Beograd ANALIZA Opšti osvrt na izazove integracije lica kojima je priznat azil MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ DECEMBAR 2018. n Uprkos brojnim izazovima koji su i dalje prisutni u pogledu obezbeđivanja pristupa pravim različitih kategorija migranata i tražilaca azila, presudno je važno da R. Srbija nastavi sa sprovođenjem reformi i jačanjem sistema za integraciju lica kojima je priz nat azil. Funkcionalan sistem integracije daje pozitivne efekte ne samo za pojedinca kome je priznat azil već i za primajuću lokalnu zajednicu. n Presudno je važno da pored Komesarijata za izbeglice i migracije i druge nadležne institucije uzmu aktivniju ulogu u planiranju i sprovođenju mera usmerenih na integra ciju lica kojima je priznat azil. n Poželjno je afirmisati aktivnije učešće većeg broja organizacija u sprovođenje mera i aktivnosti usmerenih na integraciju lica kojima je priznat azil. Organizacije civilnog društva koje ostvaruju kontakt sa licima dok su još u postupku azila mogu pozitivno uticati i doprineti motivaciji lica kojima je priznat azil da uzmu aktivnije učešće u me rama koje su kreirane za njihovo lakše uključivanje u društveni i kulturni život lokalnih zajednica.

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL Sadržaj Uvodne napomene....................................................... 3 Osvrt na pravni okvir...................................................... 3 Program integracije....................................................... 3 Individualni plan integracije................................................ 6 Pristup državljanstvu...................................................... 6 Preporuke............................................................... 7 2

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL Uvodne napomene Prema smernicama koje Evropska unija pruža, in tegraciju treba promatrati kao„dinamičan, dugo ročan i stalan dvosmeran proces uzajamnog pri lagođavanja”. Lokalna integracija predstavlja postepeni proces, koji obuhvata obezbeđivanje progresivno šireg obima prava za strance kojima je odobrena izbe glička zaštita(slično onom obimu koje uživaju do maći državljani), što obuhvata i mogućnost stican ja prava na državljanstvo naturalizacijom ukoliko stranac kojem je priznat izbeglički status ispunja va određene uslove predviđene nacionalnim prav nim okvirom zemlje u kojoj traži, odnosno u kojoj je dobio azil. Dalje, lokalna integracija obuhvata i preduzimanje odgovarajućih programa i mera radi ekonomskog osnaživanja i osposobljavanja izbe glica za samostalan život, kao i rad u lokalnim za jednicama na njihovom uključivanju i u društveni i kulturni život na lokalu. 1 Tokom 2018. godine R. Srbija napravila je značajan iskorak u oblasti integracije lica kojima je priznat azil. U prvom redu, stupanjem na snagu novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, pristup pro gramima integracije garantovan je i licima kojima je priznata supsidijarna zaštita. Potom, preduzeti su značajni koraci kako bi se operacionalizovali i ojačali mehanizmi kojima se realizuju mere u okvi ru programa integracije. Značajna pažnja posveće na je senzitivizaciji primajućih zajednica i stvaran ja povoljnijeg okruženja za uključivanje u društveni i kultuni život lokalnih zajednica. Izazovi su i dalje prisutni, ali nesumljiva je i posvećenost svih aktera da se uočeni izazovi uz zajedničke napore preva ziđu. U toku 2017. godine usvojeno je 6 zahteva za azila za 14 lica 2 , a u periodu od početka 2018. godine 3 16 odluka za 24 lica. Pravni okvir Novousvojeni Zakon o azilu i privremenoj zašti ti 4 izjednačava lica kojima je priznato pravo na utočište sa licima kojima je dodeljena supsidijar na zaštita u pogledu dostupnih prava uključujući i pravo na pomoć u integraciji. Pomoć pri integraciji u skladu sa članom 71. zakonodavac definiše na identičan način kao i u ranijem zakonu u pogledu obima. 5 Uslove, način, postupak i druga pitanja od značaja za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život u Republici Srbiji, kao i za njihovu naturalizaciju ut vrđuje Vlada na predlog Komesarijata za izbeglice i migracije(u daljem tekstu: KIRS). Pored predlag anja programa integracije, Komesarijat i sprovodi program u skladu s propisima kojima je uređena oblast upravljanja migracijama. Uredbom o načinu uključivanja u društveni, kultur ni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil 6 (u daljem tekstu’’Uredba o integraciji’’), utv rđene su mere i aktivnosti putem kojih se doprino si integraciji lica kojima je priznat azil. Program integracije Program integracije odnosno program uključivan ja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil, u skladu sa odredbama Uredbe o integraciji, podrazumeva: 1) potpuno i pravovremeno informisanje o pravima, moguć nostima i obavezama; 2) učenje srpskog jezika; 3) upoznavanje sa srpskom istorijom, kulturom i ustavnim poretkom; 4) pomoć pri uključivanju u obrazovni sistem; 5) pomoć u ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu; 6) pomoć pri uključivanju na tržište rada kao i mogućnost obe zbeđivanja jednokratne novčane pomoći u sluča jevima posebne socijalne ili zdravstvene potrebe u skladu sa zakonom. 1 Reuformator, informator o poglavljima 23 i 24- broj 11, www.preugo vor.org 2 Migracioni profil za 2017. godinu. 3 Period od 01.01 do 18.12.2018. godine. Izvor: Kancelarija za azil. 4„Službeni glasnik RS“ br. 24/18. 5 Republika Srbija u okviru svojih mogućnosti obezbeđuje uslove za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica. 6 Službeni glasnik R. Srbije, br. 58/18. 3

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL Potpuno i pravovremeno informisanje o pravi ma, mogućnostima i obavezama obezbeđuje se kroz informativni materijal u štampanom ili u elektronskom obliku, na jeziku koji lice kojem je priznato pravo na azil razume ili za koje se osnovano veruje da ga razume. Prema informacija ma dobijenim od Komesarijata, priprema štam panog informativnog materijala je u završnoj fazi i čeka se samo formalna saglasnost relevantnih institucija kojima je poslat na mišljenje. Važno je napomenuti da je neposredno nakon stupanja na snagu Uredbe o integraciji, sprovedena anketa sa pripremljenim upitnicima u centrima i posredst vom pravnih zastupnika kako bi se lica kojima je priznato utočište i dodeljena supsidijarna zaštita informisala o programu integracije i stvorili uslovi za izradu individualnih planova integracije. Prib ližno 90% anketiranih se odazvalo i do sada je iz rađeno 25 individualnih planova integracije. 7 U okviru člana 4. Uredbe o integraciji, koji reguliše pitanje učenja srpskog jezika i pisma razlikuju se tri kategorije korisnika ove integracijske mere: 1) lice koje nije uključeno u redovno školovanje u R. Srbiji, 2) lice koje pohađa redovnu školu i 3) lice koje je starije od 65 godina. Licu koje nije uključe no u redovno školovanje u R. Srbiji Komesarijat obezbeđuje 300 školskih časova srpskog jezika u toku jedne školske godine u školama za strane jezike koje imaju sertifikovane programe za učen je srpskog jezika. Pozitivno je da se predviđa mo gućnost obezbeđivanja dodatnih 100 časova(na prvobitnih 300) ukoliko je u pitanju lice koje ima uslove da obavlja poslove koji zahtevaju visoku školsku spremu. Licu koje pohađa redovnu školu, pored nastave srpskog organizovane u okviru redovnog ško lovanja, Komesarijat obezbeđuje 140 časova srpskog jezika i pisma u školama za strane jezike koje imaju sertifikovane programe za učenje srps kog jezika. Na teritoriji R. Srbije postoje škole stranih jezika koje sprovode kurs srpskog jezika za strance čija je nastava usklađena sa nivoima za polaganje ispi ta za zvanični Nacionalni sertifikat o poznavanju srpskog jezika koji se polaže na Filološkom fakul tetu Univerziteta u Beogradu. Nacionalni sertifikat o poznavanju srpskog jezika predstavlja jedini nacionalno i internacionalno priznati dokument koji služi kao dokaz o stečenom nivou znanja srpskog jezika prilikom podnošenja prijava za studiranje na srpskim univerzitetima, ali i kod zapošljavanja tamo gde se zahteva određeni nivo znanja jezika, bilo u Srbiji ili van nje. Ovaj sistem sertifikovanja je usklađen sa Zajedničkim evropskim okvirom referenci za jezike Saveta Evrope(CEFR- Com mon European Framework of Reference for Lan guages) i akreditovalo ga je Ministarstvo prosvete Republike Srbije. 8 Licu koje je starije od 65 godina obezbeđuje se 200 školskih časova srpskog jezika i pisma u okvi ru’’prilagođenog programa srpskog jezika za sva kodnevnu komunikaciju u školama stranih jezika ili od strane udruženja koje predlože odgovarajući program i u mogućnosti su da angažuju odgovara jući kadar’. Pored obaveze obezbeđivanja unapred utvrđenog broja časova srpskog jezika i pisma, Komesarijat ima obavezu naknade troškova pre voza polaznika u visini troškova javnog prevoza. Rok za upućivanje lica na časove srpskog jezika i pisma iznosi dva meseca od dana pravnosnaž nosti rešenja o priznavanju prava na azil, odnosno do početka letnjeg i zimskog semestra u redovnim školama, odnosno školama stranih jezika ukoliko je period od pravnosnažnosti pozitivnog rešenja do datuma početka letnjeg ili zimskog semestra u redovnim školama, odnosno školama stranih jezi ka duži od dva meseca. Novina je da u skladu sa članom 59. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, lice kome je odobreno pravo na azil je dužno da pohađa časove srpskog jezika i pisma u Republici Srbiji. Ukoliko se bez opravdanog razloga, ne prijavi Komesarijatu za iz beglice i migracije da pohađa časove srpskog jezi ka i pisma u roku od 15 dana od dana pravnosnaž nosti rešenja kojim mu je odobreno pravo na azil ili prestane da pohađa iste, gubi pravo na novča nu pomoć za privremeni smeštaj, kao i pravo na jednokratnu novčanu pomoć koje se obezbeđuju 7 Podaci prikupljeni u maju 2018. godine. 8 Izvor: http://www.srpskijezik.edu.rs/index.php?id=1160&jzk=sh 4

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL iz budžeta Republike Srbije. U toku 2017. godine, koja je ujedno bila i prva godina implementacije, bilo je ukupno 15 polaznika, od kojih su neki odus tali tokom trajanja programa, a neki su se naknad no vraćali. Važno je napomenuti da, i pored činje nice da se Uredba primenjivala u odnosu na lica kojima je priznato pravo na utočište, od momenta stupanja na snagu Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, program učenja srpskog jezika i pisma bio je otvoren i za sva lica kojima je odobrena supsi dijarna zaštita. U 2018. godini 7 lica je pohađalo časove srpskog jezika i pisma. U septembru 2018. krenulo je još 11 polaznika na kurs srpskog jezika i pisma. Učenje srpskog jezika i pisma Komesarijat obezbeđuje posredstvom jedne škole za strane jezike koja ima sertifikovan program za učenje srpskog jezika. Program uključivanja u društveni, kulturni i priv redni život obuhvata i upoznavanje sa srpskom kulturom, istorijom i ustavnim uređenjem u trajanju od 30 sati godišnje. Uredba predviđa izradu Programa koji predlažu udruženja a Komesarijat odobrava, s tim da sadržina Programa mora da odgovara prethodno utvrđenoj obaveznoj sadržini koju utvrđuje komesar u saradnji sa ministarst vom nadležnim za poslove kulture i ministarst vom nadležnim za poslove državne uprave. Tokom 2017. godine, u okviru projekta Podrška sistemu urpavljanja migracijama u RS podržanog od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju iz rađen je Program upoznavanja sa srpskom kultu rom, istorijom i ustavnim uređenjem, čije troškove realizacije će snositi Komesarijat a same časove držati udruženja. Program upoznavanja sa srps kom kulturom, istorijom i ustavnim uređenjem izrađen je u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava i privodi se kraju procedura dosta vljanja mišljenja resornih ministarstava. U maju 2018. godine Komesarijat je objavio Javni poziv za finansiranje programa organizacija civilnog društva od značaja za populaciju migranata i traži laca azila, pri čemu je predviđeno da će prioritet za finansiranje, između ostalog imati i’’programi usmereni ka organizovanju programa upoznavanja srpske kulture, istorije i ustavnog uređenja za lica koja su dobila azil i drugih programa integra cije. Programi treba da aktivno uključe migrante i tražioce azila u realizaciju samih programa’’, pri čemu će’’prednost imati programi koji u svojim aktivnostima predviđaju uključivanje lica koja su dobila utočište ili supsidijarnu zaštitu’’. 9 Pomoć pri uključivanju u obrazovni sistem lica kojima je odobreno pravo na azili koja su već uključena u predškolsko, osnovno i srednje ob razovanje, odnosno nepismena lica, u skladu sa članom 6. Uredbe o integraciji, obuhvata: obez beđivanje udžbenika i školskog pribora, pomoć u započinjanju procedure priznavanja stranih škol skih isprava, obezbeđivanje pomoći u učenju i obe zbeđivanje finansijske pomoći radi uključivanja u vannastavne aktivnosti, dok ukoliko su u pitanju odrasla nepismena lica ona uključuju pomoć radi uključivanja u programe opismenjavanja odraslih u saradnji sa ministarstvom nadležnim za pos love obrazovanja. Pomoći pri učenju Komesarijat obezbeđuje u saradnji sa školama i udruženjima. Nije bliže definisano u čemu se sastoji obaveza Komesarijata da obezbedi pomoć u započinjan ju procedure priznavanja stranih školskih isprava, kao ni šta podrazumeva finansijska pomoć radi uključivanja u vannastavne aktivnosti. Komesarijat obezbeđuje i pomoć prilikom ukl jučivanja na tržište rada u vidu: 1) pomoći u započinjanju procedure priznavanja stranih škol skih isprava, zatim 2) pomoći u pribavljanju neo phodnih dokumenata radi prijavljivanja na NSZ, 3) obezbeđivanje uključivanja u dodatno obrazo vanje i obuke u skladu sa potrebama tržišta rada, i 4) pomoći u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja koje obezbeđuje u sradnji sa NSZ. 10 U skladu sa Uredbom o integraciji, licu kojima je priznato pravo na utočište i koje se nalazi u slučaju posebne socijalne ili zdravstvene potrebe, Komes arijat obezbeđuje jednokratnu novčanu pomoć na njegov zahtev ili na predlog ustanove socijalne 9 Izvor: http://www.kirs.gov.rs/articles/javpozns.php?type1=55&lang= SER&date=0 10 Bliže o postupku i izazovima priznavanja diploma i pristupa tržištu rada vidi Pristup tržištu rada tražilaca azila i lica kojima je priznat azil, dokument koji je sastavni deo tri analize usmerene na pitanje integracije lica kojima je priznat azil u R. Srbiji, nastao u okviru konsultativnog procesa koji je organizovala Grupa 484, a koji je podržan od strane FES. Dodatno, u pogledu pristupa obrazovanju videti analizu nastalu u okviru istog procesa, a koja se specifično bavi pitanjem uključivanja dece u obrazovni sistem R. Srbije. 5

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL ili zdravstvene zaštite. Proceduru za dobijanje jed nokratne novčane pomoći i njenu visinu utvrđuje komesar. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć predviđeno ovom Uredbom je posebno pravo u odnosu na pravo na socijalnu pomoć u smislu od redaba Zakona o azilu i privremenoj zaštiti. Pitanje socijalne pomoći licima kojima je odobreno pravo na azil bliže uređuje ministar nadležan za socijal nu politiku 11 . Od dana stupanja na snagu Uredbe o integraciji, Komesarijatu su upućena tri zahteva i sva tri su odobrena. Individualni plan integracije Prethodno obrazložene mere uključivanja u društ veni, kulturni i privredni život sprovode se na pe riod od godinu dana i osmišljavaju se na osnovu prethodno izrađenog individualnog plana integra cije. Plan integracije se izrađuje za svako lice ko jem je priznato pravo na azil pojedinačno i on sa drži informacije od značaja za odlučivanje o vidu pomoći koje treba obezbediti licu, kao i predlog vrste i obima podrške koju je potrebno obezbediti. Član 9. stav 8. Uredbe o integraciji predviđa da u izradi integracijskog plana pored Komesarijata učestvuju, odnosno trebalo bi da učestvuju i nad ležni CSR, obrazovna ustanova, NSZ, zdravstvena ustanova i ukoliko je potrebno drugi organi i organi jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi lice u odnosu na koje se izrađuje integracijski plan. U dosadašnjoj praksi, plan integracije izrađivan je na osnovu upitnika izrađenog od strane Komesa rijata, koji obuhvata informacije o polu, godinama starosti, nivou obrazovanja, porodičnom satusu, zanimanju, radnom iskustvu, i druge informacije od značaja za predlaganje odgovarajućih aktiv nosti, kao i predlog vrste i obima pomoći koju je potrebno obezbediti. Dalje, Uredba o integraciji predviđa da prilikom izrade plana integracije, Komesarijatu mogu po magati udruženja koja imaju iskustva u pružanju pravne i psihosocijalne pomoći različitim kategori jama migranata. Komesarijat raspisuje javni poziv za izbor udruženja koja mogu pomagati u izradi 11 član 67. stav 2. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti. plana integracije, a kriterijume na osnovu kojih se sprovodi odabir utvrđuje komesar. Zanimljivo je da se kriterijumi postavljaju uz prethodno priba vljenu saglasnost Kancelarije za azil i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Činjenica je da iako brojna udruženja sprovode aktivnosti usme rene na različite vidove pomoći tražiocima azila i licima kojima je priznat azil, jedino je udruženje Beogradski centar za ljudska prava aktivno sude lovalo u izradi individualnih planova integracije. Iskustvo nadležnih organa u izradi individualnih planova integracije, relativno je skromno, imajući u vidu mali broj korisnika ove mere kao i kratak period u kom se mera primenjuje. S toga, davanje ocene učinka ovakve mere treba odložiti za neki kasniji period i svakako treba da bude praćeno sis tematičnom analizom izrađenih akcionih planova i efekata njihove primene. Pristup državljanstvu Pitanje naturalizacije izbeglica u R. Srbiji odnosno uslova pod kojima bi se ona omogućila licima ko jima je priznato utočište i dalje ostaje pravno ne regulisano. Važno je imati na umu da je R. Srbija potpisnica UN Konvencije o statusu izbeglica 12 i da je samim tim, preuzela obavezu da licu kojem je priznat status izbeglice omoguće pristup proce duri za ostvarivanje prava na državljanstvo putem naturalizacije. Nažalost, propuštena je prilika da se to uradi u postupku usvajanja poslednjih izme na i dopuna Zakona o državljanstvu 13 i u postupku usvajanja novog Zakona o azilu i privremenoj zaš titi. Prema pozitivno pravnim propisima R. Srbije lice kome je odobreno utočište imaju pravo na boravak i zaštitu, pri čemu se neprecizira o kojoj vrsti zakonitog boravka je reč. Imajući u vidu prav ni okvir kojim se regulišu uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca, pravo na boravak lica kojima je priznat status izbeglice može se tumačiti iskl jučivo kao pravo na privremeni boravak, pri čemu se ne propisuje mogućnost ostvarivanja prava na stalno nastanjenje. Pa tako, odredbe Zakona o strancima ne predviđaju mogućnost da se vre 12 Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori, br. 7/60. 13 Službeni glasnik RS, br. 135/2004, 90/2007 i 24/2018. 6

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL me odobrenog privremenog boravka izbeglice uračuna u vreme potrebno za dobijanje stalnog nastanjenja. S druge strane, mogućnost sticanja državljanstva prijemom stranca Zakon o državl janstvu isključivo vezuje za uslov imanja ododren ja za stalno nastanjenje. Na taj način lica kojima je priznat azil sticto iure ne mogu ispuniti uslove neophodne za prijem u državljanstvo. Preporuke • Uprkos, brojim izazovima koji su i dalje prisut ni u pogledu obezbeđivanja pristupa pravim različitih kategorija migranata i tražilca azai la, presudno je važno da R. Srbija nastavi sa sprovođenjem reformi i jačanja sistema za integraciju lica kojima je priznat azil. Funkcio nalan sistem integracije daje pozitivne efekte ne samo za pojedinca kome je priznat azil već i za primajuću lokalnu zajednicu. • Presudno je važno da pored Komesarijata za izbe glice i migracije i druge nadležne institucije uzmu aktivniju ulogu i planiranju i sprovođenju mera us merenih na integraciju lica kojima je priznat azil. • Poželjno je afirmisati aktivnije učešće većeg broja organizacija u sprovođenje mera i aktivnosti usmerenih na integraciju lica kojima je priznat azil. Organizacije civilnog društva koje ostvaruju kontakt sa licima dok su još u postupku azila mogu pozitivno uticati i doprineti motivaciji lica kojima je priznat azil da uzmu aktivnije učešće u merama koje su kreirane za njihovo lakše ukuljučivanje u društ veni i kulturni život lokalnih zajednica. • Poželjno je kreirati alate za sistematično praćenje efekata individualnih planova inte gracije. Takođe, značajno bi bilo uspostaviti i mehanizme praćenja efekata programa inte gracije nakon isteka godinu dana, perioda u kom lica i ostvaruju pomoć u integraciji. U tom smislu, važno je da uspostavljeni sistem bude parcipativan i da uključuje i lica koju su bili ko risnici programa, kako bi se na podlozi njihovih iskustava kreirali programi prilagođeni realnim potrebama korisnika. • Imajući u vidu odredbe UN Konvencije o statu su izbeglica, važno je da R. Srbija kroz izmene zakonodavnog okvira predvidi zakonski osnov koji će omogućiti naturalizaciju izbeglica. Izvori: 1. Konvencija o statusu izbeglica( Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori, br. 7/60). 2. Zakon o upravljanju migracijama( Službeni glasnik RS, broj 107/2012). 3. Zakon o azilu i privremenoj zaštiti( Službeni glasnik RS, broj 24/2018) 4. Zakon o državljanstvu Republike Srbije( Službe ni glasnik RS, br. 135/2004, 90/2007 i 24/2018) 5. Uredba o načinu uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima je odob reno pravo na azil( Službeni glasnik RS, broj 101/2016 i 58/2018). Skraćenice: CSR – Centar za socijalni rad KIRS- Komesarijat za izbeglice i migracije NSZ- Nacionalna služba za zapošljavanje UN – Ujedinjene nacije 7

Beograd MIROSLAVA JELAČIĆ KOJIĆ | OPŠTI OSVRT NA IZAZOVE INTEGRACIJE LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL O autoru Miroslava Jelačić Kojić angažovana je u okviru Centra za migracije Grupe 484. Autor je brojnih istraživanja, analiza po litika i propisa relevantnih u oblasti azila i migracija. Značajan segment njenog rada posvećen je i aktivnostima usmerenim na unapređenje kapaciteta nadležnih institucija i organizacija civilnog društva koje svoj rad vezuju za oblast azila i migracija. Imprint Fondacija Fridrih Ebert| Kancelarija Beograd Dositejeva /51/1 11000 Beograd Odgovorna osoba: Dr. Max Brändle| Direktor, Regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru Tel.:++381(11) 3283 271| Fax:++381(11) 3283 285 www.fes-serbia.org Narudžbina publikacija: info@fes-serbia.org Svaka dalja komercijalna upotreba sadržaja zabranjena je bez prethodne pismene saglasnosti fondacije Fridrih Ebert. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne izražavaju nužno stavove fondacije Friedrich Ebert ili stavove organizacije koju autor predstavlja.