ANALIZA RAD I SOCIJALNA PRAVDA RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE NUŽNE I PREDUZETE MERE DRŽAVE U ZAŠTITI RADNIKA Mario Reljanović April 2020. U kojoj meri su naknadno propisane mere usmerene na privatni sektor u kome postoje značajna kršenja prava zapos lenih i radno angažovanih lica? Da li program finansijske po drške privredi uzima u obzir i socijalno ugrožene kategorije stanovništva i radnike i radnice koji su izgubili posao neposredno pre ili u toku vanrednog stanja? Koje dodatne mere je hitno potrebno doneti u cilju oču vanja radnih prava?

RAD I SOCIJALNA PRAVDA RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE Nužne i preduzete mere države u zaštiti radnika

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE Sadržaj 1. PRIMENA RADNOG PRAVA U VANREDNOM STANJU 3 2. PREDUZETE MERE I MERE KOJE BI TREBALO HITNO PREDUZETI U CILJU OČUVANJA RADNIH PRAVA 5 2.1 Direktna zaštita prava zaposlenih i radno angažovanih lica formalno i praktično ne postoji 5 2.2 Indirektna zaštita prava radnika kroz podršku poslodavcima formalno postoji ali je manjkava 6 2.3 Pomoć posebno ugroženim kategorijama stanovništva ne postoji ili nije dovoljna i racionalno raspoređena 7 3. OČUVANJE RADNIH PRAVA NAKON UKIDANJA VANREDNOG STANJA 9 1

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE 2

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE 1 PRIMENA RADNOG PRAVA U VANREDNOM STANJU Vanredno stanje uvedeno je 15. marta 2020. godine do nošenjem Odluke o uvođenju vanrednog stanja 1 , a na osno vu ustavnih ovlašćenja. 2 Sama činjenica da je uvedeno van redno stanje nema, međutim, automatski efekat na primenu radnopravnih propisa. Svi zakoni, uključujući i osnovni Zakon o radu 3 , primenjuju se kao i pre navedenog datuma. Vlada Republike Srbije je vlasna da njihovu primenu ograniči, odno sno da posebnim aktima izmeni način njihove implementaci je, dok vanredno stanje traje. Takođe, za sagledavanje po ložaja radnika i poslodavaca u ovakvim novim okolnostima, postaju relevantni i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 4 , Zakon o odbrani 5 , Zakon o vojnoj, radnoj i materijal noj obavezi 6 i Zakon o zdravstvenoj zaštiti 7 . Vlada Republike Srbije donela je već 16. marta Uredbu o or ganizovanju rada poslodavaca u vanrednom stanju 8 . Nakon toga, donet je niz propisa od kojih su neki delimično relevant ni i za radna prava zaposlenih, odnosno proces rada posloda vaca, u pojedinim delatnostima. 9 Odmah nakon uvođenja vanrednog stanja, a i u danima ne posredno pre tog događaja, zabeleženi su značajni pore mećaji u radu pojedinih poslodavaca. Oni su uzrokovali i sis tematsko kršenje prava zaposlenih, kao i drugih radno angažovanih lica. 1 Službeni glasnik RS, br. 29/2020. 2 Član 200. Ustava Republike Srbije(Službeni glasnik RS, br. 98/2006). O manjkavostima sprovedene procedure i potencijalnoj neustav nosti Odluke o uvođenju vanrednog stanja, videti: Vesna Rakić Vo dinelić, Vanredna predsedničko-premijerska ljubav prema nama, https://pescanik.net/vanredna-predsednicko-premijerska-ljubav-pre ma-nama/; Rodoljub Šabić, Stanje ili situacija, pitanje je sad, https:// pescanik.net/stanje-ili-situacija-pitanje-je-sad/. Sofija Mandić, Van redno stanje – uputstvo za upotrebu, https://pescanik.net/vanred no-stanje-uputstvo-za-upotrebu/. 3 Službeni glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- odluka US, 113/2017 i 95/2018- autentično tu mačenje. 4 Službeni glasnik RS, br. 15/2016. 5 Službeni glasnik RS, br. 116/2007, 88/2009, 88/2009- dr. zakon, 104/2009- dr. zakon, 10/2015 i 36/2018. 6 Službeni glasnik RS, br. 88/2009, 95/2010 i 36/2018. 7 Službeni glasnik RS, br. 25/2019. 8 Službeni glasnik RS, br. 31/2020. 9 Videti: Ivan Sekulović, Pandemija COVID-19 i radna prava u Srbiji, http://www.centaronline.org/sr/publikacija/1803/pandemija-co vid-19-i-radna-prava-u-srbiji. Najpre je započelo otpuštanje najranjivijih radnika – angažo vanih po ugovoru o delu ili po ugovoru o obavljanju privre menih i povremenih poslova, budući da raskid takvih ugovo ra praktično ne nosi nikakav rizik po poslodavca(mogu se raskinuti u bilo koje vreme, bez navođenja otkaznog razloga). Potom su otpuštani agencijski radnici i zaposleni na određe no vreme(uglavnom uz obrazloženje da je došlo do smanje nog obima posla), a nakon toga su poslodavci smanjivali i broj redovno zaposlenih na neodređeno vreme. U primerima ot puštanja koji su dospeli do medija bilo je različitih okolnosti na osnovu kojih se ne može izvući zaključak da li su ona bila zakonita, ili nisu. Najpre nedostaju podaci o radnom statusu „otpuštenih“(nekima su jednostavno istekli ugovori o radu na određeno vreme) kao i o ukupnom broju, odnosno udelu zaposlenih koji su izgubili posao. Na osnovu ovih podataka moguće je utvrditi da li je postojala obaveza poslodavca da donese program mera rešavanja viška zaposlenih, ili nije. In dikativno je međutim da poslodavci ove programe, koji pod razumevaju daleko više vremena za realizaciju otkaza zaposlenima, po pravilu nisu donosili. To svakako znači da među otkazima ima i onih koji su nezakoniti. Resorni ministar je međutim izjavio da se država neće baviti zakonitošću otkazi vanja ugovora o radu dok traje vanredno stanje. 10 Ovako nešto ne samo što nije predviđeno propisima, već predstavlja njihovo direktno kršenje i praktično davanje podsticaja poslo davcima da se ponašaju suprotno zakonu. Ne postoji razlog zašto inspekcija rada i u vanrednom stanju ne bi obavljala svoj posao – naprotiv, u ovakvim okolnostima i sa svakodnevnim izveštajima o kršenju radnih prava, njihova aktivnost je po trebnija nego u redovnim prilikama. Posebna kršenja zakona primećena su kod poslodavaca koji su od zaposlenih(često pod pretnjom podnošenja krivične prijave protiv zaposlenog – nije jasno za koja krivična dela) iznuđivali sporazume o prestanku radnog odnosa, naravno pod nepovoljnim uslovima koji su podrazumevali da će zapo slenima radni odnos prestati odmah, bez bilo kakve dodatne kompenzacije, kao i da zaposleni nakon prestanka radnog odnosa neće moći da ostvare prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Poslodavci koji nisu otpustili zaposlene preduzeli su alternati10 Đorđević: Biće objavljena lista poslodavaca koji su nezakonito delili otkaze, https://www.021.rs/story/Info/Srbija/237479/Djordje vic-Bice-objavljena-lista-poslodavaca-koji-su-nezakonito-delili-ot kaze.html 3

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE vne mere – najčešće slanje zaposlenih na takozvani„prinudni odmor“, koristeći mogućnost iz člana 116. Zakona o radu (odsustvo za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog), čime su zapo sleni spali na zaradu koja je u visini od 60% osnovice(ali ne može biti niža od minimalne zarade). Neki poslodavci su međutim poslali svoje zaposlene na redovni godišnji odmor (onaj koji im je preostao iz 2019. godine, ili onaj na koji imaju pravo u 2020. godini) što je dobar potez koji garantuje nak nadu zarade u visini od 100% osnovice. Konačno, neki od poslodavaca kojima je vršenje delatnosti praktično izuzetno ograničeno ili zabranjeno u vanrednom stanju su iskoristili mogućnost iz člana 117. Zakona o radu(prekid rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu). Nema podataka o tome ko like su naknade predviđene za zaposlene u ovim okolnostima jer one isključivo zavise od opštih akata donetih kod svakog pojedinačnog poslodavca ali svakako u najvećem broju sluča jeva u praksi neće prelaziti one iznose koje će poslodavci do biti od države u paketu pomoći koji je najavljen. Poteškoće postoje i u pogledu realizacije posebnih obaveza poslodavca da u vreme trajanja vanrednog stanja obezbedi zaposlenima bezbedan dolazak na posao i odlazak sa posla, kao i specijalne mere zaštite zdravlja na radu. Veći broj poslo davaca ove mere ne poštuje, a posebno je teško zaposlenima koji ne mogu bezbedno dolaziti na posao zbog ukidanja gradskog, prigradskog i međugradskog autobuskog sa obraćaja, za koje poslodavci nisu obezbedili poseban prevoz iako je to bila njihova dužnost. Kao što je već naglašeno radnopravni nadzor nad primenom posebnih mera za vreme epidemije i poštovanjem radnih pra va je veoma loš, praktično gotovo nepostojeći. Sa terena do laze različite, često kontradiktorne, informacije o tome da li inspekcija rada izlazi na teren i šta tom prilikom(ne) kontro liše. Opšti utisak je da radnici ne mogu ostvariti efikasnu zaštitu svojih prava dok vanredno stanje traje, bez obzira na način i obim kršenja zakona od strane poslodavaca. 4

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE 2 PREDUZETE MERE I MERE KOJE BI TREBALO HITNO PREDUZETI U CILJU OČUVANJA RADNIH PRAVA Vlada Republike Srbije nije donela veći broj propisa koji se direktno tiče izmena u radnopravnom režimu za vreme van rednog stanja. Naprotiv čini se da su takve odredbe rasute i fragmentirane, što otežava njihovu primenu i praćenje. Ta kođe, značajan broj situacija koje je trebalo naknadno reguli sati nije bio u fokusu delovanja Vlade. Osnovne obaveze koje proističu za sve poslodavce na osnovu Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu 11 i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, tiču se uvođenja specijalnih mera zaštite kod poslodavca, kako bi se sprečio blizak kontakt između zaposlenih i eventualno pre nošenje virusa tokom procesa rada. U tom smislu poslodavci su dužni da zaposlenima obezbede(najmanje) bezbedan do lazak na rad i povratak kući sa rada, zaštitne maske i rukavice, kao i da organizuju proces rada tako da se poštuje držanje razdaljine od dva metra između zaposlenih. Takođe je po trebno povremeno dezinfikovanje radnog prostora. Ovo se odnosi na sve poslodavce bez obzira na njihovu delatnost, kao i na sve zaposlene bez obzira na vrstu poslova koje obavljaju kod poslodavca. U zavisnosti od specifičnosti poslova, moguće je međutim predvideti i druge mere zaštite zdravlja. Sve ove mere nisu izričito navedene u nekom od zakonskih propisa već potiču iz opšte obaveze poslodavca da obezbedi bezbednu radnu sredinu zaposlenima, kao i iz posebnih odredbi koje se odnose na situacije epidemije. One se kon kretizuju kroz praćenje uputstava epidemiologa i drugih zdravstvenih radnika, koji preporučuju opštoj populaciji ali i poslodavcima šta treba preduzeti u konkretnim okolnostima. Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme van rednog stanja propisano je da su svi poslodavci dužni da or ganizuju rad tako da svi zaposleni koji prema prirodi svojih poslova i radnih dužnosti mogu da rade od kuće, budu raspoređeni za rad od kuće. Sama Uredba ne razrađuje dalje prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih prili kom rada od kuće, odnosno samo ponavlja(nedovoljne i opšte) zakonske odredbe, tako da je ova mera prihvaćena od strane poslodavaca sa izvesnom zadrškom koja je bila potrebna da se realizacija rada od kuće organizuje na adekvatan način. Obaveze poslodavaca prema zaposlenima kojima nije moguće odrediti rad od kuće tiču se organizovanja rada u smenama(ako je to moguće i ako ne iziskuje prevelika ula ganja poslodavca), da se komunikacija u najvećoj mogućoj 11 Službeni glasnik RS, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017- dr. zakon. meri odvija elektronskim putem, kao i da se odlože sva službena putovanja i zemlji i inostranstvu. Uredba ponavlja i odredbe o zaštiti zdravlja zaposlenih, radno angažovanih lica i stranaka koje borave u prostoru poslodavca, uključujući i vanredne mere koje su predviđene Zakonom o zaštiti stano vništva od zaraznih bolesti, kao i nabavku zaštitne opreme za zaposlene i radno angažovane – ovime se dakle ne stvaraju nove obaveze poslodavcima, već se naglašavaju postojeće koje su navedene u prethodnom tekstu. Izvesno je da država ima velika ovlašćenja u vreme vanrednog stanja. Ona se protežu kako na javni sektor, tako i na privatne poslodavce. Ustručavanje da se u prvom talasu mera uvedu konkretne obaveze privatnim poslodavcima stoga nije posle dica objektivnih normativnih ograničenja, već nastavak politi ke koja se sprovodi duže od decenije a koju naročito karakte riše servilan odnos prema poslodavcima i zaštita njihovih interesa čak i u situacijama kada se ne pridržavaju propisa, odnosno kada i sama država zbog nepoštovanja zakona trpi neku štetu. Šta je preduzeto, a šta je izostalo u merama koje je Vlada preduzela na početku epidemije? Moguće je analizirati neko liko aspekata uvedenih i preskočenih mera: 2.1 Direktna zaštita prava zaposlenih i radno angažovanih lica formalno i praktično ne postoji Nije sprovedena nijedna mera zaštite od otkazivanja ugovora o radu ili drugih ugovora o radnom angažovanju, odnosno zaštite postojećeg radnopravnog statusa radnika. Tako se dolazi do situacija kolektivnih otpuštanja radnika, koja su veoma upitna sa stanovišta zakonitosti(dok o većini ne postoji dovoljno podataka da bi se zakonitost procenila, u pojedinim slučajevima masovnih otpuštanja je sasvim jasno da se nisu poštovale zakonske odredbe o rešavanju viška zaposlenih). Nadzor nad sprovođenjem preduzetih mera izostaje, ili je nedovoljan. Iako je nadležna inspekcija rada prema Zakonu o radu, kao i sanitarna inspekcija prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sa terena se mogu čuti primeri nepoštovanja izrečenih mera, među kojima svakako prednjači primer fabrika kompanije„Jura“ u kojima je čak došlo do protesta radnika zbog ignorisanja zakonskih 5

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE obaveza poslodavca. Inspekcija rada intervenisala je tek nakon višednevnih protesta i naložila poslodavcu primenu mera zaštite zdravlja zaposlenih 12 . Izostala je značajno bolja organizacija prevoza radnika, koji su u situacijama kada gradski, prigradski i međugradski prevoz ne radi prepušteni sami sebi, kao i korišćenju posebnih linija prevoza u kojima je rizik od zaraze značajan a u kojima se ne poštuju osnovne mere zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Država nije reagovala ni na primenu zakonskih ovlašćenja poslodavaca da višak zaposlenih pošalju na neku vrstu plaćenog odsustva, kako je već objašnjeno u prethodnom tekstu. Nisu nametnute mere koje su karakteristične za zbrinjavanje viška zaposlenih u redovnim okolnostima, odnosno zaštitu poslodavca i zaposlenih u slučajevima otežanog poslovanja poslodavca, kao što su na primer uparivanje radnika na istim ili sličnim poslovima, prelazak na nepuno radno vreme, prelazak na minimalnu zaradu. Iz nadležnog Ministarstva za rad nije se savetovalo poslodavcima koje mere da preduzimaju(i koje su zabranjene) pa su poslodavci prepušteni sami sebi donosili odluke o plaćenim i neplaćenim odsustvima(pomenute mogućnosti iz članova 116. i 117. Zakona o radu, korišćenje godišnjeg odmora, i slično). Konačno, izostale su i mere koje su bile nužne da bi se zbrinuli oni zaposleni koji zbog porodičnih dužnosti(briga o maloj deci, starijim ukućanima) objektivno nisu mogli da odgovore svojim radnim obavezama. Ova lica nisu zaštićena od otkaza ugovora o radu i nije određeno da će se naći u režimu primanja naknade zarade koja bi odgovarala njihovom trenutnom položaju. Lica koja iz straha odbiju da učestvuju u procesu rada, čak i kada je poslodavac obezbedio sve mere zaštite, takođe su prepuštena poslodavcu koji odlučuje o njihovom radnopravnom statusu odnosno posledicama odbijanja rada(u ovakvim situacijama sa terena stižu kako primeri pozitivne tako i primeri negativne prakse poslodavaca). 2.2 Indirektna zaštita prava radnika kroz podršku poslodavcima formalno postoji ali je manjkava Mere pomoći poslodavcima najavljene su 1. aprila na konfe renciji za medije ministra finansija. Mere su uobličene u tri uredbe Vlade koje su donete 10. aprila: Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonom skim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2(dalje: Uredba o Programu), Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti CO VID-19(dalje: Uredba o davanjima) i Uredbu o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti 13 . Prve dve navedene uredbe relevantne su i za položaj radnika u Srbiji i mere koje su njima predviđene uglavnom se svode na dva cilja: spreča vanje otkazivanja ugovora o radu i obezbeđivanje finansijskih sredstava za isplatu zarada. Najavljene su još dve uredbe koje će biti donete u narednom periodu ali se čini da one neće imati direktan uticaj na radnopravni status zaposlenih i radno angažovanih lica. Uredba o Programu utvrđuje mere podrške preduzetnicima, zadrugama, mikro, malim i srednjim privrednim društvima koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koja obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost. Ovi subjekti mogu ostvariti pravo na povoljne kredite ukoliko, između ostalog, nisu smanjili broj zaposlenih nakon 16. marta 2020. godine za više od 10% od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno i na određeno vreme. Na osnovu izveštaja iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja utvrđuje se broj zaposlenih na dan 16. marta, koji poslodavac ne može smanjiti za više od 10% do podnošenja zahteva za kredit, kao ni kasnije do isteka korišćenja kredita. Za razliku od ranijih najava istek ugovora o radu na određeno vreme nije posebno tretiran, tako da važi isti režim za obe vrste ugovora što je svakako kvalitetnije rešenje. Ipak, čini se da je datum prema kojem se posmatra broj zaposlenih koji se mora održati(sa dozvoljenim odstupanjem) odabran veoma loše, imajući u vidu da su poslodavci i pre uvođenja vanrednog stanja otpuštali zaposlene u iščekivanju negativnih posledica epidemije po njihovo poslovanje. Takođe, ovime nije rešena situacija raskida ugovora o radnom angažovanju van radnog odnosa, kao ni raskida ugovora o ustupanju agencijskih radnika(koji formalno ne ulaze u broj zaposlenih kod poslodavca jer su u radnom odnosu u agenciji). Zanimljivo je takođe da Vlada može odlučiti da odobri ovu vrstu pomoći i poslodavcima koji nisu održali broj zaposlenih prema navedenom kriterijumu, ili ne ispunjavaju neki od drugih uslova:„Odstupanje od utvrđenih kriterijuma i uslova definisanih ovim programom moguće je u opravdanim slučajevima u kojima postoji poseban interes Republike Srbije, a koji je utvrđen zaključkom Vlade.“(Odeljak 5 Programa) – ovakvo rešenje svakako umanjuje značaj postavljenih uslova i otvara prostor za zloupotrebe. Uredba o davanjima odnosi se na sve poslodavce i privatnom sektoru i sadrži dve vrste podrške koje su relevatne za podršku poslodavcima i(posredno ili direktno) radnicima odnosno svim građanima. Prva se odnosi na poslodavce, a druga mera je isplata jednokratne novčane pomoći svim građanima Republike Srbije u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predviđene mere mogu da koriste poslodavci u privatnom sektoru pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove 12 U„Juri“ obezbeđeni svi uslovi rada u skladu sa propisima, https:// www.srbija.gov.rs/vest/458573/u-juri-obezbedjeni-svi-uslovi-ra da-u-skladu-sa-propisima.php. 13 Sve tri uredbe objavljene su u Službenom glasniku RS, br. 54/2020. 6

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE uredbe. Poslodavci su dužni da ovo ograničenje poštuju u periodu koji se završava tri meseca nakon prijema poslednjeg davanja 14 . Iste zamerke koje su upućene ovom uslovu u analizi prethodne Uredbe o Programu, mogu se ovde ponoviti. Uz to bi se trebalo dodati i činjenica da su ovim rešenjem iz ograničenja izostavljeni i zaposleni na određeno vreme, čak i u uslovima kada se radi o onim zaposlenima kojima to nije bio prvi ugovor na određeno vreme i koji su prethodno imali više ugovora na određeno vreme sa istim poslodavcem i potencijalno bili kod tog poslodavca zaposleni i do 24 meseca, pa čak i duže ako su potpadali pod neke od izuzetaka iz Zakona o radu 15 . Prva grupa mera je postavljena kompleksno, tako da se razlikuju i mere i potencijalni adresati ovih mera. Osnovna podela mera je na fiskalne pogodnosti i direktna davanja i u obe ove grupe nalaze se mere koje se tiču zaposlenih. Predviđene fiskalne pogodnosti u oblasti radnih odnosa podrazumevaju odlaganje dospelosti poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zarade i naknade zarada, za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno po izboru poreskog obveznika za mesec april, maj i jun 2020. godine za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarade za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti izvršili do dana stupanja na snagu Uredbe. Doprinosi, čije plaćanje je odloženo do 2021. godine i koji će moći da se plaćaju na 24 mesečne rate bez kamate, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom. 16 Ovo je izuzetno sporna mera sa stanovišta raspolaganja sredstvima(dep poreza i doprinosa) koja nisu u vlasništvu poslodavca. Naime, zaposleni iz svoje zarade plaćaju veći deo poreza i doprinosa(oko 30%) dok poslodavci plaćaju samo manji deo(oko 18%). Sredstva iz kojeg se plaćaju porez i doprinosi zaposleni zaradi tokom meseca i ona su deo njegove bruto zarade, dok je poslodavac samo administrativno-tehnički kanal koji u ime i za račun zaposlenog uplaćuje poreze i doprinose, pa tako nije jasno kako država može da raspolaže ovim sredstvima i„dodeli“ ih poslodavcu, odnosno odloži dospeće kao olakšicu poslodavcu, kada je reč o novcu koji pripada zaposlenom. Poslodavac će slobodno raspolagati onim delom doprinosa koje bi sam platio ali i onim delom koje bi platio iz zarade zaposlenog. Taj novac nije njegov ali mu ga je država ovim propisom dala da njime raspolaže. Drugim rečima – zaposleni na ovaj način(protiv svoje volje) kreditiraju poslodavca, pa ne samo što ne može da se govori o meri koja bi bila povoljna za zaposlene već se njima oduzima deo zarade koji su zaradili i koji im po zakonu pripada. Direktna davanja predviđena su za preduzetnike(uključujući i preduzetnike poljoprivrednike), mikro, mala i srednja 14 Član 12. Uredbe o davanjima. 15 Član 37. Zakona o radu. 16 Član 4. Uredbe o davanjima. preduzeća, i to kroz nepovratna davanja jedne minimalne zarade po zaposlenom koja će biti isplaćena poslodavcu u maju, junu i julu 2020. godine, odnosno polovinu minimalne zarade za velika preduzeća za isplatu u istom periodu. Ovo rešenje se mora kritikovati kako sa stanovišta iznosa koji je predviđen, tako i sa stanovišta načina realizacije. Poslodavci koji su u finansijskim problemima zbog epidemije i mera zaštite građana moraće praktično sami da obezbede sredstva za mart i april, dok će pomoć države doći tek u maju – što ih stavlja u nezavidan položaj i može dovesti do poremećaja isplate zarada, odnosno do nastavka poremećaja kod poslodavaca koji su već iskusili ovakve probleme. Pri tome je nejasno da li će i kako sredstva koja su usplaćena poslodavcu biti iskorišćena za zarade, odnosno da li ova mera podrazumeva da će poslodavci isplaćivati minimalne zarade zaposlenima ili će ona služiti samo kao podrška poslodavcima da isplate ugovorene zarade zaposlenima. Čini se da je drugo tumačenje jedino moguće, naravno osim u situacijama kada poslodavac već ranije nije prešao na režim isplate minimalne zarade zbog otežanog poslovanja, a u skladu sa odredbama Zakona o radu 17 . Kada je reč o drugoj vrsti podrške, isplati jednokratne pomoći svim punoletnim građanima, mora se konstatovati da Uredba o davanjima ne sadrži nikakve rokove ili postupak za realizaciju, već je to ostavljeno na(naknadno) bliže uređenje Vladi. Može se reći da su mere koje su usmerene na zaštitu poslodavaca(a samim tim i zaštitu zaposlenih od otkaza) došle suviše kasno, budući da je prvi talas otpuštanja sproveden i pre proglašenja vanrednog stanja a da se sa kolektivnim otkazima nastavilo i u narednim nedeljama. Takođe, talas otkaza nije se smanjio nakon promovisanja mera Vlade, pa se može reći da su one neefikasne i pre nego što su počele da se primenjuju. Osnovna zamerka poslodavaca na mere bila je da ona stižu prekasno – ne samo što se tiče usvajanja, nego naročito što se tiče primene, jer podrazumevaju da bi poslodavci morali da finansiraju samostalno isplatu zarada zaposlenima u martu i aprilu – što za mnoge poslodavce, a naročito preduzetnike, mikro i mala preduzeća koja su potpuno obustavili rad, predstavlja prevelik teret za mnoge poslodavce koji su značajno umanjili svoje aktivnosti ili potpuno obustavili rad. 2.3 Pomoć posebno ugroženim kategorijama stanovništva ne postoji ili nije dovoljna i racionalno raspoređena Posebno brine činjenica da su predviđene mere potpuno neosetljive na nejednak položaj kako poslodavaca, tako i rad nika. Sa jedne strane se ne pravi razlika između poslodavaca koji su u novim okolnostima zaista pretrpeli velike gubitke i onih koji posluju bez naročitih izmena, čak i uspešnije nego u redovnim okolnostima. Sa druge strane, iskazuje se potpuna nebriga za radnike koji nisu u radnom odnosu, koji su an gažovani prema ugovorima o radnom angažovanju van rad 17 Član 111. stav 3. Zakona o radu. 7

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE nog odnosa(ugovor o delu, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova), a koji nisu ni na koji način zaštićeni donetim merama. Takođe, mere se ne fokusiraju na socijalno ugrožene kategorije građana, bez obzira na to da li u ovu populaciju spadaju od ranije(nezaposlena lica, primaoci no včane socijalne pomoći) ili su merama zaštite stanovništva dovedeni u posebno težak položaj(zabrana kretanja zaposle nim penzionerima). Oni neće dobiti nikakav vid jednokratne pomoći, osim onih vrsta koje su definisane za opštu popula ciju(novčana pomoć penzionerima, novčana pomoć od 100 evra svim punoletnim građanima). Postoji mera odlaganja dospelih potraživanja po osnovu kredita i drugih oblika za duživanja, ali je i ona rešena na nepovoljan način uz obračun kamate na odložene rate. 18 Nisu primenjene mere koje su karakteristične za pomoć stanovništvu čiji je priliv sredstava za život ugrožen objektivnim okolnostima, kao što su odla ganje plaćanja poreza i drugih fiskalnih dažbina, odlaganje plaćanja računa za komunalne i druge usluge. Novčana po moć će se dodeljivati linearno a ne prema potrebama građa na, tako da će njen efekat biti mali kod najvećeg broja adre sata ovih mera. 18 Odluka Narodne banke Srbije o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, Službeni glasnik RS, br. 33/2020. 8

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE 3 OČUVANJE RADNIH PRAVA NAKON UKIDANJA VANREDNOG STANJA Važno je naglasiti da je potpuno pogrešno usmeravati mere podrške i pomoći poslodavcima i radnicima samo na kratak rok. Posledice epidemije i vanrednog stanja osećaće se u dužem periodu nakon što se ove mere ukinu, a život relativno normalizuje. Period oporavka poslovanja naravno zavisi od vrste delatnosti i prirode poslova ali se može sa sigurnošću reći da će ekonomske posledice biti takve da će poslovna klima biti nepovoljna za povratak na prethodni nivo proizvod nje, odnosno obim vršenja usluga. Neke od predviđenih me ra Vlade su u tom smislu srednjoročne ali su istovremeno, kako je naglašeno i veoma diskutabilne sa stanovišta ustav nosti(odlaganje plaćanja poreza na zaradu i doprinosa na zaradu). Kreditiranje poslodavaca je takođe zamišljeno kao srednjoročna mera. Mere koje se za sada ne pominju, a mogle bi da pronađu svoje mesto u merama Vlade su svako one koje su usmerene na: – – izmenu radnog zakonodavstva tako da se oteža ot puštanje zaposlenih u narednom periodu; – – dalja direktna podrška radnicima koji su ugroženi mera ma povodom epidemije i okolnostima vanrednog stanja, a koje neće zavisiti od poslodavaca niti biti koncipirane kao posredna pomoć preko beneficija poslodavcima; – – mere šireg obuhvata i domašaja, kao što je odlaganje plaćanja komunalnih računa i odlaganje ili oprost poreza na imovinu i drugih fiskalnih dažbina, svim zaposlenima i drugim radnicima koji ostvaruju zaradu ili naknadu za rade nižu od republičkog proseka; – – dodatne mere podrške radnicima koji su izgubili posao, odnosno drugi oblik radnog angažovanja; – – mere posebne zaštite socijalno ugroženih kategorija građana. Navedene mere bi morale da traju najmanje 24 meseca i da se prilikom njihovog formulisanja i realizacije posebno vodi računa o tome da budu specifično usmerene ka onima koji ma je podrška i pomoć države najpotrebnija. 9

FRIEDRICH-EBERT-STIFTUNG – RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE 10

IMPRESUM O AUTORU IMPRESUM Mario Reljanović je doktor pravnih nauka. Glavne oblasti interesovanja: radno i socijalno pravo, antidiskriminaciono pravo, pravna informatika. Radi kao istraživač u Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Fondacija Fridrih Ebert| Kancelarija Beograd Dositejeva /51/1 11000 Beograd Odgovorna osoba: Dr. Max Brändle| Direktor, Regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru Tel.:++381(11) 3283 271| Fax:++381(11) 3283 285 www.fes-serbia.org Narudžbina publikacija: info@fes-serbia.org Svaka dalja komercijalna upotreba sadržaja zabranjena je bez prethodne pismene saglasnosti fondacije Fridrih Ebert. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne moraju nužno odražavati stavove Fondacije Friedrich Ebert ili organizacije u kojoj su autori zaposleni. Fondacija Friedrich Ebert ne može garantovati za tačnost podataka sad ržanih u publikaciji. ISBN 978-86-83767-64-9

RADNA PRAVA U VANREDNOM STANJU ZBOG PANDEMIJE Nužne i preduzete mere države u zaštiti radnika Radno zakonodavstvo u Republici Srbiji primenjuje se na isti način kao pre uvođenja vanrednog stanja, dok su do datne obaveze poslodavaca i izmene u režimu rada u najvećoj meri obuh vaćene Uredbom o organizovanju rada poslodavaca u vanrednom stanju. Mere koje su naknadno propisane uglavnom nisu usmerene na privatne poslodavce, tako da u tom sektoru postoje značajna kršenja prava zaposlenih i radno an gažovanih lica kroz individualna i kolek tivna otpuštanja, slanje na različite režime plaćenih i neplaćenih odsustva, kao i kroz propuštanje poslodavaca da obezbede adekvatne uslove za rad, od nosno da primene sve mere zaštite zdravlja zaposlenih na radu i u vezi sa radom. Mere za implementaciju programa fi nansijske podrške privredi, koje je Vlada Republike Srbije uvela usvajanjem tri uredbe, usmerene su isključivo na po dršku poslodavcima. Zaštita od otkaza zaposlenima nije izvedena dosledno i potpuno, finansijska sredstva koja su predviđena za poslodavce na ime po moći za isplatu zarada su dragocena ali se čini da neće biti dovoljna, dok su sredstva pomoći stanovništvu određe na linearno – na nivou 100 evra svakom punoletnom građaninu – i neće imati velikog efekta. Mere nisu usmerene na socijalno ugrožene kategorije stano vništva, kao ni na radnike koji su izgubi li posao neposredno pre ili u toku vanrednog stanja. Potrebno je doneti niz drugih, komple mentarnih mera koje će biti fokusirane na radnike, kao i na socijalno ugrožene građane, a koje će biti implementirane u srednjem roku: direktna podrška radnici ma kojima su umanjena primanja, odla ganje plaćanja komunalnih računa i od laganje ili oprost poreza na imovinu i drugih fiskalnih dažbina svim zaposleni ma i drugim radnicima koji ostvaruju zaradu ili naknadu zarade nižu od repub ličkog proseka; dodatne mere podrške radnicima kojima je prestalo radno angažovanje; mere posebne zaštite socijal no ugroženih kategorija građana. Više informacija o ovoj temi možete pronaći ovde: www.fes-serbia.org