Beograd ANALIZA Maglovit put ka Katovicama – šta nas čeka na COPu 24? MIRKO POPOVIĆ Novembar 2018. n Pri porastu temperature od jednog stepena svet se već suočava sa drastičnim posle dicama promene klime u vidu vremenskih nepogoda, porastu nivoa mora i topljenju arktičkog leda. Zadržavanje porasta globalne temperature na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period zahteva brze i dalekosežne promene u svim segmentima društva(IPCC). n Posle tri godine stabilizacije emisije CO 2 u energetskom sektoru su porasle u 2017. godini i dostigle istorijski maksimum od 32,5 Gt. Ova činjenica predstavlja očigledno upozorenje da trenutni napori u borbi protiv klimatskih promena nisu dovoljni za is punjenje ciljeva Pariskog sporazuma. Svaki napor ka smanjenju emisija i ispunjavanju klimatskih ciljeva mora uključivati energetski sektor koji i dalje proizvodi 2/3 ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte(IEA). n Srbija na globalnom nivou doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa 0,18%. Međutim u 2015. i 2016. zabeležen je porast emisija u sektoru energetike(IEA). Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji u 2016.(20,9%) je pao ispod nivoa iz 2009.(21,2%). Očigledan je zastoj u usvajanju Zakona o klimatskim promenama u Srbiji i izradi Nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena. Potrebno je unaprediti pouzdanost i pristupačnost podataka o emisijama gasova sa efektom sta klene bašte i unaprediti komunikaciju i učešće javnosti u kreiranju odgovorne i održive klimatske politike.

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? Sadržaj Klimatske promene tri godine posle Pariskog sporazuma....................... 3 Pariski sporazum i status ratifikacije........................................ 3 Koliko nacionalni doprinosi smanjenju emisija doprinose smanjenju globalnog zagrevanja?.......................................... 3 Politička klima uoči COP-a 24.............................................. 4 Paris Rulebook – ključni dokument za sprovođenje Sporazuma................ 4 Klimatska politika u Srbiji- gde smo i šta da radimo?......................... 5 Preporuke za unapređenje klimatske politike u Srbiji i uključivanje u globalni dogovor o borbi protiv klimatskih promena......................... 7 Spisak korišćenih izvora i literature......................................... 8 2

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? Klimatske promene tri godine posle Pariskog sporazuma „Ono što zemlje potpisnice dogovore i urade u Poljskoj odrediće pravac klimatske politike u godinama koje dolaze. Dogovor u Poljskoj će nas ili približiti ostvarenju ciljeva Pariskog sporazuma – ograničen ju porasta temperature na 1,5 do 2 stepena, ili će klimatske pregovore povesti u suprotnom smeru či neći odgovor na klimatske promene težim i skupljim. Od presudnog je značaja za COP24 da nas usmeri ka povećanju zajedničkih ambicija i smanjenju emisija u naredne dve godine – pre svega kroz podnošenje revidiranih nacionalnih klimatskih planova, odnosno, doprinosa smanjenju emisija(NDCs) u 2020.“ 1 COP24: The Biggest Immediate Opportunity for Countries to Step Up Climate Action, Eliza Norhtrop, World Resources Institute 3. obezbediti stabilno finansiranje na putu ka nis kim emisijama i razvoju zasnovanom na otpornosti na klimatske promene. Pariski sporazum je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine, mesec dana nakon što je 55 zemalja koje globalnim emisijama doprinose sa 55% ratifi kovalo sporazum. Tri godine nakon samita u Parizu Sporazum je rati fikovan u 184 zemlje, od 197 potpisnica UNFCCC. Među zemljama koje još nisu ratifikovale Pariski sporazum nalaze se i veliki globalni emiteri kao što su Rusija i Turska. Republika Srbija je ratifikovala Pariski sporazum 29. maja 2017. godine. Pariski sporazum i status ratifikacije Koliko nacionalni doprinosi smanjenju emisija doprinose smanjenju globalnog zagrevanja? Na Samitu Okvirne konvencije o klimatskim pro menama 2 u Parizu(COP21), u decembru 2015. go dine, potpisan je Pariski sporazum. Sporazum je re zultat konsenzusa između 195 potpisnica Okvirne konvencije i predstavlja značajan, često nazivan i istorijski, globalni dogovor o zajedničkoj borbi pro tiv negativnih uticaja klimatskih promena. Ključna mera u borbi protiv klimatskih promena je sman jenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, odnosno smanjenje antropogenog uticaja na glo balno zagrevanje. Sporazumom se utvrđuju i mere za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (adaptacija) i finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Pariski sporazum sadrži tri ključna cilja: 1. zadržati porast prosečne globalne temperature ispod 2 stepena, u odnosu na predindustrijski pe riod, uz napore da se porast temperature zadrži ispod 1,5 stepeni; 2. povećati sposobnost adaptacije na negativne uticaje promene klime, ojačati otpornost na kli matske promene i podržati razvoj zasnovan na niskoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte; 1 Nezvanični prevod autora. 2 United Nation Framework Convention on Climate Change – UNFCCC. U susret COP-u 21 potpisnice UNFCCC-a imale su obavezu da izveste o nameravanim doprinosima smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i drugim merama borbe protiv klimatskih promena(Intended Nationally Determinated Cont ributions- INDCs). Smanjenje emisija nedvosmis leno predstavlja ključnu meru za ostvarenje ciljeva Pariskog sporazuma i najznačajniju obavezu pot pisnica Konvencije. Potpisnice konvencije imale su slobodu da same odrede nivo doprinosa sman jenju emisija i utvrde mere za njihovo dostizanje. Prema analizama koje su sprovedene nakon 1. oktobra 2015.(krajnji rok za podnošenje INDC-a) iskazani doprinosi predstavljaju značajan napre dak ka smanjenju globalnog zagrevanja ali nije iz vesno da mogu da obezbede zadržavanje porasta temperature ispod dva stepena, što je cilj Pariskog sporazuma. Poslednji UNEP izveštaj o jazu u emi sijama(Emissions Gap Report 2018) potvrđuje ovaj zaključak. Prema izveštaju UNEP-a put koji je utvrđen sadašnjim INDCs vodi ka porastu global ne temperature od tri stepena do 2100, a većina zemalja još uvek nije na putu da ostvari svoje na meravane doprinose. Zbog toga je neophodno da zemlje posvete više napora ostvarenju svojih cilje va. Istovremeno, ambiciozniji NDCs su neophodni do 2020. Potpisnice Sporazuma imaju obavezu da 3

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? nakon pet godina izvrše reviziju svojih nacionalnih doprinosa ali je podatak o delotvornosti posto jećih mera pokrenuo debatu o potrebi revizije već 2018. godine. Politička klima uoči COP-a 24 Od 2. do 14. decembra održava se 24. Samit UNF CCC-a, COP24. Samit se održava u Katovicama, jednom od centara industrije uglja u Poljskoj, zem lji koja je već bila domaćin dva klimatska samita. Prema rečima izvršne sekretarke UNFCCC, Pat ricije Espinoze, predstojeći COP24 u Katovicama će biti Pariz 2.0 – samit na kome će fragmenti klimatskih pregovora biti sklopljeni u celinu kako bi bila omogućena primena Pariskog sporazuma. Međutim, Esponoza je naglasila da će 2018. godi na biti veoma kompleksna kada su u pitanju pre govori o borbi protiv klimatskih promena. Usvajanje Smernica za sprovođenje Pariskog spo razuma( Paris Agreement Rulebook), povećanje ciljeva za smanjenje emisija nakon 2020. godine i obezbeđivanje finansiranje za borbu protiv klimat skih promena u zemljama u razvoju predstavljaju ključne očekivane ishode COP-a 24. Međutim, COP24 se odvija u značajno izmen jenim okolnostima u odnosu na 2015. godinu. Emisije ugljen-dioksida iz sektora energetike su porasle u 2017. godini u odnosu na prethodne tri godine. Poslednji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama( Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC) iz oktobra ove godi ne naglašava da će zadržavanje porasta globalne temperature na 1,5 stepeni u odnosu na predin dustrijski period zahtevati brze i dalekosežne pro mene u svim segmentima društva, kao i da je svet već suočen sa posledicama porasta temperature od jednog stepena koje se manifestuju, između ostalog, kroz vremenske nepogode, porast nivoa mora i topljenje arktičkog leda. IPCC izveštaj nag lašava da negativni uticaji klimatskih promena mogu biti značajno manji pri porastu tempera ture za 1,5 stepeni nego u slučaju porasta od dva stepena. U političkom smislu najava američkog predsedni ka Donalda Trampa o povlačenju SAD iz klimats kog sporazuma(jun 2017.) nepovoljno je uticala na globalnu dinamiku klimatskih pregovora. SAD još uvek nisu zvanično istupile iz Sporazuma i to, prema odredbama Sporazuma, ne bi bilo mo guće do 2020. godine. Najava Donalda Trampa o istupanju iz Sporazuma pokrenula je diplomatsku akciju država koje aktivno podržavaju klimatske pregovore, a posebno Evropske unije. Iskustva prethodnih pregovora o Kjoto protokolu i Sporazu mu iz Kopenhagena pokazala su da stavovi SAD i Kine mogu imati presudan uticaj na globalni kli matski dogovor. Na samitu u Briselu, u junu 2018, EU, Kina i Kanada su potvrdile privrženost Paris kom sporazumu i otklonile mogućnost njegovog preispitivanja. Međutim, izazov za budućnost glo balne borbe protiv klimatskih promena predstavl ja činjenica da je u Kini u 2017. i 2018. zabeležen značajan porast emisija CO 2 . Prema IEA podaci ma više od 40% emisija iz energetskog sektora u 2017. potiče iz Kine i Indije. Skeptični stav prema globalnim naporima u borbi protiv klimatskih pro mena iskazao je i bivši premijer Australije, Toni Ebot, naglasivši da ne bi potpisao Pariski sporaz um da je znao da će se SAD povući. Dolazak Haira Bolsonara na mesto predsednika Brazila takođe bi moglo da ima negativne implikacije na klimatske pregovore, imajući u vidu da je ovaj političar, poz nat po klimatskom skepticizmu, tokom predsed ničke kampanje najavljivao povlačenje Brazila iz Pariskog sporazuma. Paris Rulebook – ključni dokument za sprovođenje Sporazuma Smernice za sprovođenje Pariskog sporazuma ( Paris Rulebook) predstavljale su ključni predmet klimatskih pregovora u 2018. godini. Zbog dugot rajnih pregovora i neizvesnosti ishoda Predsednik Vlade Fidžija, Frank Bainimarama, tokom klimat skim razgovora u Bonu, u septembru ove godine, upozorio da članice UNFCCC nisu spremne za pregovore u Katovicama. Smernice bi, pre svega, trebalo da utvrde proce dure za monitoring i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i drugim me 4

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? rama borbe protiv klimatskih promena. Takođe, Smernicama bi trebalo da bude omogućeno funk cionalno finansiranje. Član 9 Pariskog sporazuma predviđeno je da će razvijene zemlje obezbediti finansijske resurse za podršku zemljama u razvo ju u primeni mera adaptacije ublažavanja efekata klimatskih promena. Do 2020. trebalo bi da bude obezbeđeno 100 milijardi dolara godišnje za fin ansiranje aktivnosti u zemljama u razvoju. Značaj Smernica ogleda se i u tome što bi ovaj dokument trebalo da obezbedi i procedure za transparentno i odgovorno upravljanje finansijama. Ključni aspekt pregovora u Katovicama odnosiće se upravo na finansiranje i razvijene industrijske zemlje koje bi trebalo da obezbede pouzdane izvore finansiranja kako bi realizacija mera adaptacije i mitigacije bila moguća na globalnom nivou. Klimatska politika u Srbiji- gde smo i šta da radimo? Kao država koja se nalazi u procesu pristupanja EU Srbija bi svoju klimatsku politiku trebalo da usaglašava sa ciljevima Unije, u pogledu sman jenja emisija gasova, unapređenja energetske efi kasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije. U poslednjem Izveštaja za Srbiju Evropske komisija posebno naglašava da bi Srbija trebalo da se pos veti primeni Pariskog sporazuma i izradi sveobuh vatnu strategiju za borbu protiv klimatskih prome na. Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa EU ciljevima za klimu i energiju do 2030. godine i integrisana u sve relevantne javne politike. Takođe, kao članica Energetske zajednice Srbija je preuzela obaveze čije ispunjavanje doprinosi prib ližavanju EU ciljevima 2030, ali i usklađivanju sa energetskom i klimatskom politikom koja je u EU ustanovljena stvaranjem Energetske unije. Jedan od ključnih instrumenata za sprovođenje EU ener getske i klimatske politike na nacionalnom nivou predstavljaju nacionalni energetski i klimatski pla novi. Ministarski savet Energetske zajednice je u janu aru 2018. godine objavio Preporuku(2018/01/ MCEnC) o pripremi za izradu integrisanih nacio nalnih energetskih i klimatskih planova potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici. Integrisani ener getski i klimatski planovi obezbediće monitoring i izveštavanje o ostvarivanju ciljeva u oblasti obno vljivih izvora energije, energetske efikasnosti i emi sija gasova sa efektom staklene bašte za period od 2021. do 2030. godine. Na ovaj način uspost avlja se direktna veza između obaveza u okviru Energetske zajednice, EU i obaveza koje proističu iz Pariskog sporazuma. Iako izrada planova još uvek nije obavezna na nivou Energetske zajednice može se očekivati da će Ministarski savet u nared nom periodu doneti obavezujuću odluku u vezi sa njihovom izradom i izveštavanjem. U preporuci je posebno istaknuto da bi potpisnice Ugovora tre balo da obezbede široku javnu raspravu i izvešta vanje prema Energetskoj zajednici. Međutim, Srbija se i dalje suočava sa strukturnim i razvojnim problemima koju usporavaju usposta vljanje funkcionalnog okvira za klimatsku politiku, zbog čega usvajanje pravnih tekovina EU u oblas ti klimatskih promena teče sporo i ne doprinosi održivom razvoju. Energetski sektor dominantno utiče na razvoj kli matske politke. Snabdevanje energijom u Srbiji je determinisano zavisnošću od fosilnih goriva: do maćeg uglja u proizvodnji električne energije i uvo znog gasa i nafte. Emisije iz energetskog sektora čine oko 80% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i u 2015. i 2016. godini emisije iz energetike su u porastu. Sa druge strane, udeo ob novljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošn ji u 2016. je iznosio 20,9%, što je manje nego u prethodne dve godine. Nepovoljan regulatorni okvir onemogućava razvoj tržišta obnovljivih iz vora, a posebno korišćenje energije vetra i sunca. Potrošnja električne energije u rezidencijalnom sektoru iznosi oko 50% što ukazuje na nisku ener getsku efikasnost. Izrada strateških dokumenata i propisa u oblasti klimatskih promena je usporena i neusklađena sa drugim sektorima. Zakon o klimatskim promena ma, koji bi, imajući u vidu javno dostupan nacrt, trebalo da obezbedi uključivanje klimatske politike u druge sektore, nije usvojen. Poseban problem predstavlja nedostatak pouzdanih podataka, pre svega o emisijama gasova sa efektom staklene 5

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? bašte. U Drugom izveštaju Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime prikazan je inventar gasova sa efektom staklene bašte za 2014, uz eksplicitno navođenje da se radi o procenama, zbog nedost atka podataka. Nacrt Zakona o klimatskim promenama priprem ljen je i stavljen na javnu raspravu u martu 2018. godine. Nakon završetka javne rasprave, u aprilu 2018. godine rad na nacrtu ovog zakona je zaus tavljen i do danas zakon u formi predloga nije upućen zakonodavnim organima na usvajanje. Rad na ovom zakonu započet je nekoliko godina pre nego što je nacrt postao dostupan javnosti, u okviru tvining projekta koji je finansirala Evropska unija. Projektom, čija je realizacija počela 2013. godine predviđena je„priprema zakonodavnog i institucionalnog okvira za sprovođenje“ 3 Direktive o trgovini emisijama gasova sa efektom staklene bašte(Directive 2009/29/EC). Prednacrt zakona je predstavljen javnosti još 2016. godine ali je tada radni naziv zakona bio Zakon o sistemu smanjen ja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Nacionalna strategija klimatskih promena sa akci onim planom je u procesu izrade ali komunikacija nije na nivou koji bi omogućio veće interesovanje i uključivanje javnosti. Sa druge strane, Strategija razvoja energetike za period 2015-2025, sa projek cijama do 2030, usvojena je krajem 2015. Imajući u vidu odredbe Zakona o klimatskim promenama, ukoliko postojeći nacrt ne pretrpi značajnije pro mene, biće neophodno uskladiti ova dva strateška dokumenta, što će zahtevati angažovanje dodat nih materijalnih i ljudskih resursa. Dodatno, Srbiju očekuje i revizija INDC-a kao i izrada integrisanog energetskog i klimatskog plana. Nedostatak koor dinacije odgovornih institucija bi mogao da utiče na kvalitet dokumenata i ponovno rasipanje res ursa. Međusektorska saradnja, na horizontalnom i ver tikalnom nivou(između centralnih organa vlasti i na relaciji između centralnih i lokalnih organa) i 3 Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama Evropske unije(EU ETS): http://www.klimatskepromene.rs/projekti/ eu-ets-projekat/ dugoročno strateško planiranje razvoja javnih po litika doprinelo bi integraciji klimatske politike u druge sektore i omogućilo delotvorno uključivanje Republike Srbije u borbu protiv klimatskih prome na na globalnom nivou. Primer dobre prakse u us postavljanju međusektorske saradnje i uljučivanju zainteresovanih aktera u kreiranje i sprovođenje klimatske politike predstavljalo je osnivanje Na cionalnog saveta za klimatske promene, na inci jativu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u novembru 2014. godine. Pored organa javnih vlasti i predstavnika akademskih institucija učešće u radu ovog tela omogućeno je i civilnom društvu. Savet je imao široka ovlašćenja u praćen ju i učešću u kreiranju klimatske politike i jačanju međusektorske saradnje. Međutim, ova ambicio zna zamisao nije ostvarena te je Savet postepe no gubio značaj i postao pasivni akter klimatske politike. Strategija komunikacije za oblast klimatskih pro mena izrađena je u novembru 2017. za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine i ovaj doku ment sadrži prilično realan opis komunikacije o klimatskim promenama. Posebno je važno istaći nedostatak komunikacije i saradnje između centralnog i lokalnog nivoa vlas ti, što dugoročno vodi ka slabljenju administrati vnih kapaciteta lokalne samouprave i centralizaciji energetske i klimatske politike. Loša komunikacija sa civilnim društvom i akademskom zajednicom onemogućava javnu upravu da iskoristi stečena znanja i iskustvo u ovim sektorima. „Ono što karakteriše dosadašnju komunikaciju o klimatskim promenama i samog Ministarstva i programa UNDP-a, ali i drugih pokušaja da se podigne svest ciljnih grupa i opšte javnosti o ovoj temi, jeste nedostatak promišljanja i inovativnosti u osmišljavanju komunikacionih programa i aktivnosti sa ciljem da se postigne veći domet, da se usposta vi dvosmerna komunikacija i da se opšta javnost, kao i specifične ciljne grupe pridobiju kao partneri u promociji teme i konkretnih aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena.“ Nacionalna strategija komunikacije za oblast klimatskih promena 6

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? Preporuke za unapređenje klimatske politike u Srbiji i uključivanje u globalni dogovor o borbi protiv klimatskih promena • Razumevanje klimatske politike kao javno-po litičkog prioriteta i pitanja od opšteg interesa je od suštinskog značaja za uspešno uključi vanje u globalne tokove i jačanje otpornosti na klimatske promene. Klimatske promene su realnost lokalnih zajednica i svih građana Sr bije i potrebno je obezbediti inkluzivan pristup kreiranju te politike, dostupnost informacija i pravovremeno obaveštavanje javnosti. • Usvajanje Zakona o klimatskim promenama predstavlja neophodan preduslov za vođenje klimatske politike i potrebno je da Ministarst vo zaštite životne sredine uputi nacrt zakona u dalju proceduru usvajanja. Kako je primena ovog zakona nemoguća bez pratećih podza konskih akata nadležno ministarstvo bi trebalo da pokrene postupak pripreme podzakonskih akata i obezbedi učešće javnosti u tom proce su. Rok za usvajanje zakona i odgovarajućih podzakonskih akata ne bi trebalo da bude duži od šest meseci, imajući u vidu obaveze koje proističu iz Okvirne konvencije o promeni kli me, procesa pristupanja EU i Ugovora o Ener getskoj zajednici. • Pre upućivanja Zakona o klimatskim promena u postupak usvajanja potrebno je da nadležno ministarstvo, u saradnji sa drugim relevantnim institucijama, a posebno Ministarstvom ru darstva i energetike, izvrši usklađivanje nacrta zakona sa Preporukama Ministarskog saveta Energetske zajednice o pripremama za izradu integrisanog nacionalnog energetskog i kli matskog plana. • Usklađivanje procesa izrade i realizacije stra teških i planskih dokumenata, kao i izveštaja, u oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promena, energetike i drugih relevantnih oblas ti(poljoprivreda, upravljanje šumama i sl.) sa obavezama koje proističu iz Okvirne konven cije o promeni klime, procesa pristupanja EU i Ugovora o Energetskoj zajednici i uspostavlja nje saradnje između različitih odgovornih insti tucija od presudnog je značaja za integrisanje klimatske politike u druge sektore i uspešno ispunjavanje međunarodnih obaveza. • Nacionalni savet za klimatske promene trebalo bi osposobiti za koordinaciju izrade strateških i planskih dokumenata i, kroz uključivanje dono silaca odluka dati mu političku snagu. Kroz rad ne grupe unutar Saveta potrebno je omogućiti široko učešće zainteresovanih strana. Savet bi trebalo da bude zadužen i za pripremu učešća Republike Srbije u radu UNFCCC-u i drugim re levantnim međunarodnim telima i saradnju sa civilnim društvom, privredom i akademskom zajednicom. Za rad Saveta potrebno je obez bediti adekvatna sredstva iz budžeta. • Potrebno je obezbediti javnu dostupnost infor macija, podloga, statističkih podataka i drugih izvora za kreiranje inventara emisija gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti učešće javnosti u pripremi izveštaja za UNFCCC. Na taj način bi se unapredila pouzdanost i tačnost podataka i relevantnost dokumenata koje iz rađuju odgovorne institucije. • Potrebno je uspostaviti monitoring nad raspo laganjem javnim sredstvima koja se koriste za smanjenje emisija gasova sa efektom stakle ne bašte, unapređenje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije, na cen tralnom i lokalnom nivou. Pored obaveznog izveštavanja o utrošenim sredstvima potrebno je, na niovu programskog budžeta i finansijskih planova utvrditi indikatore za merenje efekata ulaganja, kroz novčano iskazan odnos između uloženih sredstava i ostvarenih rezultata. 7

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? Spisak korišćenih izvora i literature Onlajn izvori: COP24, The Biggest Immediate Opportunity for Countries to Step Up Climate Action, Eliza Norhtrop, World Resources Institute: https://www. wri.org/blog/2018/10/cop24-biggest-immediate-opportunity-coun tries-step-climate-action Climate Action Tracker, INDCs lower projected warming to 2.7°C: sig nificant progress but still above 2°C: https://climateactiontracker.org/ publications/indcs-lower-projected-warming-to-27c-significant-pro gress-but-still-above-2c/ Climate Action Network Europe, Pledges for the Paris agreement need to be revised at latest by 2018: http://www.caneurope.org/component/ content/article?id=902:pledges-for-paris-agreement-need-to-be-revi sed-at-latest-by-2018 United Nation Climate Change, COP24 Will be Paris 2.0: https://unfccc. int/news/cop24-will-be-paris-20 EURACTIV, Governments‘not ready’ for Katowice COP24: https:// www.euractiv.com/section/climate-environment/news/govern ments-not-ready-for-katowice-cop24/ Climate Analytics, Paris Agreement Ratification Tracker: https://clima teanalytics.org/briefings/ratification-tracker/ International Energy Agency, Statistics: https://www.iea.org/statistic s/?country=SERBIA&year=2016&category=Key%20indicators&indi cator=TotCO2&mode=chart&categoryBrowse=false&dataTable=INDI CATORS&showDataTable=false World Resources Institute, From Bangkok to Katowice: Success at COP24 Requires All Hands on Deck: https://www.wri.org/blog/2018/09/ bangkok-katowice-success-cop24-requires-all-hands-deck Forbes, The Paris Climate Agreement Survived Trump. Can It Survive Brazil‘s Bolsonaro? https://www.forbes.com/sites/davekeating/2018/ 10/24/the-paris-climate-agreement-survived-trump-can-it-survive-bra zils-bolsonaro/#4025ba216435 Ministerial on Climate Action, 20-21 June, Brussels, Chairs‘ Summary: https://ec.europa.eu/clima/sites/clima/files/news/20180621_moca_ en.pdf Deutsche Welle, Climate finance poses hurdle ahead of COP24: htt ps://www.dw.com/en/climate-finance-poses-hurdle-ahead-of-cop24/ a-45442247 Dokumenti, studije i analize United Nation Framework Convention on Climate Change, Paris Agree ment, 2015 USAID, Analysis of Intended Nationally Determined Contributions(IN DCs), June 2016 International Energy Agency, Global Energy& CO2 Status Report, March 2018 Energy Community Secretariat, Annual Implementation Report, 1 Sep tember 2018 United Nation Framework Convention on Climate Change, Synthesis report on the aggregate effect of the intended nationally determined contributions, FCCC/CP/2015/7 United Nation Framework Convention on Climate Change, Decision 1/ CP.21, Adoption of the Paris Agreement United Nations Environment Programme, Emissions Gap Report 2018, November 2018 International Energy Agency, CO2 Emissions From Fuel Combustion 2018 – HIGHLIGHTS, 2018 Aleksandar Macura, Green Growth Perspectives for Serbia- Transpa rently Renewing Efficiency, Friedrich Ebert Stiftung Belgrade, December 2017 Global warming of 1.5°C: An IPCC Special Report on the impacts of global warming of 1.5°C above pre-industrial levels and related global greenhouse gas emission pathways, in the context of strengthening the global response to the threat of climate change, sustainable develop ment, and efforts to eradicate poverty, Summary for Policymakers, In ter-governmental Panel on Climate Change, October 2018 European Commission, Serbia 2018 Report, COM(2018) 450 final, Brus sels, April 2018 Energy Community, Recommendation of the Ministerial Council of the Energy Community(2018l1lMC-EnG) on preparing for the development of integrated national energy and climate plans by the Contracting Par ties of the Energy Gommunity Energy Community, Policy Guidelines by the Energy Community Secre tariat on the development of National Energy and Climate Plans under Recommendation 2018/01/MC-EnC, June 2018 Drugi izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Ministarstvo zaštite životne sredine, Beograd, avgust 2017. Branislava Jovičić, Aleksandar M. Jovović, Strategija komunikacije za oblast klimatskih promena, Organizacija za evropsku bezbednost i sa radnju, Beograd, novembar 2017. 8

Beograd MIRKO POPOVIĆ | MAGLOVIT PUT KA KATOVICAMA – ŠTA NAS ČEKA NA COP u 24? O autoru Mirko Popović je samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i dobro upravljanje. Imprint Fondacija Fridrih Ebert| Kancelarija Beograd Dositejeva /51/1 11000 Beograd Odgovorna osoba: Dr. Max Brändle| Direktor, Regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru Tel.:++381(11) 3283 271| Fax:++381(11) 3283 285 www.fes-serbia.org Narudžbina publikacija: info@fes-serbia.org Svaka dalja komercijalna upotreba sadržaja zabranjena je bez prethodne pismene saglasnosti fondacije Fridrih Ebert. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne izražavaju nužno stavove fondacije Friedrich Ebert ili stavove organizacije koju autor predstavlja.