reformi. Postavljen je 8 https://www.consilium.europa.eu/media/44029/st08101-en20.pd f?utm_source=dsms-auto&utm_medium=email&utm_campaig n=Western+Balkans+and+Turkey%3a+Joint+conclusions+of+the+e conomic+and+financial+dialogue+of+19+May+2020 9 Ministarstvo prosvete, Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. http:// www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/STRATEGIJA-OBRA ZOVANJA.pdf 10 http://www.politika.rs/sr/clanak/446080/Ne-ispunjeni-zahtevi-Strate gije-obrazovanja-do-2020-godine cilj da nakon 2020.godine najmanje 35% generacije u popu laciji od 30-34 godine ima visoko obrazovanje. Takođe,“pla nirane su izmene zakonskog okvira i uvođenje pravednijeg finansiranja, koje će biti zasnovano na rezultatima”. Veća podrška celoživotnom učenju planirana je kroz povećanje broja akreditovanih ustanova i programa. Pored Poglavlja 26, kroz Poglavlje 23 u delu o osnovnim pra vima i anti-diskriminacionoj praksi prati se stepen ostvarivan ja prava na obrazovanje kao jedno od osnovnih prava, naroči to u pogledu prava manjina, s posebnom pažnjom posvećenom pravima Roma. EU je sa Republikom Srbijom oktobra 2017.godine potpisala Sporazum o finansijskoj podršci reformi obrazovanja kojim se predviđa da će Evropska unija 27,4 miliona Evra nameniti pro gramima za obuku 40000 učitelja i nastavnika, 4000 učitelja na manjinskim jezicima, 7000 stipendija namenjeno je rom skoj deci, kao i usklađivanju obrazovnih programa sa potre bama tržišta rada i primeni Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji(NOKS). Ova sredstva upotrebiće se radi“unapređenja jednakosti, pravičnosti i relevantnosti obrazovanja i sistema obuke, kao i postepenom usklađivanju sa standardima Evrop ske unije, politikama i praksi kako bi se bolje odgovorilo na potrebe tržišta rada, uključujući i posebna pitanja, poput ob razovnih potreba manjina i Roma”. 11 Uspostavljanje sistema NOK, predviđeno pregovaračkom pozicijom započeto je usvajanjem Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija 2018. godine. Iste godine Republika Srbija je postala 31. članica Evropske agencije za posebne potrebe i inkluziju u obrazo vanju(European Agency for Special Needs and Inclusive Edu cation). Početkom februara 2019. Srbija je na osnovu Sporazuma sa EU postala punopravni član programa Erasmus+ što joj omo gućava da učestvuje ravnopravno sa drugim članicama EU, a ne više samo kao partner, u programima za obrazovanje, mlade i sport. Od 2014. približno 7.000 studenata iz Srbije i nastavnika bilo je na studijama u inostranstvu, a oko 4000 studenata i nastavnika iz EU bilo je na studijama odnosno predavalo je u Srbiji. Prema navodima Fondacije Tempus, za dužene za implementaciju programa,“od početka programa 2014. Srbija je prva na Zapadnom Balkanu i po broju odobre nih projekata i po količini sredstava i po broju ljudi koji odlaze na razmene u zemlje EU-a. 12 Međutim, u februaru 2020. Evropska asocijacija za osiguranje kvaliteta u visokom obrazo vanju(ENQA) suspendovala je članstvo Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u viskom obrazovanju zbog nedovoljne usklađenosti sa principima osiguranja kvaliteta utvrđenim u Evropskim standardima i smernicama za osigu ranje kvaliteta u visokom obrazovanju. Ova suspenzija je važan pokazatelj neuspeha politike povećanja kvaliteta obra zovanja i njegovog saobražavanja EU standardima. 11 http://europa.rs/eu-allocates-eur-27-4-million-for-education-reformin-serbia/?lang=en 15.10.2020 12 http://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbija-postala-punopravna-clani ca-programa-erasmus-plus 6

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Prikaz glavnih problema u obrazovanju Strategija obrazovanja u Srbiji 2012-2020. daje sveobuhvatnu sliku problema i izazova u oblasti obrazovanja, a s obzirom da se ova analiza fokusira na socijalnu dimenziju obrazovanja, posebno kroz vezu obrazovanja sa politikom zapošljavanjem i socijalnim uključivanjem, navodimo glavne izazove koje je identifikovao ESRP. Polazna tačka ESRP u delu Ljudski kapital i veštine je da je“nedostatak kvalifikacija i ključnih kompe tencija ograničava zapošljivost na poslove koji nisu zahtevni u pogledu veština( low skills jobs) i koji su nisko profitabilni” jedan od ključnih problema u kontekstu razmatranja po većanja zapošljivosti. Iako je ESRP zasnovan na podacima iz perioda do 2014. identifikovani glavni izazovi i dalje su re levantni: Nizak nivo obrazovanja populacije starije od 15 go dina, postojanje značajnih regionalnih i socijalnih razlika u pogledu nivoa obrazovanja, nizak kvalitet i nedovoljna re levantnost svih nivoa obrazovanja. Kvalitet i relevantnost osnovnog i srednjeg obrazovanja su na nižem nivou nego u većini zemalja EU, a srednje obrazovanje nije prilagođeno po trebama privrede i tržišta rada, dok je nedovoljan i kvalitet visokog obrazovanja uz relativno nisku efikasnost studiranja. Niska je dostupnost kvalitetnih programa za celoživotno učenje i niska participacija u celoživotnom učenju. Posebnu grupu izazova čini nizak obuhvat kvalitetnim obrazovanjem, posebno za decu iz osetljivih društvenih grupa.(deca iz siro mašnih porodica, deca iz romskih zajednica, deca sa invalidi tetom i deca koja žive u udaljenim ruralnim područjima), ni zak obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, visoka stopa osipanja dece iz sistema obrazovanja i stopa ra nog napuštanja škole, kao i manja dostupnost visokog obra zovanja deci iz osetljivih grupa. 13 osetljivih društvenih grupa, neophodnost kreiranja institucio nalnog okvira za punu efikasnost Nacionalnog okvira kvalifi kacija, kao i da je potrebno obezbediti pravni i institucionalni okvir za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju. Konsta tuje se, između ostalog, opadanje broja studenata na viso kom obrazovanju, nedovoljan obuhvat dece predškolskim obrazovanjem, izvesno povećanje stope ranog napuštanja škole(6,8%), kontiuirano niska stopa učešća u celoživotnom učenju(5,1%). Utvrđen je napredak u reformi nastavnog pro grama u srednjem obrazovanju, ali je potrebno unapređenje relevantnosti programa stručnog obrazovanja i obuke. Kon statovan je i određeni napredak u povećanju učešća učenika i studenata iz osetljivih grupa, pre svega kroz povećanje sti pendija, afirmativne mere i povećanje broja pedagoških asi stenata, dok treba poboljšati primenu mera za smanjenje ra nog napuštanja škola i segregacije, posebno na lokalnom nivou. Rezultati merenja znanja na PISA testu za 2018. godi nu pokazuju da je više od jedne trećine petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno u disciplinama čitanje, matematika i nauka, a taj je procenat još veći kod učenika trogodišnjih stručnih škola(80%). Konstatuje se i da blizu 30% osnovnih i srednjih škola ne zadovoljavaju standard kvaliteta. 15 U ovoj analizi posebna pažnja data je problem obuhvata ob razovanja, ranog napuštanja školovanja, kvalitet obrazovanja i inkluzivnost obrazovanja. Značajni problemi su nesumnjivo i upravljanje sistemom obrazovanja-visoka centralizacija uve dena poslednjim zakonskim rešenjima i isključenost lokalne zajednice, smanjenje uloge Nacionalnog prosvetnog saveta, pripremljenost nastavnika za nove sadržaje u obrazovanju, slaba i neujednačena opremljenost škola i dr. Program ekonomskog razvoja za 2020-2022 prepoznaje go tove iste probleme iz ugla potencijala i prepreka za ekonom ski razvoj: Nedovoljan obuhvat dece predškolskim obrazo vanjem, smanjenje broja učenika u osnovnom obrazovanju kao rezultat demografskih promena, kvalitet osnovnog obra zovanja, visoka nezaposlenost mladih, neuskladjenost obra zovnih profila sa potrebama tržišta rada(preko 50% mladih na tržištu rada na poslovima koji ne odgovaraju njihovom obrazovnom profilu), dobar obuhvat u visokom obrazovanju (54,4% u školskoj 2018/2019 godini za populaciju 19/24 go dine), ali sa izuzetno niskom stopom završavanja studija. Po trebno je nastaviti sa osavremenjavanjem nastave u srednjem i visokom obrazovanju. Javni rashodi iznose 3,51% BDP-a u budžetu za 2019. što je ispod proseka na nivou EU 28(oko 5% BDP). 14 Glavni nalazi u Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2020. koji se odnose na pregovaračko Poglavlje 26 su da je Srbija postigla dobar nivo pripremljenosti u oblasti obrazovanja i kulture. Glavne preporuke se odnose na potrebu povećanja obuhvata dece u predškolskom obrazovanju, naročito dece iz Kada je reč o obuhvatu generacija različitim nivoima ob razovanja, obuhvat dece programom predškolskog vaspi tanja i obrazovanja nešto je veći u školskoj 2018/19. godini i iznosi 62,5%, dok je obuhvat obaveznim pripremnim predškolskim programom manji nego prethodne godine i iz nosi 97,1%. Kod osnovnog obrazovanja obuhvat generacije je neštoveći nego prethodne školske godine i iznosi 98,1%. Obrazovanje nakon završene osnovne škole nastavlja 98,2% učenika, a obuhvat generacije srednjim obrazovanjem je 87,4%, jer dolazi do osipanja učenika posle upisa u srednje škole. Broj učenika u osnovnim školama pokazuje dalji pad u školskoj 2018/19. godini(2,3%), što je uobičajen trend u po slednje vreme i uglavnom je posledica demografskih kretanja u našoj zemlji. Kod srednjeg obrazovanja broj učenika u škol skoj 2018/19. godini veći je za oko 1,5% u odnosu na prethodnu školsku godinu. 16 I kod obuhvata predškolskog i osnovnog obrazovanja pre preke za postizanje većeg obuhvata vezane su za položaj marginalizovanih grupa, pre svega Roma, što je i najbrojnija populacija koja rano napušta školovanje. Prema podacima iz 2014. godine“samo 64% dece iz romskih naselja završi 13 Navedeno prema Programu reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, http:// socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/category/dokumentacrl/, str. 21-24, 15.10.2020 14 Program ekonomskih reformi 2020-2022, https://www.mfin.gov.rs/ dokumenti/program-ekonomskih-reformi-erp/ 15 Navedeno prema Izveštaju Evropske komisije o napretku 2020. ht tps://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/ser bia_report_2020.pdf str. 102/103 16 Statistički godišnjak 2020, RZS https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/ Pdf/G20202053.pdf str. 111 7

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI osnovnu školu na vreme, a samo 22% pohađa srednju ško lu“ 17 . Kod predškolskog obrazovanja obuhvat je uslovljen i nedovoljno razvijenom mrežom ustanova za predškolsko ob razovanje i vaspitanje, kao i njihovim geografskim raspore dom. Veći obuhvat poslednjih godina objašnjava se povećan jem broja privatnih ustanova. Broj studenata na fakultetima i visokim školama smanjen je za 2,5% u školskoj 2018/19. godini. Obuhvat generacije koja pohađa fakultete i visoke škole je 54,7%. Ukupan broj upisa nih studenata je 241968 od čega 186460 na državnim uni verzitetima i 32724 na državnim visokim školama. Od ukup nog broja upisanih na državnim ustanovama iz budžeta je finansirano 100250 studenata od toga na državnim univerzi tetima 85243 studenata. 18 Za problem neprilagođenosti obrazovnih profila potrebama tržišta rada najveće nade polažu se u uvođenje dualnog ob razovanja. Uvođenje dualnog obrazovanja proisteklo je iz na laza da obrazovni profili ne odgovaraju potrebama tržišta rada odnosno da mladi sa završenim srednjim obrazovanjem koji ne nastavljaju obrazovanje na visokoškolskim ustanova ma nemaju stečeno obrazovanje koje im obezbeđuje uključi vanje na tržište rada. Uvođenje dualnog obrazovanja nije bilo planirano Strategijom obrazovanja do 2020.godine, ali je to kom procesa planiranja, pripreme pravne regulative i početka primene značajan bio podsticaj inostranih agencija za razvoj. Zakon o dualnom obrazovanju usvojen je 2017.godine, a Ma ster plan 2019. U Izveštaju o sprovođenju ESRP za 2018. go dinu, napredak u uvođenju dualnog obrazovanja iskazuje se kroz porast broja upisanih učenika u obrazovne profile(u 2017/2018 upisano je 1482 učenika u 19 dualnih obrazovnih profila, dok je u 2018/2019 2960 upisanih), broj uključenih srednjih škola(povećanje sa 50 na 85 škola, što čini 23% u odnosu na ukupan broj srednjih stručnih škola u Srbiji) i po većanje broja zainteresovanih kompanija(sa 205 kompanija u školskoj 2017/2018 na 600 kompanija u školskoj 2018/2019 godini). 19 U kontekstu posledica epidemije Covid19 biće re levantno analizirati uticaj krize na tok i ishod dualnog obrazo vanja u narednom period, a za uspeh koncepta dualnog ob razovanja biće od značaja podaci o broju zaposlenih, kvalitetu poslova, te dužini trajanja zaposlenja nakon završenog dual nog obrazovanja. Kvalitet obrazovanja je problem srpskog obrazovanja sa dalekosežnim i dugoročnim posledicama. Kvalitet obrazo vanja meri se međunarodnim metodama PISA i TIMSS istraži vanja, kao i analizom rezultata na završnom ispitu po završet ku osnovne škole.“Prema rezultatima PISA testa iz 2018. učenici iz Srbije su na sva tri testa ostvarili rezultate ispod proseka za OECD zemlje: iz čitanja 439 poena(OECD prosek 17 Републички завод за статистику и UNICEF.(2014). Истраживање вишетруких показатеља положаја жене и деце у Србији и Истраживање вишетруких показатеља положаја жене и деце у ромским насељима у Србији, Коначни резултати. Београд, Србија: Републички завод за статистику и UNICEF. 18 Statistički godišnjak 2020. str. 138 19 Izveštaj o sprovođenju Programa reformi zapošljavanja i socijalne po litike u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji za 2018. Godinu str. 37 493), iz matermatike 448 poena(489) i nauke 440(487).” 20 U Izveštaju o rezultatima završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja u školskoj 2017/2018 godini koji sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspi tanja(ZVKOV), ističe se da“prosečno postignuće učenika na testu iz srpskog jezika, izraženo u bodovima, iznosi 11,99, iz matematike 10,04, a na kombinovanom testu iznosi 12,60 od mogućih 20 bodova.” 21 U Izveštaju se dalje navodi da “postignuća učenika na nivou okruga ukazuju na to da oko 60% okruga ostvaruje ispodprosečna postignuća na svim te stovima. …Učenici iz dva okruga ostvaruju iznadprosečno postignuće na svim testovima, a to su Grad Beograd i Južno bački okrug.” Naglašava se da“postoji jasna povezanost između postignuća učenika na svim testovima i ekonomskih parametara razvijenosti opštine u kojima se učenici obrazuju. Naime, sa stepenom razvijenosti opštine kojoj škola pripada rastu i postignuća na završnom ispitu”. 22 Ovi podaci govore o ozbiljnosti problema neujednačenog kvaliteta obrazovanja. Obrazovanje u seoskim naseljima je posebno zanemarena disciplina, a učenici seoskih škola, za razliku od dece s invali ditetom i romske dece, nisu nedovoljno prepoznati kao osetl jiva grupa. Oni se suočavaju s isključenošću iz brojnih aktiv nosti njihovih vršnjaka i bez dodatnih podsticaja u osnovnom obrazovanju teško mogu da nadoknade prepreke u kasnijim fazama obrazovanja. Ukoliko dolaze iz porodica sa više dece gde je izloženost siromaštvu velika uz slabu razvijenost lokal ne zajednice, njihove šanse za jednakost u pristupu obrazo vanju su praktično nepostojeće. Problem prostorne(saobraćajne) dostupnosti ustanova obra zovanja naglašen je i u Posebnom izveštaju Zaštitnika građa na Inkluzivno obrazovanje – Usluge dodatne podrške deci i učenicima u obrazovanju(Beograd, oktobar, 2018). U Izveštaju se kaže:’’Deci koja žive u udaljenim krajevima nisu obezbeđene usluge podrške u punoj meri, koje bi obezbedile puno uključivanje dece u nastavne, van nastavne i aktivnosti u zajednici i vršnjačkoj grupi. U najvećem broju slučajeva, je dini oblik podrške je finansijska naknada troškova prevoza koja često nije dovoljna da obezbedi adekvatan prevoz dece do i od škole na način koji će omogućiti njihovo puno uključi vanje u zajednicu. Naknade često ne uvažavaju realne troško ve prevoza dece, već se određuju u visini cene javnog prevoza čak i tamo gde javni prevoz nije organizovan. Deci nisu na raspolaganju usluge koje omogućavaju njihovo puno uključi vanje u zajednicu uz odgovarajuće organizovan prevot koji uvažava vremenske i druge potrebe ove dece’’.(str. 8). 23 20 Program ekonomskih reformi 2020-2022, https://www.mfin.gov.rs/ dokumenti/program-ekonomskih-reformi-erp/, str. 153. 21 Navedeno prema Izveštaju o sprovođenju Programa reformi poli tike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Repub like Srbije Evropskoj uniji u 2018.godini, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/category/ dokumentacrl/?oblast=,razvoj&tip=&godina=, str. 37 22 Izveštaj o sprovođenju Programa reformi zapošljavanja i socijalne po litike u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji za 2018. Godinu str. 37 23 Petovar, K. Dostupnost obrazovanja u Srbiji, Fondacija Centar za de mokratiju, oktobar 2020. 8

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Još jedan problem u sistemu obrazovanja postoji u Srbiji, a to je njegova pravičnost. U reformi obrazovanja neretko se čuje zalaganje za primenu principa jednakih mogućnosti odnosno jednakih šansi, što ne znači nužno i pravičnost. Davanje jed nakih podsticaja deci iz različitih društvenih sredina(obrazo vanje roditelja, prihod na nivou porodice, etnička pripadnost, gradsko ili seosko naselje i dr.) ne zadovoljava zahtev pravnič nosti. Pravičnost u pristupu obrazovanju treba da omogući da se deca i mladi iz svih društvenih slojeva uključe u obrazo vanje. Depopulacija i starenje stanovništva zahtevaju po većanje ljudskih resursa i to je moguće samo ako svako dobi je priliku, iz svoje individualne situacije, da dobije kvalitetno obrazovanje i nadoknadi ograničenja s kojima je suočen u porodici, sredini kojoj živi, manjini kojoj pripada itd.“Upis u predškolsko obrazovanje je veoma nepravično, jer je najman ja pokrivenost obezbeđena deci iz marginalizovanih društve nih grupa koji nemaju kvalitetne podsticaje u svom okružen jui za koje su rani razvojni podsticaji od ključnog značaja. Istovremeno, to predstavlja početak gubljenja ljudskih resur sa u obrazovnom sistemu što je jedan od najozbiljnijih proble ma u srpskom društvu”(Ivić 2014.2015) 24 . Nedovoljno razvi jen sistem stipendiranja, nedovoljna mreža đačkih domova već za učenike osnovnih škola i studentskih domova, a jedan od indikatora nejednakosti i nepravičnosti u sistemu obrazo vanja je i činjenica da manje od 1% studenata Univerziteta u Beogradu dolazi iz seoskih porodica(Cvejić, 2010) 25 . PREPORUKA • Neophodno je pripremiti sveobuhvatni izveštaj o realiza ciji Strategije razvoja obrazovanja do 2020. uz učešće stručnog tima koji je učestvovao u izradi pripremi sve obuhvatni izveštaj o realizaciji Strategije. • Izrada nove Strategije obrazovanja do 2030.godine, kao i Akcionog plana, treba da uključi sve zainteresovane strane, a pre svega relevantne stručnjake, nastavnike iz svih nivoa obrazovanja, vaspitače, roditelje i učenike, i da proces donošenja bude transparentan • Racionalizacija mreža škola mora biti prilagođena konkretnoj situaciji u lokalnoj zajednici, i vođena ne samo budžetskim razlozima, već obrazovnim i pedagoškim potrebama. • Neophodno je unaprediti tehničku opremljenost seoskih škola i unaprediti obrazovanje seoske dece, uvođenjem novih programa. • Promovisati i unaprediti sistem stipendiranja učenika iz siromašnih porodica i nerazvijenih ruralnih područja od osnovne škole • Neophodno je smanjiti centralizaciju u upravljanju siste mom obrazovanja, povećati uticaj lokalnih samouprava, i osnažiti Nacionalni prosvetni savet kako kroz proširenje nadležnosti, tako i raspoloživim resursima. Izveštaj o sprovođenju ESRP za 2018. godinu, konstatuje ostvareni napredak u primeni afirmativnih mera za upis uče nika iz osetljivih grupa poput uvećanja broja bodova za upis u srednje škole, odnosno afirmativna mera upisa na visoko obrazovanje za osobe sa invaliditetom i za lica romske nacio nalnosti. 26 Prema Pregledu podataka opština i gradova o me rama za inkluziju Roma i Romkinja, u školskoj 2019/2020 godini ukupno je 28 opština(od onih koje su odgovorile na upitnik, prim. autora) odobrilo stipendije za učenike/ce koji pohađaju srednju školu, dok je 6 opština i gradova dodelilo ukupno 145 stipendija učenicima/cama romske nacionalno sti. 27 Problem jednakosti i pravičnosti na poseban način se ispolja va od početka epidemije bolesti Covid19 i uvođenja nastave na daljinu. Raspoloživost tehničkih resursa u školama, različit stepen tehničke opremljenosti domaćinstava i mogućnosti da se obezbedi praćenje nastave od kuće, a zatim i prekinut proces socijalizacije dece, naročito će pogoditi decu iz nera zvijenih sredina i siromašnih porodica i decu romske nacio nalnosti. 24 Ivić I., Pešikan A.“The Sources of Inequity in the Education System of Serbia and How to Combat Them” CEPS Journal, Vol.6. No.2, Year 2016, str.109 25 Navedeno prema Ivić I., Pešikan A.“The Sources of Inequity in the Education System of Serbia and How to Combat Them” CEPS Jour nal, Vol.6. No.2, Year 2016, str. 113 26 Izveštaj o sprovođenju Programa reformi zapošljavanja i socijalne po litike u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji za 2018. godinu str. 37 27 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/ Pregled_podataka_opstina_i_gradova_o_merama_za_inkluziju_Ro ma_i_Romkinja_2019.pdf ZAPOSLENOST U procesu pristupnih pregovora zapošljavanje sa socijalnom politikom prati se kroz Pregovaračko poglavlje 19. Skrining je u ovom poglavlju sproveden je 2014. a 2016.godine Izvešta jem o skriningu je ustanovljeno da bi ovo poglavlje moglo da bude otvoreno onda kad Komisiji bude podnet akcioni plan. Akcioni plan treba da precizira dinamiku prenošenja pravnih tekovina i izgradnju neophodnih kapaciteta za sprovođenje i primenu pravnih tekovina. Priprema Akcionog plana bila je izuzetno spora. Pregovarački tim Vlade Republike Srbije je predstavila ovaj plan na Radnoj grupi Nacionalnog konventa o EU(NKEU), 15. januara 2019. i 14.juna 2019. Ni jedna pri medba članova Radne grupe, koju čine i predstavnici repre zentativnih sindikata i poslodavačkih udruženja uz organiza cije civilnog društva, nije usvojena. Od tada pa do usvajanja plana u maju 2020.godine nije bilo javnih prezentacija Akcio nog plana. Nasuprot primedbama i moguće potrebnoj revi ziji, usvajanje Plana je pozitivan korak ka otvaranju Poglavlja. Planom su obuhvaćene oblasti: radni odnosi, socijalni dijalog, zdravlje i bezbednost na radu, politika zapošljavanja, Evropski socijalni fond, socijalna zaštita i socijalno uključivanje, i anti diskriminacija u politici zapošljavanja i socijalnoj politici. Za praćenje stanja u oblastima koje su obuhvaćene Poglavl jem 19, od velikog je značaja poglavlje 23 Vladavina prava i osnovna prava. Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava koji pripadaju korpusu osnovnih prava, međutim, nije pitanje kojem se posvećuje pažnja u izveštajima Evropske komisije, a “u akcionom planu za poglavlje 23, koje sadrži mere za jed naki tretman i anti-diskriminaciju, kao i za zaštitu osetljivih grupa, ima samo nekoliko mera koje se odnose na zapošlja vanje i socijalna pitanja” odnose na među kojima su i eko 9

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI nomska i socijalna prava” 28 Zbog toga su sve češći predlozi da se uvede unakrsno praćenje stanja kroz pojedina poglavlja kako bi stanje u oblastima koja zahtevaju multidimenzionalni pristup bilo bolje praćeno. 29 I u drugim poglavljima su nave dene reforme i/ili mere relevantne i za politiku zapošljavanje, kao što je, na primer, u poglavlju 18 – statistika, kontinuirana primedba Evropske komisije o nedostatku statistike otvorenih radnih mesta. ESRP na sveobuhvatan način prikazuje ključne izazove na tržištu rada. Visoka opšta stopa neaktivnosti(neaktivnost starijeg stanovništva, žena, mladih, osoba sa invaliditetom i osoba bez stručnog znanja), segmentirano tržište rada(razli ke između javnog i privatnog sektora, sigurna zaposlenost nasuprot privremeno zaposlenima, samozaposlenima i radni cima u sivoj ekonomiji, te regionalne razlike) i strukturna ne zaposlenost, visoka nezaposlenost, neaktivnost mladih i(ne uskladjenost obrazovnih profila sa potrebama tržišta rada, dugoročna nezaposlenost, visok procenat tzv. NEET mladih koji nemaju zaposlenje a nisu na školovanju ili obuci), isključe nost Roma iz formalnog tržišta rada(nizak nivo obrazovanja, visok stepen ranog napuštanja škole, glavni su prepoznati izazovi. Svi nabrojani izazovi, kako se ističe u Programu, imaju jednu zajedničku karakteristiku – dugoročni karakter. Samim tim oni zahtevaju višedimenzionalni pristup i kontinuitet u primeni reformi.„Odlučujući uslov za efektivnost politike za pošljavanja u Srbiji, i više nego u drugim zemljama, jeste da politika zapošljavanja postane sastavni deo jednog integrisa nog pristupa za rešavanje različitih faktora na strani ponude i tražnje koji utiču na situaciju na tržištu rada, a u cilju među sobnog povezivanja svih pristupa koji se primenjuju. Među tim, politika zapošljavanja, onako kako se trenutno planira i sprovodi u Srbiji, uskog je dometa i u velikoj meri je izolovana od vladinih širih ekonomskih i fiskalnih mera – u praksi, ona je ograničena na usavršavanje određenih pravila koja se tiču zapošljavanja i otpuštanja, posredovanje u zapošljavanju i savetodavne usluge koje pruža Nacionalna služba za zapošl javanje, kao i na određeni broj programa i mera aktivne po litike zapošljavanja malog obima za određene kategorije sta novništva. Koordinacija strategije i politike zapošljavanja sa odgovarajućim obuhvatnim ekonomskim strategijama i po litikama na nacionalnom nivou ostaje veliki izazov.“ 30 Od značaja za praćenje politike zapošljavanja i radnih odno sa, važno je istaći da je Srbija ratifikovala revidiranu Evropsku socijalnu povelju(ESP) bez odredbi o pravu na kolektivnu žal bu, kao i da Srbija učestvuje u programu EaSI. Međunarodna organizacija rada donela je Plan dostojanstvenog rada za Sr biju za period 2019-2022. 28 Jusić M, Obradović N., Enlargment Policy and Social Change in Wes tern Balkans, Friedrich Ebert Fondacija, Sarajevo 2019 29 Praksu unakrsnih analiza pojedinih poglavlja sa poglavljem 23 započeo je Nacionalni konvent o EU 2020.godine kroz projekat Vladavina prava kroz poglavlja. Jedna od analiza obuhvatila je Pogla vlje 19. 30 Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, str. 15-17 Na strateškom nivou, u Srbiji je u primeni Nacionalna strate gija zapošljavanja za period 2011-2020. Jedan od problema na strateškom nivou je što se politikom zapošljavanja bave i druge strategije, ali nisu ujednačene sa Nacionalnom strate gijom zapošljavanja, te su u njima definisani različiti očekivani ishodi. 31 Na osnovu Strategije se na godišnjem nivou donosi akcioni plan zapošljavanja koji bi trebalo da bude instrument kojim će Srbija usklađivati svoje politike u oblasti zapošljavan ja sa evropskim Smernicama za zapošljavanje, što po mišljen ju stručnjaka nije slučaj u praksi.„NAPZ(za 2018, prim. auto ra) se bavi isključivo pitanjima ponude radne snage implicirajući da je jedini problem tržišta rada u Srbiji neodgo varajuća radna snaga koja nije usklađena sa potražnjom, pri čemu ne postoje nikakvi podaci o tome kolika i kakva je po tražnja za radnom snagom. Predložene intervencije fokusira ju se na usluge i mere koje sprovodi NSZ pri čemu je planirani obuhvat nezaposlenih zanemarljiv,“ 32 uz isticanje i činjenice da NAPZ samo delimično prati indikatore koji su određeni evropskim Smernicama za zapošljavanje. Pravni okvir koji je relevantan za politiku zapošljavanja je sve više fragmentiran, a Zakon o radu postaje sve više krovni za kon. U praksi to često dovodi do kontradiktornosti između pojedinih zakona, teškoćama u primeni, a samim tim otežava i ostvarivanje radnih prava. 33 Jedan od primera različitog re gulisanja iste tematike je odredba o diskriminaciji u Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu o radu – prvim zakonom za branjena je diskriminacija u oblasti rada, dakle svakog radno angažovanog lica, dok se Zakonom o radu zabrana diskrimi nacije odnosi samo na zaposleno lice, tj. lice u radnom odno su. Zakon o radu izmenjen je 2014. godine, ali je tom prilikom propušteno da se istovremeno urede brojna neregulisana pi tanja – Zakon o agencijskom zapošljavanju, na primer, usvo jen je tek 2019. godine. Izmene i dopune Zakona o radu usvojene su bez javne rasprave i učešća sindikata što je fla grantan primer nedostatka dijaloga i participacije ključnih aktera u dizajniranju javnih politika. Na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti čeka se već nekoliko godina. Zakon o štrajku, zakon o osiguranju od povreda na radu, unapređenje pravnog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu neki su od poslova koji čekaju zakonodavca, ali zahtevaju i otvore ni dijalog između svih ključnih aktera. Indikativno je da je i prilikom uvođenja mera za pomoć privredi od posledica epi demije Covid 19 Vlada Srbije propustila da uključi sindikate u razmatranje vrste i obuhvata mera. 31 Ibid. str.17 32 Bradaš, S. Politike zapošljavanja u Srbiji – podstrek(ne)dostojanst venom radu, Fondacija Centar za demokratiju, Beograd, 2019, http:// www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-politike-zaposl javanja-u-srbiji.pdf str. 23 33 Posebnim zakonima regulišu se prava iz radnog odnosa u određe nim delatnostima i službama: Zakon o državnim službenicima, Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne sa mouprave, Zakon o zaposlenima u javnim službama, Zakon o poli ciji, Zakon o vojsci, Zakon o volontiranju... Za zaštitu radnih prava re levantni su i Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Za kon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o zapošljavanju stranaca. 10

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI S obzirom da je u narednom periodu neophodno dalje usa glašavanje ovog Zakona o radu sa standardima EU(predviđen rok je kraj 2021), biće neophodno da se uzmu u obzir svi nedostaci koji su došli do izražaja tokom vanrednog stanja uvedenog povodom epidemije bolesti Covid19 u martu 2020.„Skoro sve kategorije radno angažovanih lica doživele negativan uticaj po svoja radna prava, usled epidemije i mera donetih tokom vanrednog stanja. Do izražaja su došli svi ne dostaci sistema radnopravnih propisa i mehanizama za njiho vu primenu koji su posledica višegodišnjeg trenda urušavanja radnih prava za koji se može se reći da je presudno uticao na to da udar na pravni poredak u domenu rada bude tako in tenzivan. Ovo se, pre svega, odnosi na Zakon o radu koji sadrži brojne pravne praznine i nedorečene pravne norme koje su se u mnogim situacijama pokazale kao vrlo ugrožava juće za prava i interese radno angažovanih lica, a ponekad i poslodavaca.“ 34 Na zakonodavnom planu, ne sme se izgubiti iz vida obaveza Srbije da ratifikuje preostale konvencije MOR, među kojima je od prošle godine i Konvencija o nasilju i zlostavljanju na radu, Konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica. U Programu ekonomskih reformi 2020-2022 ističu se kako glavni trendovi u oblasti tržišta rada: rast zaposlenosti tokom 2019, rast zaposlenosti u neformalnom sektoru(oko 552 hil jade lica radnog uzrasta je bilo neformalno zaposleno), opstajanje visoke stope dugoročne zaposlenosti(5,2% u 2018) što je pretnja trajnom isključenju s tržišta rada. Stopa nezaposlenosti mladih(15–24) u Srbiji se smanjila, ali između ostalog i zbog emigracije i negativnih demografskih trendova (26% u trećem kvartalu 2019. godine). Strukturnom refor mom 20- Unapređenje nacionalne politike zapošljavanja u skladu sa dobrom praksom i standardima EU, kao glavne ak tivnosti predviđene su priprema, donošenje, primena i praćenje nove Nacionalne strategije zapošljavanja 2021-2026 sa pratećim akcionim planom zapošljavanja 2021-2023. U proceni očekivanog uticaja ovih aktivnosti na socijalne ciljeve kao što su zaposlenost, smanjenje siromaštva, jednakost i rod, predviđa se„kreiranje novog strateškog okvira koji je usklađen sa potrebama tržišta rada i tekućim reformskim procesima sektorskih politika, u funkciji je unapređenja stanja na tržištu rada. Teže zapošljiva lica u fokusu su politike za pošljavanja i u narednom periodu, kako bi se podstakao nji hov ravnopravniji položaj.“ 35 Uticaj na konkurentnost se oče kuje kroz ojačan rad institucija tržišta rada, aktivne mere zapošljavanja, ali i kroz mere u oblasti privrede, obrazovanja, omladinske politike, socijalne inkluzije, a koje su od značaja za oblast zapošljavanja, što sve treba da dovede do una pređenja ljudskog kapitala, stanja na tržištu rada, smanjenju 34 Bradaš, S. Sekulović, I. Reljanović, M.„Uticaj epidemije covid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“, UN Human Rights Office of the High Commissioner i Fondacija Centar za demokratiju, Beograd, 2020, http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-uti caj-epidemije-covid-19-na-polozaj-i-prava-radnica-i-radnika-u-srbiji. pdf str. 11 35 Program ekonomskih reformi 2020-2020, str. 166 rada u sivoj ekonomiji, ističe se u Programu. 36 Stiče se utisak da se očekuje visok stepen sinergije sa merama u socijalnoj sferi, od kojih su neke naveden u uvodu Programa(reforma obrazovnog sistema, regionalna disperzija SDI, podsticaji za pošljavanju mladih, kao i ranjivih kategorija društva, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno odgovorno budžetiranje i ponovno podizanje minimalne cene rada 37 ), ali nije preciznije prikazano na koji način se do te sinergije namerava doći. Pro blem s kojima se suočavaju građani Srbije, zaposleni, radnici u neformalnoj ekonomiji, toliko su brojni da se postavlja pi tanje može li samo donošenje nove Strategije uz sadejstvo sa nedovoljno jasnim reformskim pravcima u drugim oblastima dovesti do realnog poboljšanja njihovog položaja. Pandemija bolesti Covid19 nastupila je nakon što je, u janu aru 2020.godine Program ekonomskih reformi predstavljen Evropskoj komisiji, ali će njene posledice na ekonomiju i svet rada biti toliko značajne da se čini neizostavnim značajna re vizija Programa ekonomskih reformi i potreba njegovog usklađivanja sa novim stanjem na tržištu rada. Uostalom, Pre porukama ECOFIN Saveta EU iz maja 2020. veliku pažnja po svećena je posledicama pandemije: preporučuje se proširenje socijalne zaštite, mere za očuvanje zaposlenosti, povećanje obima aktivnih mera zapošljavanja, adekvatne naknade za nezaposlenost, unapređenje socijalnih davanja osobama koje su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, smanjenje poreza na najniže zarade i dr. Prikaz glavnih problema u politici zapošljavanja Glavni izazovi u oblasti zapošljavanja su nezaposlenost, viso ka neformalna zaposlenost, siromaštvo zaposlenih, položaj osetljivih grupa na tržištu rada, povrede radnih prava i neefi kasnost mehanizama za njihovu zaštitu kojima ova analiza posvećuje pažnju. Sigurno je da i oblast zaštite zdravlja i bez bednosti na radu predstavlja veliki problem, kako zbog kon tinuirano velikog broja povreda na radu sa smrtnim ishodom, tako i zbog izloženosti velikog broja radnika na prvoj liniji rizi ka tokom epidemije bolesti Covid19. Otsustvo napretka u socijalnom dijalogu godinama se ističe u Izveštajima Evropske komisije za Srbiju. Neregistrovani rad, tj. rad u„sivoj ekono miji“ i dalje je jako prisutan, a Covid19 kriza će, očekuje se, značajno uticati na transfer jednog broja radnika iz formalne zaposlenosti u neformalnu. Tokom 2019. ostvaren je napredak na nivou stope zaposle nosti(49,0%), a pala je stopa nezaposlenosti(10,4%). Broj nezaposlenih bio je 335 900(za 76300 manji nego u 2018. godini). Opala je stopa neaktivnosti(45,3%) ali je broj neak tivnih lica i dalje izuzetno velika 2 687 000. Neformalna zapo slenost registrovana je na nivou od 18.2% a najviše nefor malno zaposlenih zabeleženo je u starosnoj grupi 25-54 godine i kod samozaposlenih bez radnika. Beleži se rast broja zaposlenih radnika na neodređeno vreme(veći je za 55.000 nego u 2018.) Broj zaposlenih na određeno vreme na povre menim ili sezonskim poslovima veći je za 9800 što se delimič 36 Ibid. Str. 165 37 Ibid. Str. 1 11

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI no može pripisati primeni Zakona o pojednostavljenom rad nom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima usvojenom 2018.godine). 38 Pomažućih članova domaćinstva u ukupnom broju zaposlenih ima 157.600 od čega je najveći broj u poljoprivredi. Broj aktivnih mladih smanjen je za 2,8%, stopa aktivnosti iznosila je 29.6%, a stopa nezaposlenosti 27,5%(2,2% man ja u poređenju sa 2018.). Zaposlenih mladih bilo je 153800. Stopa NEET mladih je 15,3% čime je zabeležen pad od 1,2% u odnosu na 2018. Zabrinjava opstajanje visoke stope ranog napuštanja školovanja(6,6%). Aktivne mere zapošljavanja nisu dovoljne da bi odgovori le na potrebe velikog broja nezaposlenih, i posebno onih teško zapošljivih i dugoročno nezaposlenih. U Izveštaju Evropske komisije za 2020. primedbe su date kako na način sprovođenja aktivnih mere zapošljavanja, kako zbog delimič nog smanjenja budžeta za 2020. tako i zbog obuhvata ovih mera jer“samo 28% onih koji su prijavljeni kao nezaposleni kod Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pristup ovim merama” 39 . Većina ovih mera je organizovana kao jednokrat ne mere i to najčešće sajmovi zapošljavanja što ne može dati dugoročne mere. Tokom 2020. Vlada Republike Srbije je, preko Nacionalne službe zapošljavanja, započela program Moja prva plata. Cilj je povezivanje mladih nezaposlenih i po slodavaca, ugovor se zaključuje između njih i NSZ. Poslodavc je u obavezi da kandidatu obezbedi radni prostor i mentora, da ga prati tokom 9 meseci usavršavanja i izveštava NSZ koja će na osnovu izveštaja uplaćivati mesečnu novčanu pomoć od 20.000 dinara za lica sa srednjim obrazovanjem, a od 24.000 dinara za lica sa visokim obrazovanjem. Mere za zapošljavanje Roma, kao najosetljivije grupe na tržištu rada još nisu dale značajnije rezultate, kao ni brojne druge mere koje imaju za cilj poboljšanje položaja Roma u srpskom društvu, od kojih je većina pomenuta u Poglavlju 23 u delu o osnovnim pravima: nizak stepen obrazovanja, teškoća prelaza sa školovanja na rad, visok procenat nefor malnog rada, te opšta izloženost siromaštvu(uslovi stano vanja, pristup pitkoj vodi, struji, izloženost višestrukoj diskrimi naciji) čini da ovu grupa naših sugrađana traži i dalje izuzetnu pažnju zajednice. Prema navodima direktora NSZ iz jula 2020. na evidenciji NSZ evidentirano je oko 29.000 osoba romske nacionalnosti, a u prvih šest meseci u programe službe bilo uključeno 1.500 Roma, od toga 670 žena. 40 Neophodno je širenje obuhvata mera koje imaju za cilj povećanje broja rom ske dece sa zaršenim osnovnim obrazovanjem, povećan upis u srednje obrazovanje i sticanje stručnog znanja. Poseban problem je segregacija na tržištu rada prema Romima što za hteva i razbijanje predrasuda na strani poslodavaca, a tu je neizostavna uloga države, privrednih komora i poslodavačkih udruženja. 38 Navedeno prema Anketi o radnoj snazi 2019, RZS https://www.stat. gov.rs/sr-cyrl/oblasti/trziste-rada/ 39 Izveštaj Evropske komisije za Srbiju 2020. https://ec.europa.eu/neigh bourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf 40 http://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/potpisan_memorandum_za_ unapre_enje_zapo_ljavanja_roma.cid69277 Položaj žena na tržištu rada je i dalje nepovoljniji od položaja muškaraca. Stopa neaktivnosti žena je veća od neakti vnosti muškaraca, kako zbog velikog broja žena koje rade kao pomažući članovi domaćinstva, zbog nedovoljne podrške za uspostavljanje balansa između obaveza na poslu i u poro dici, diskriminacija prilikom zapošljavanja i na poslu. Zarade žena su i dalje niže od zarada muškaraca. Prema Indeksu rod ne ravnopravnosti, u domenu rada gde se meri jednakost pristupa tržištu rada za žene i muškarce, kao i kvalitet zapo slenosti i uslovi rada„u odnosu na prosek EU-28, Srbija beleži nižu vrednost indeksa za 3,3 poena i zauzima 22. mesto kada se rangira zajedno sa državama članicama, pri čemu je naj bliža Bugarskoj i Mađarskoj po vrednosti indeksa za domen rada.” Iako je vrednost indeksa za 2016. pokazala povećanje u odnosu na prethodni izveštajni period 2014. godine 41 ipak, ovo povećanje vidi se, pre svega, kao rezultat povećane par ticipacije„usled povećanja stope zaposlenosti muškaraca i žena, a ne zbog smanjenja rodnog jaza u zaposlenosti koji je čak neznatno povećan.” 42 Visoka učestalost rodne diskrimi nacije potvrđuje se i kroz visoki broj pritužbi podnetih nezavi snim institucijama, pre svega Poverenici za zaštitu ravnoprav nosti.„Među neaktivnim osobama koje ne traže posao zato što su izgubile nadu da će ga naći, 62% su žene, dok među onima koji ne traže posao zbog toga što se brinu o deci ili odraslim članovima porodice kojima je potrebna briga 97% su žene.„Starije radnice“(45+) su u lošem položaju, njihova stopa zaposlenosti je 2016. godine bila 47% a stopa neakti vnosti 48%. Najniže ekonomsko učešće zabeleženo je među ženama sa invaliditetom i Romkinjama. Samo 4% žena sa invaliditetom obavlja plaćeni rad, a samo 9% Romkinja staro sti 15-65 godine je zaposleno, što je mnogo manje od 32% muškaraca Roma odnosno 55% nacionalnog proseka.... Rodni jaz u zaradama opstaje iako nije tako visok kao u ne kim drugim zemljama(8,7%).“ 43 U analizi Fondacije Centar za demokratiju ističe se da„analiza demografskih karakteri stika zaposlenosti ukazuje na to da su žene više nego muškar ci(57% u odnosu na 48%) zaposlene na neodređeno vreme, što je rezultat većeg učešća zaposlenosti žena u sektorima obrazovanja i zdravstva koji generišu i najveću zaposlenost na neodređeno vreme. U ranjivoj zaposlenosti podjednako je učešće muškaraca i žena, sa tim da je struktura ranjive zapo slenosti nepovoljnija po žene: među zaposlenim ženama 13% su pomažući članovi domaćinstva(u odnosu na 4% muškaraca), dok je među muškarcima 26% samozaposlenih bez zaposlenih(u odnosu na 12% žena). 44 Politika zapošljavanja je tesno povezana sa borbom za sman jenje siromaštva, za smanjenje izloženosti riziku od siro maštva i socijalne isključenosti, te smanjenju diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na radu. U Srbiji je 10% zaposlenih u 41 http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2018/12/In deks_rodne_ravnopravnosti_u_Republici_Srbiji_2018.pdf str. 23. 42 Ibid. 43 Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019.godinu, http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/ str. 136 44 Sarita Bradaš,„Prekarna zaposlenost na tržištu rada Srbije”, 2019, http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-prekar na-zaposlenost-sarita-bradas.pdf, str 4. 12

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI riziku od siromaštva(in work poverty). Povećanje zarada i lektivnog pregovaranja i praktično ograničavanje kolektivnog povećanje kvaliteta posla postaje široko postavljeni zahtev u pregovaranja na javni sektor, to još više potvrđuju. situaciji u kojoj su standardi dostojanstvenog rada nedovolj no promovisani i poštovani. Prosečna minimalna zarada po većana je u septembru 2020.godine ali još uvek nije dostigla prosečnu potrošačku korpu što je dugoročni zahtev sindika Povrede radnih prava i mogućnosti njihove zaštite: Mogućnost zaštite radnih prava u mnogome je zavisna od ta. kapaciteta i nadležnosti Inspektorata za rad. U Izveštaju Evropske komisije 2020. precizno se ističe da Zakon o inspek Radnici u Srbiji su poslednjih godina izloženi pojačanoj preka- cijama treba da se usaglasi sa relevantnim konvencijama rizaciji. Prekarizaciju uslovljava povećanje angažovanja rad- Međunarodne organizacije rada, u delu kojim se proširuju nika po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, nadležnosti inspektorata za rad kako bi mogli slobodno da ugovoru o delu, zapošljavanje preko agencija za privremeno ulaze na mesto gde vrše inspekciju i to bez prethodne najave zapošljavanje, i naravno rad u sivoj ekonomiji. Radnici koji što će, kad znamo praksu, sigurno biti od velikog značaja za rade po tim osnovama ne uživaju ista prava koje imaju zapo- zaštitu radnih prava. Za efikasnost ishoda inspekcijskog nad sleni po ugovoru o radu, kao što je pravo na plaćen godišnji zora i pokretanja prekršajnog postupka od presudne je važ odmor, naknada za prekovremeni rad, pravo na plaćeno bo- nosti efikasnost prekršajnih sudova. Zaštita zdravlja i bezbed lovanje, pravo na jednaku zaradu za jednaki rad, pravo na nosti na radu predstavlja novi izazov u kontekstu pandemije sindikalno organizovanje i dr. U istraživanju o prekarnosti bolesti Covid19 i izloženosti riziku od oboljevanja na poslu Fondacije Centar za demokratiju iz 2019. navode se stavovi velikog broja radnika na prvoj liniji, među kojima su najbrojni sindikata i poslodavaca o razlozima širenja prekarnosti. Sindi- je žene. kati„uzroke prekarizacije rada u javnom sektoru vide u za brani zapošljavanja(u javnom sektoru, prim.autora). Nakon Radni sporovi pred redovnim sudovima neretko traju više go odlaska zaposlenih koji su bili u radnom odnosu na neo- dina što je za radnika, kao slabiju stranu u postupku, izuzetno dređeno vreme, primaju se radnici sa ugovorima na određe- nepovoljno. Šanse da se to promeni u mnogome zavise od no vreme ili sa ugovorima o privremenim i povremenim po- reforme pravosuđa. Ovo pitanje, međutim, nedovoljno se ra slovima što predstavlja kršenje odredbi Zakona o radu....Sve zmatra u okviru Pregovaračkog pogljavlja 23, kako u delu o prisutnije zapošljavanje preko agencija u javnim preduzećima reformi pravosuđa, tako i u delu o osnovnim pravima. U je alibi za privatne poslodavce“ 45 . S druge strane,„razloge za 2019.godini pred sudovima u Srbiji se vodilo 70741 radnih zabrinjavajući rast prekarnih oblika rada poslodavci vide u po- sporova. 47 slovnom ambijentu koji kreira država, a koji je povoljan samo za odabrane, bliske režimu. Takav„ambijent“ stvara niz pro- U Godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti blema koji„običnim“ preduzećima onemogućavaju uspešno za 2019. ističe se da je među oblastima diskriminacije, na poslovanje jer su izloženi nelojalnoj konkurenciji.“ Ipak, kod prvom mestu i dalje oblast rada i zapošljavanja, sa trećinom poslodavaca je„prisutna svest o zloupotrebama u zapošlja- od ukupnog broja podnetih pritužbi. Godišnji izveštaj Zaštit vanju preko agencija“. 46 nika građana za 2019. potvrđuje veliki broj pritužbi iz oblasti radnih odnosa, pre svega zlostavljanje na radu, nezakonitost U politici zapošljavanja dugoročne efekte proizvela je zabra- prilikom prestanka radnog odnosa, neisplaćivanje zarada i dr. na zapošljavanja u javnom sektoru od 2013. godine. Po gođeni su posebno pojedini sektori(obrazovanje, zdravstvo), Epidemija bolesti Covid19 prouzrokovala je brojne potrese a po nekim analizama naročito su ugrožene žene koje su tra- na tržištu rada. Tokom vanrednog stanja u periodu mart-maj dicionalno najbrojnije u ovim sektorima. Osim analize finan- 2020. došlo je do prekida rada u brojnim privrednim grana sijskih efekata ove zabrane, sveobuhvatna analiza njenog ma što je zapretilo otpuštanjem velikog broja zaposlenih. Prvi uticaja na društvo i ljudske resurse nije blagovremeno urađe- na udaru bili su radnici angažovani na ugovorima o privreme na. Odobravanje dodatnog zapošljavanja često je pista ko- nim i povremenim poslovima, na osnovu ugovora o delu, jom se odvija tzv. partijsko zapošljavanje. preko agencija za privremeno zapošljavanje, kao i radnici u „sivoj ekonomiji“. Vlada Republike Srbije primenila je mere Nedostatak socijalnog dijaloga je dugotrajan problem. pomoći privrednim subjektima kako bi se očuvala privredna Problem izuzetno kratkih i nerealnih rokova ostavljenih za aktivnost i zaposlenost. Merama, medjutim, nisu obuhvaćeni analizu zakona, usvajanje zakona po hitnom postupku, neko- radnici koji nisu zaposleni u smislu odredbi Zakona o radu, po liko situacija koje su dovele do prekida učešća sindikata u ra- osnovu ugovora o radu. U kontekstu godinama promovisa du Socijalno ekonomskog saveta, otsustvo konsultacija sa nog samozapošljavanja, važno je naglasiti da se ogroman oko državnih mera pomoći u kontekstu krize Covid19 samo broj vlasnika mikro-preduzeća našao u izuzetno teškoj situ su neki od problema s kojima se suočavaju socijalni partneri. aciji što potvrđuje stav o njihovoj visokoj ranjivosti. U najvećem Odlaganje donošenja Zakona o štrajku, decentralizacija ko- broju su to preduzetničke radnje u sektoru usluga što po tvrđuje i statistika – u 2019. od ukupnog broja zaposlenih (2.832.900) samozaposlenih je 642.600, od čega njih 45 Bradaš, S. Prekarni rad u Srbiji, Izveštaj iz istraživanja, Fondacija Cen tar za demokratiju, 2019. http://www.centaronline.org/userfiles/files/ publikacije/fcd-prekarni-rad-u-srbiji.pdf str. 7-9 539.100 ne zapošljava druge radnike. 46 Ibid. str.13 47 Vrhovni kasacioni sud, Godišnji izveštaj o radu sudova u Republici Sr biji za 2019.godinu 13

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI PREPORUKE – POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA • Pristupiti izradi novog Programa reformi politike zapošl javanja i socijalne politike kao strategije razvoja javnih politika u oblasti socijalne politike i zapošljavanja koja je komplementarna Akcionom planu; • Nacionalna strategija zapošljavanja i akcioni plan treba da se zasnivaju na postavkama i predviđenim indikatori ma Evropskih smernica za zapošljavanje, kao i da se u njenu pripremu uključe svi relevantni činioci, a pre svega socijalni partneri • Neophodno je izraditi matricu za monitoring implemen tacije Akcionog plana za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje i • Neophodno je jačanje socijalnog dijaloga i uključivanje socijalnih partnera u planiranje, uvođenje i praćenje re formi, kao i unapređenje dijaloga sa organizacijama civil nog društva • Politike zapošljavanja treba da promovišu dostojanstven rad tako da kreiranje poslova bude usklađeno sa među narodnim standardima rada, socijalnom zaštitom i osno vnim radnim pravima • Neophodno je uspostaviti statistiku o otvorenim novim radnim mestima • Neophodno je ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i prekid prakse partijskog zapošljavanja kroz uvođenje otvorenih konkursa i transparentnih procedura selekcije na osnovu kompetencija SOCIJALNA POLITIKA Strateški, programski i pravni okvir Usklađivanje socijalne politike sa standardima EU se u proce su pristupanja prati kroz pregovaračko poglavlje 19 – Socijal na politika i zapošljavanje. Izveštajem o skriningu(2016) na glašeni su prioriteti u ovoj oblasti: Potrebno je uložiti veće napore kako bi se obezbedila socijalna inkluzija ranjivih gru pa, kao što su Romi, osobe sa invaliditetom, mladi, starija populacija i drugo socijalno i ekonomsko ugroženo stanov ništvo. Potrebno je posvetiti posebnu pažnju stopi rizika od siromaštva(25,6%) koja je u porastu i može se uporediti sa najvišim stopama u EU, posebno kada je reč o seoskom sta novništvu. Neophodan je više strateški pristup reformama socijalnih naknada u okviru integrisanog pristupa, uključujući pružanje socijalnih usluga kako bi se pružila delotvornija podrška onom stanovništvu kojima je najpotrebnija. Potreb no je nastaviti sa aktivnostima podizanja svesti u ovoj oblasti. Potrebno je pažljivo pripremiti proces deinstitucionalizacije. Potrebno je posvetiti veću pažnju socijalnoj integraciji osoba sa invaliditetom, uključujući razvoj usluga podrške u zajedni ci, kao i kroz pristupačnost zgrada. U oblasti socijalne zaštite, radi orgovora na demografske izaove, se naglašava potreba za većom aktivacijom i većim učešćem na tržištu rada, za povećanjem zaposlenosti, izbegavanje privremenog penzio isanja. Predstavnicima socijalno ugroženih grupa potrebno je obezbediti jednak pristup zdravstvenim uslugama. U delu o jednakosti žena i muškaraca, ističe se neophodnost bolje zaštite prava žena, naročito onih u vezi sa ravnopravnošću na radnom mestu. Kao što je napred navedeno, Akcionim planom usvojenim maja 2020. predviđeni se dinamika i resursi neophodni za usklađivanje pravnog sistema u ovoj oblasti sa standardima EU. Značajno prožimanje postoji između poglavlja 19 sa po glavljem 23. Akcionim planom za poglavlje 23 je predviđen čitav niz mera za socijalno uključivanje pripadnika osetljivih grupa. U pripremi je Strategija socijalne zaštite za period 2019-2025. Nacrt Strategije objavljen je maja 2019.godine i naišao na brojne primedbe među organizacijama civilnog društva. 48 Za oblast socijalne zaštite i socijalnog uključivanja od značaja su i Nacionalna strategija zapošljavanja 2011-2020, Strategija obrazovanja u Srbiji 2012-2020, Strategija o rodnoj ravno pravnosti(2016-2020), Nacionalna strategija za mlade 20152025, Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2016-2025. U primeni je Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. a nacrt izmena i dopuna ovog Zakona objavl jen je 2018. i sprovedena je javna rasprava tokom jula i avgu sta 2018.godine. 49 Zakon o finansijskoj zaštiti porodice s de com, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o profesionalnoj rehabilita ciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom neki su od zakona koji uređuju oblast socijalne zaštite. Program reformi politike zapošljavanja(ESRP) utvrdio je glav ne izazove u oblasti i ključne mere u ovoj oblasti, povezujući mere u oblasti zapošljavanja i tržišta rada, ljudskog kapitala i veština i socijalnog uključivanja i socijalne zaštite, 50 predviđa jući i pravce daljih reformi. Prema izveštajima o sprovođenju ESRP ispunjenost mera uoblasti socijalnog uključivanja i soci jalne zaštite je na nivou jedne trećine. U Programu ekonomskih reformi(ERP) 2020-2022 mere iz oblasti socijalne zaštite predviđene su strukturnom refor mom 20- Unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetirano sti mera socijalne zaštite. U ovom šestom ciklusu Programa predviđeno je da se u ovoj oblasti sprovede uspostavljanje jedinstvenog registra Socijalna karta(registar Socijalna karta) koji će omogućiti sagledavanje socijalnog i materijalnog sta tusa korisnika, a neophodan preduslov za to je prikupljanje i korišćenje podataka koji taj status određuju i to iz svih do stupnih izvora državne uprave. Pored toga, primenom so ftvera – informacionog sistema za podršku poslovnim proce sima u sprovođenju socijalne zaštite(IS SOZIS), povezaće se i ustanove socijalne zaštite, a pre svega centri za socijalni rad u 48 Grupa nevladinih organizacija uputila je primedbe na Nacrt Strate gije socijalne zaštite juna 2019. godine http://www.centaronline.org/ sr/dogadjaj/11933/nacrt-strategije-socijalne-zastite-nece-poboljsa ti-polozaj-socijalno-najugrozenijih, kao i Sekulović, I.„Analiza Nacrta Strategije socijalne zaštite za period od 2019. do 2025.“, Fondacija Centar za demokratiju, 2019, http://www.centaronline.org/userfi les/files/publikacije/FCD-Analiza-Nacrta-Strategije-socijalne-zasti te-Ivan-Sekulovic.pdf 49 Vidi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi https://www.minrzs.gov. rs/sites/default/files/2018-11/izvestaj_o_sprovedenoj_javnoj_ras pravi.doc kao i Sekulović, I. Analiza nacrta zakona o izmenama i do punama Zakona o socijalnoj zaštiti, Fondacija Centar za demokratiju, http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/FCD-Anali za-nacrta-zakona-o-socijalnoj-zastiti-Ivan-Sekulovic.pdf str. 1 50 Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, 2016, str. 39-58 14

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI jedinstvenu mrežu. Reforma će omogućiti i redovno analizi ranje tendencija u oblasti siromaštva na osnovu raspoloživih podataka, radi identifikovanja novih oblika siromaštva i adekvatnih mera socijalne zaštite. 51 Sprovođenje reforme će, ističe se u Programu, uticaće na pravedniju raspodelu socijal ne pomoći i smanjivanje zloupotreba, kao i brže reagovanje u slučaju promena u podacima koji utiču na socijalno-ekonom ski status, na prevenciju siromaštva i otklanjanje posledica socijalne isključenosti. Takođe, u praksi će primena sistema će doprineti olakšanom ostvarivanju prava korisnika kroz jedin stvenu pristupnu tačku za ostvarivanje prava. Vredi podsetiti, međutim, da je u Oceni programa ekonom skih reformi 2019-2021 Evropska komisija istakla da„ne po stoji strateški pristup javnih politika za podizanje značajnog broja ljudi iznad granice siromaštva na kratak i srednji rok; da se ne predlažu mere za povećanje adekvatnosti materijalnih davanja; da se smanjuje uticaj socijalnih transfera na sman jenje siromaštva; novčana socijalna pomoć ne obezbeđuje dovoljan obuhvat i da nije dovoljno delotvorna; oko 3-4% stanovništva prima novčanu socijalnu pomoć, manje od po lovine broja lica koja žive u apsolutnom siromaštvu; da je po trošnja na novčanu socijalnu pomoć na nivou od oko 0,35% BDP-a, što je ispod ne samo evropskih, već i regionalnih stan darda; nema planova za targetirano povećanje socijalne po trošnje u ovoj oblasti. Međutim, stvarnost je još gora od navedenih ocena, jer, prema podacima Vlade iz 2019. godi ne, ne samo što je potrošnja na novčanu socijalnu pomoć među najnižima u odnosu na sve evropske zemlje, već ona beleži opadajući trend – tako je od 2014. godine ona opala sa 0,37% BDP-a na samo 0,33% BDP-a u 2017. godini.“ 52 Prikaz glavnih problema u oblasti socijalne politike Među glavnim izazovima je siromaštvo i brojne posledice ko je siromaštvo sobom povlači: socijalna isključenost, produbl jivanje nejednakosti u društvu, nejednakost u pristupu obra zovanju, neadekvanti uslovi stanovanja, siromaštvo dece, otežano ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, pristup zdravstvenoj zaštiti. Stopa apsolutnog siromaštva je u 2019. godini iznosila 7%, što znači da okvirno 480.000 lica nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe. U odnosu na prethodne godine, nije došlo do statistički značajne izmene ni u povećanju ni u smanjenju stope apsolutnog siromaštva. Siromaštvo je iznad prosečno zastupljeno kod dece, mladih i starijih od 65 godi na. Posmatrano prema polu, 7,2% žena i 6,9% muškaraca je siromašno. Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na smanji vanje udela lica koja su u riziku od siromaštva za 1,1 procent ni poen(23,2% u 2019.godini u odnosu na 24,3% u 2018.), što znači da je okvirno 1,6 miliona lica u riziku od siromaštva u 2019.godini. Stopa rizika od siromaštva i socijalne isključe nosti je takođe niža(31,7% u 2019. u odnosu na 34,3% u 2018.) i u nivou je pojedinih članica Evropske unije(kao što su Grčka, Bugarska i Rumunija). Prag rizika od siromaštva u 2019.godini iznosi 19.381 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. U istovremenom riziku od siromaštva i izrazitoj mate rijalnoj ugroženosti nalazi se 8,9% populacije. 53 Gini koefici jent u 2018 je iznosio 35.6.%, a razlika u siromaštvu u rural nim nasuprot urbanim sredinama je 10,4% nasuprot 4.8%. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, izražena je visoka stopa siromaštva i ugroženosti pojedinih osetljivih grupa kao što su Romi, pogotovo u neformalnim naseljima, interno ra seljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stara lica bez penzije, lica bez obrazovanja ili sa niskim nivoom obrazo vanja, stanovništvo izvan gradskih sredina. Mnoga siromašna domaćinstva su izložena višestrukim faktorima deprivacije. Obrazovanje i status na tržištu rada najznačajniji su faktori koji utiču na siromaštvo u domaćinstvu. U domaćinstvima u kojima nosilac ima makar srednju školu, siromaštvo je 4,5 pu ta manje zastupljeno nego kod domaćinstava u kojima nosi lac nema završenu osnovnu školu. Kada nosilac ima višu ško lu pojava apsolutnog siromaštva je preko 17 puta manja nego kod domaćinstava u kojima nosilac nema završenu osnovnu školu. Pristup Roma i Romkinja socijalnoj zaštiti je, zbog nedovoljne informisanosti, nedovoljnih kapaciteta cen tara za socijalni rad, kao i zbog diskriminacione prakse, vrlo ograničen 54 . Iznos socijalne pomoći je nedovoljan, što konstatuje i Ko mitet za socijalna prava Saveta Evrope u zaključcima za 2016/2017 godinu, kao i godišnji izveštaji Evropske komisije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, došlo je do smanjenja broja porodica koje ostvaruju pravo na novča nu socijalnu pomoć(92.673 u 2019. godini, u odnosu na 98.754 u 2018. godini) i broja dece koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak(226.289 u 2019. godini, u odnosu na 225.886 u 2018. godini). Demografska situacija u Srbiji je nepovoljna, i kao takva ge neriše dugoročni pritisak na rashode u oblasti socijalne zašti te. Srbija je suočena sa izraženim depopulacionim trendom i starenjem stanovništva što utiče na smanjenje radno sposob nih stanovnika. Smanjenje stanovništva rezultat je negativ nog prirodnog priraštaja i negativnog migracionog salda. Prosečna starost u Srbiji iznosila je čak 43,2 godine u 2018. što nas svrstava u grupu evropski najstarijih država čija je sta rost iznad 43 godina. Epidemija bolesti Covid19 je zbog gubitka posla, prestankom ili smanjenjem prihoda, nemogućnošću da rade zbog prekida procesa rada u mnogim sektorima te zbog smanjene mobil nosti ljudi usled uvedenog vanrednog stanja, stavila veliki 51 Program ekonomskih reformi 2020-2022, str. 171 52 Sekulović, I. Analiza nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti, Fondacija Cen tar za demokratiju, 2019, http://www.centaronline.org/userfiles/files/ publikacije/FCD-Analiza-nacrta-zakona-o-socijalnoj-zastiti-Ivan-Seku lovic.pdf str. 1-2 53 Navedeno prema Ocena kretanja siromaštva, životnog standarda i odgovor na posledice Covid-19 pandemije, Tim za smanjenje siro maštva i socijalno uključivanje, oktobar 2020, http://socijalnouklju civanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/10/Ocena_kretanja_siro mastva_CIR.pdf 54 Ibid. 15

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI broj građana u teške finansijske prilike. Najviše su bili ugrože ni primaoci socijalne pomoći, porodice sa više dece, Romi u neformalnim naseljima bez pitke vode i struje što je onemo gućavalo efikasnu primenu mera zaštite od bolesti. Vlada Republike Srbije donela je niz mera, ali je“najveći deo mera u Srbiji je bio usmeren na prevenciju gubitka posla i na podršku malim i srednjim preduzećima. U okviru socijalne zaštite, dodeljena je novčana pomoć penzionerima(35€), a nakon ukidanja vanrednog stanja i svim odraslim građanima Srbije(100€). Automatski su produžena prava korisnicima socijalnih davanja za vreme trajanja vanrednog stanja, a omo gućen je i elektronski prijem zahteva.” U poređenju sa zeml jama u okruženju,“Srbija je jedina zemlja koja tokom krize nije povećala adekvatnost ili obuhvat programa koji su usme reni na najsiromašnije. Uočljivo je da uprkos nadprosečnoj ugroženosti, porodice sa decom nisu dobile dodatnu pomoć, iako većina zemalja dodeljuje dečije dodatke uz proveru ma terijalnog stanja. U Srbiji su sveukupno posmatrano porodice sa decom dobile manje iznose pomoći u odnosu na porodice bez dece, imajući u vidu da su samo odrasli imali pravo na univerzalnu pomoć, a da je jedina druga pomoć bila dodelje na penzionerima. Za razliku od penzionera i korisnika NSP kojima je univerzalna pomoć dodeljena po automatizmu, od rasli članovi iz porodica koje su korisnici dečijeg dodatka su morali da se prijavljuju. Dakle, bez obzira što njihovi podaci postoje u informacionom sistemu i što postoje dokazi o nji hovoj ugroženosti, siromašnim porodicama sa decom nije dodeljena ni ova mala privilegija.” 55 Na institucionalnom planu, nerazvijenost socijalnih uslu ga na lokalnom nivou kontinuirana je primedba Evropske komisije u godišnjim izveštajima o Srbiji, kao i zastoj u proce su deinstitucionalizacije. PREPORUKE – SOCIJALNA POLITIKA • Neophodno je sprovesti široku javnu raspravu o nacrtu Strategije socijalne zaštite i obezbediti uključenost svih ključnih aktera u javnu raspravu • Potrebno je hitna priprema i primena paketa mera po moći najsiromašnijima koji su posebno pogođeni krizom prouzrokovanom pandemijom Covid19. • Neophodno je unaprediti uslove stanovanja u neformal nim naseljima kako bi se obezbedilo pravo na pitku vodu i struju. • U okviru praćenja primene Akcionog plana za pregova račko poglavlje 19 i pregovaračko poglavlje 23 uvesti metod unakrsnog praćenja za pitanja koja se prožimaju kroz oba poglavlja. ZAKLJUČAK Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji zavisi od spremnosti EU da posvećeno pristupi politici proširenja kroz podsticaje za ozbiljan i održiv preobražaj države, ekonomije i društva. Ali, i podsticaji EU, zavisiće, pored prilika u samoj Uniji, od po svećenosti koju Republika Srbija pokazuje u tom procesu, pre svega kroz promociju, primenu i ukorenjivanje evropskih vrednosti u proces donošenja odluka i upravljanja reforma ma, uključujući demokratsku proceduru, jačanje demokrat skih institucija i otvoreni dijalog sa ključnim akterima – opozi cijom, socijalnim partnerima, organizacijama civilnog društva, biznisom i dr. Stvarna spremnost države da iskoristi transfor macioni potencijal ovog procesa zavisiće, i od spremnosti građana da prihvate i primene reforme u svakodnevnom ži votu, naročito one koje često ne pokazuju dobrobit u krat kom roku. Zavisiće naravno i od snage političkog i društve nog konsenzusa za promene. Poznati su metodi izgradnje društvenog konsenzusa – oni uključuju otvorenost za dijalog i slobodu kritike, solidarnost sa ugroženima i osećanje pri padnosti zajednici. Za dijalog i slobodu potrebne su demo kratske institucije i slobodni mediji, za solidarnost sa ugrože nima pravična raspodela resursa, a za osećanje pripadnosti zajednici neophodno je da zajednica stvori uslove da se svaki član smatra ravnopravnim i jedanko važnim članom društva. Za jednu četvrtinu siromašnih, za toliko socijalno isključenih, za toliko mladih sa znanjem nedovoljnim i neprilagođenim za svet koji se ogromnom brzinom menja, i za one što s nešto boljim znanjem jedino rešenje vide u napuštanju zemlje, Srbi ja nije ni pravedno društvo, ni efikasna država. Korenite i kon tinuirane ekonomske i društvene reforme koje idu ruku pod ruku i predviđaju ne samo ekonomsku dobrobit, već i stvarni socijalni napredak, moraju početi brzo. Ukoliko se to ne do godi, teško se može očekivati očuvanje ionako već prilično oslabljenog proevropskog raspoloženja. 55 Matković, G. Mreže socijalne sigurnosti u vreme Covid krize, 63. Bil ten za smanjenje siromaštva i socijalno uključivanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, septembar 2020, http://soci jalnoukljucivanje.gov.rs/rs/mreze-socijalne-sigurnosti-u-vreme-co vid-19-krize-2/ 16

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI SKRAĆENICE AP ERP ESRP EK EU MOR NKEU NOK NOKS NSZ OCD OECD RZS Akcioni plan Program ekonomskih reformi(Economic Reform Programme) Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Programme) Evropska komisija Evropska unija Međunarodna organizacija rada Nacionalni convent o Evropskoj uniji Nacionalni okvir kvalifikacija Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji Nacionalna služba zapošljavanja Organizacije civilnog društva Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Republički zavod za statistiku 17

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI BIBLIOGRAFIJA Sarita Bradaš,„Prekarna zaposlenost na tržištu rada Srbije”, 2019, http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-prekar na-zaposlenost-sarita-bradas.pdf Bradaš, S. Politike zapošljavanja u Srbiji – podstrek(ne)dostojanstvenom radu, Fondacija Centar za demokratiju, Beograd, 2019 Bradaš, S. Sekulović, I. Reljanović, M.„Uticaj epidemije covid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“, UN Human Rights Office of the High Commissioner i Fondacija Centar za demokratiju, Beograd, 2020, http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-uticaj-epide mije-covid-19-na-polozaj-i-prava-radnica-i-radnika-u-srbiji.pdf Ivić I., Pešikan A.“The Sources of Inequity in the Education System of Serbia and How to Combat Them” CEPS Journal, Vol.6. No.2, Year 2016 Izveštaj o sprovođenju Programa reformi zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji za 2018. Godinu Jusić, M., Obradović, N. Enlargment Policz and Social Change in the Western Balkans, Friedrich Ebert Fondacija, Sarajevo 2019 Grupa autora, Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji 2019, Nacionalni konvente o Evropskoj uniji, Beograd, 2020 Nacionalna strategija zapošljavanja 2011-2020. http://www.nsz.gov.rs/ live/digitalAssets/0/302_nacionalna_strategija_zaposljavanja_2011-2020. pdf Matković, G. Mreže socijalne sigurnosti u vreme Covid krize, 63. Bil ten za smanjenje siromaštva i socijalno uključivanje, Tim za socijalno ukl jučivanje i smanjenje siromaštva, septembar 2020, http://socijalnoukljuci vanje.gov.rs/rs/mreze-socijalne-sigurnosti-u-vreme-covid-19-krize-2/ Ocena kretanja siromaštva, životnog standarda i odgovor na posle dice Covid-19 pandemije, Tim za smanjenje siromaštva i socijalno ukl jučivanje, oktobar 2020, http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/ uploads/2020/10/Ocena_kretanja_siromastva_CIR.pdf Petovar, K.„Dostupnost obrazovanja u Srbiji“, Fondacija Centar za de mokratiju, oktobar 2020 Radna prava su naša prava, zbornik radova, Fondacija Centar za demo kratiju, Beograd, 2019. Program ekonomskih reformi 2020-2022, https://www.mfin.gov.rs/doku menti/program-ekonomskih-reformi-erp/ Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/ Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, 2016, Beograd Sekulović, I. Analiza nacrta Zakona o socijalnoj zaštiti, Fondacija Centar za demokratiju, 2019, http://www.centaronline.org/userfiles/files/publi kacije/FCD-Analiza-nacrta-zakona-o-socijalnoj-zastiti-Ivan-Sekulovic.pdf Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020.godine, http://www.mpn.gov.rs/ strategije-2020/ EC Communication From The Commission To The European Parliament, The Council, The European Economic And Social Committee And The Committee Of The Regions An Economic and Investment Plan for the Western Balkans, Brussels, 6.10.2020 COM(2020) 641 final, https://ec. europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/communication_ on_wb_economic_and_investment_plan_october_2020_en.pdf Izveštaj Evropske komisija za Srbiju 2020. https://ec.europa.eu/neigh bourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. http://www.mpn.gov.rs/wp-cont ent/uploads/2015/08/STRATEGIJA-OBRAZOVANJA.pdf 18

IMPRESSUM O AUTORU IMPRESSUM Nataša Vučković je izvršni direktor Fondacije Centar za de mokratiju koja se već više od 25 godina zalaže za evropske vrednosti i integraciju Srbije u EU, kroz programe za vladavi nu prava i demokratske institucije, javni dijalog i socio eko nomski razvoj zasnovan na ljudskim pravima. Bila je narodni poslanik od 2007-2020, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije 2013-2014, potpredsednica Parlamen tarne skupštine Saveta Evrope(2013) gde je bila izabrana i za potpredsednicu Socijalističke poslaničke grupe. Fondacija Fridrih Ebert| Kancelarija Beograd Dositejeva /51/1 11000 Beograd Odgovorna osoba: Dr. Max Brändle| Direktor, Regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru Tel.:++381(11) 3283 271| Fax:++381(11) 3283 285 www.fes-serbia.org Narudžbina publikacija: info@fes-serbia.org Svaka dalja komercijalna upotreba sadržaja zabranjena je bez prethodne pismene saglasnosti fondacije Fridrih Ebert. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne moraju nužno odražavati stavove Fondacije Friedrich Ebert ili organizacije u kojoj je autor zaposlen. Fondacija Friedrich Ebert ne može garantovati za tačnost podataka sadržanih u publikaciji. ISBN 978-86-83767-64-9

SOCIJALNA DIMENZIJA PROCESA PRISTUPANJA SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI Obrazovanje u Srbiji nije dovoljno pravično – u neravnopravnom položaju su deca iz nerazvijenih i se oskih sredina, siromašnih porodica i deca romske nacionalnosti Zabrinjava opstajanje visoke stope ranog napuštanja školovanja(6,6%). Ključni zakoni i mere donose se bez neophodnih konsultacija sa socijal nim partnerima, a u planu je donošenje novog zakona o radu, zakona o štrajku, zakona o socijalnoj zaštiti. Siromaštvo i brojne posledice siro maštva glavni su problem srpskog društva: socijalna isključenost, pro dubljivanje nejednakosti, razlike u razvijenosti između urbanih i se oskih područja, siromaštvo dece, pristup zdravstvenoj zaštiti. Više informacija o ovoj temi možete pronaći ovde: www.fes-serbia.org