Beograd ANALIZA Pristup tržištu rada tražioca azila i lica kojima je priznat azil BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ DECEMBAR 2018. n Usvajanje sveobuhvatnog zakonodavnog okvira koji pruža mogućnost pristupa tržištu rada tražiocima azila i licima kojima je priznat azil, predstavlja samo prvi korak, te je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se licima osigurao efektivan pristup tržištu rada. n U tom smislu, presudno je važno iznaći mogućnost da se tražioci azila i lica kojima je priznat azil izuzmu od plaćanja administrativnih taksi u vezi sa postupkom dobijanja ličnih radnih dozvola n Dodatno, potrebno je intenzivirati napore i aktivnosti usmerene na učenje srpskog je zika u što ranijem momentu dolaska migranata i tražilaca azila na teritoriju R. Srbije i ispuniti u što skorijem vremenu sve pretpostavke za uspostavljanje jedinstvenog inte grisanog nacionalnog okvira kvalifikacija.

Beograd BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ | PRISTUP TRŽIŠTU RADA TRAŽIOCA AZILA I LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL Sadržaj Uvodne napomene....................................................... 3 Zakonski osnov za pristup tržištu rada...................................... 3 Osobenost lične radne dozvole.......................................... 3 Izazovi u pristupu tržištu rada.............................................. 4 Preporuke............................................................... 6 2

Beograd BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ | PRISTUP TRŽIŠTU RADA TRAŽIOCA AZILA I LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL Uvodne napomene Promene u migracijskom toku, rezultirale su dužim zadržavanjem osoba na teritoriji R. Srbije, što je uslovilo i drugačije potrebe za podrškom, ali i drugačije potrebe i aspiracije migranata i izbeglica. 2018. godinu obeležili su veći napori ka uspostavl janju sistema integracije za lica kojima je priznat azil, uključivanje dece u obrazovni sistem R. Srbije, razvijanje prvih programa usmerenih na okupaci one aktivnosti, povećanje broja aktivnosti usme renih na senzitivisanje primajućih sredina, itd. Kada govorimo o uključivanju u zajednicu i kasnije integraciju zapošljavanje je prepoznato kao jedna od ključnih komponenti. Preduslov je nesumljivo postojanje zakonskog osnova za angažovanje, a pitanje angažovanja neodvojivo je od statusnih pi tanja i pravnog režima koji se može primeniti. Re levantan pravni okvir sadržan je u ustavnim odre dbama, relevantnim zakonima koji se tiču svih lica koja se nađu pod jurisdikcijom R. Srbije i specijali zovanim aktima koji se odnose isključivo na strane državljane, odnosno lica koja traže azil. U cilju uređivanja oblasti zapošljavanja stranaca, a imajući u vidu brojne preuzete međunarodne obaveze, Narodna skupština Republike Srbije us vojila je Zakon o zapošljavanju stranaca 1 . Poseb no važne novine u zakonodavnom okviru donelo je i usvajanje Zakona o azilu i privremenoj zaštiti u martu 2018. godine. Donošenjem novih zakona na sveobuhvatniji način je regulisana oblast zapošl javanja lica koja traže azil i lica kojima je priznat azil, u skladu sa pozitivnim evropskim zakono davstvom. Međutim, i dalje postoje brojni izazovi za njihovu punu implementaciju. Zakonski osnov za pristup tržištu rada Zakon o zapošljavanju stranaca uređuje ne samo različite aspekte slobode kretanja radnika, već se njime, po prvi put, i na sveobuhvatan način, uređu je pitanje lica iz posebne kategorije stranaca koja Zakon prepoznaje kao: lica koja traže azil; lica koji ma je odobrena privremena zaštita; žrtve trgovine 1 Službeni glasnik RS, br. 128/2014, 113/2017, i 50/2018. ljudima; lica kojima je odobrena supsidijarna zašti ta, kao i licima koja imaju status izbeglice. Pitanje pristupa tržištu rada strancima koji su podneli zah tev za azil, izbeglicama kojima je priznato pravo na utočište i strancima kojima je odobrena supsidijar na zaštita u Srbiji nije bilo rešeno na odgovarajući način do stupanja na snagu Zakona 2 . Treba napo menuti da i Zakon o azilu i privremenoj zaštiti 3 , u čl. 57. i 65. propisuje da tražilac azila i lice kojem je odobreno pravo na azil imaju pravo na slobodan pristup tržištu rada. Za razliku od prethodnih propisa, odredbe ovog za kona nedvosmisleno ukazuju na to da stranci koji su podneli zahtev za azil, izbeglice kojima je priz nato pravo na utočište i stranci kojima je odobrena supsidijarna zaštita u Srbiji imaju jednaka prava i jednak tretman kao i domaći državljani u pogle du rada, zapošljavanja, samozapošljavanja i ne zaposlenosti, pristupu socijalnim pravima uključu jući i pravo na osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Njihov status izjednačen je sa stalno nastanjenim strancima čime im je omogućeno ostvarivanje prava na ličnu radnu dozvolu. Ostvarivanjem prava na ličnu radnu dozvolu migranti i izbeglice posta ju vlasnici dozvole za rad koja im daje mogućnost samostalnog istupanja u postupku pronalaženja zaposlenja i zasnivanja radnog odnosa, promenu zaposlenja, a time i manju zavisnost od eventual nih zloupotreba poslodavca. 2.1.Osobenosti lične radne dozvole Zapošljavanje tražioca azila i lica kojima je priznat azil ostvaruje se pod uslovom da lice iz te kate gorije stranaca poseduje odgovarajuću ispravu 4 i dozvolu za rad, ličnu radnu dozvolu. Lična radna dozvola je vrsta dozvole za rad koja omogućava tražiocu azila koji ispunjava uslove 2 Do stupanja na snagu Zakona – 14.12.2014. godine, pravo na pribavl janje lične radne dozvole bilo je omogućeno samo strancima kojima je priznato pravo na utočište, odnosno kojima je dodeljen status izbeglice, dok ostale kategorije stranaca pod međunarodnom zaštitom nisu imale mogućnost ostvarivanja prava na rad. 3 Službeni glasnik RS, broj 24/2018, a koji je stupio na snagu 4. juna 2018.godine. 4 Sadržinu i izgled isprava propisuje član 87. Zakona o azilu i privreme noj zaštiti kao: lična karta za tražioca azila; lična karta za lice kojem je odobreno pravo na utočište; lična karta za lice kojem je odobrena supsi dijarna zaštita; lična karta za lice kojem je odobrena privremena zaštita. 3

Beograd BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ | PRISTUP TRŽIŠTU RADA TRAŽIOCA AZILA I LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL i licima kojima je priznat azil, slobodno zapošlja vanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti u Srbiji. Ova vrsta dozvole izdaje se na period dok lice ima odgovarajući sta tus u Republici. Zakon po prvi put precizira trajanje lične radne do zvole 5 , tako da njeno važenje zavisi od dodeljenog statusa odlukom Kancelarije za azil, kao organi zacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova nadležne za poslove azila. Vezujući se za prethod no donetu odluku Kancelarije za azil u pogledu tra janja odgovarajuće isprave koja se izdaje tražiocu azila ili izbeglici ili licu kome je priznata supsidi jarna zaštita, Zakon propisuje različite periode trajanja lične radne dozvole- izbeglici lična radna dozvola izdaje se na period dok traje lična karta za lice kome je odobren azil; licu koje traži azil lična radna dozvola može se izdati devet meseci nakon podnošenja zahteva za azil, ako odluka o tom zah tevu nije doneta bez njegove krivice, za period od šest meseci uz mogućnost produženja, dok traje status lica koje traži azil; licu kome je odobrena supsidijarna zaštita lična radna dozvola izdaje se za vreme trajanja statusa osobe sa supsidijarnom zaštitom. Lična radna dozvola se izdaje na zahtev samog lica, a način izdavanja i dokazivanja ispun jenosti uslova za izdavanje lične radne dozvole, kao i potrebni dokazi za izdavanje, propisani su Pravilnikom o dozvolama za rad 6 . Ono što predstavlja novinu je da se lična radna dozvola izdaje radi spajanja porodice na zahtev člana porodice stranca kome je priznat azil pod uslovom da taj član porodice ima važeću dozvolu za boravak radi spajanja porodice i ukoliko lice is punjava uslov u pogledu minimalnih godina života za zasnivanje radnog odnosa. I u ovom slučaju izdavanje lične radne dozvole uslovljeno je pre thodno odobrenim privremenim boravkom koje se ostvaruje u postupku pred područnom jedinicom Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnom za poslove stranaca 7 . 5 Čl. 13. Zakona. 6 Službeni glasnik RS, broj 94/2015 i 9/2018. 7 Čl. 32. Zakona o strancima- Službeni glasnik RS, broj 24/2018. Ključni izazovi u pristupu tržištu rada Pristup tržištu rada predstavlja određen broj međusobno povezanih elemenata uređenja tržiš ta rada i obezbeđivanja zaštite tražilaca azila i lica kojima je priznat azil. Konkretne mere koje su pot rebne kada se govori o području uređenja tržišta rada, uključuju pristup, mobilnost i priznavanje kvalifikacija, njihovu zaštitu u kontekstu zaposlen ja, pristup stručnom obrazovanju, kursevi jezika i integracija, omogućavanje slobode udruživanja i zaštita od diskriminacije, kao i omogućavanje so cijalne kohezije, naročito kroz mere sprečavanja diskriminacije. Zahtev za izdavanje lične radne dozvole podnosi se lično u mesno nadležnoj ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje. Prema trenutnoj praksi, lica koja traže azil i lica kojima je priznat azil, pod ležu obavezi plaćanja republičkih administrativnih taksi i svim uslovima propisanim Pravilnikom o radnim dozvolama. Očekuje se zauzimanje stava resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje, bo račka i socijalna pitanja u pogledu mogućnosti da se ova lica izuzmu od obaveze plaćanja propi sanih taksi, imajući u vidu specifičnosti njihovog položaja i visok iznos propisanih taksi. Praksa je i da neke od organizacija koje pružaju pravnu pomoć ovoj kategoriji lica, u njihovo ime pokrivaju troškove koji nastaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične radne dozvole. Pored visokog iznosa taksi, prisutan je i izazov priznavanja stečenih kvalifikacija. Pravila o priz navanju diploma, sertifikata i drugih kvalifikacija mogu značajno da utiču na stepen njihove kvalifi kovanosti prema kojoj imaju pravo pristupa tržištu rada, čime se u velikoj meri može uticati i na njihov stepen ekonomskog i socijalnog doprinosa u Re publici Srbiji. U Srbiji postoje dve vrste nostrifikacija: akademska, koja služi za nastavak školovanja u Srbiji, i profe sionalna, za zaposlenje. Od 2015. godine studenti koji su diplome stekli u inostranstvu nostrifikaci ju mogu izvršiti u okviru Centra za informisanje o priznavanju inostranih visokoškolskih i srednjoš kolskih isprava i priznavanje u svrhu zapošljavan ja ENIK/NARIK, koje je osnovano pri Ministarstvu 4

Beograd BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ | PRISTUP TRŽIŠTU RADA TRAŽIOCA AZILA I LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i deo je međunarodne mreže za informisanje o priznan ju i priznavanje visokoškolskih isprava. Ceo postu pak traje 90 dana, a košta od 3.500 dinara. Ovaj centar se bavi samo nostrifikacijom diploma pot rebnih za zapošljavanje, dok je za svršene studen te koji imaju fakultetsku diplomu, a žele da u Srbiji nastave master ili doktorske studije, zadužen Uni verzitet, odnosno pojedinačni fakulteti. Značajno je da se u R. Srbiji uspostavlja jedinst veni integrisani nacionalni okvir kvalifikacija za celoživotno učenje kojim će biti obuhvaćeni svi nivoi i vrste kvalifikacija, bez obzira na životno doba u kome se one stiču i način njihovog sticanja (kroz formalno ili neformalno obrazovanje, odnos no informalno učenje, tj. životno ili radno iskust vo). Na taj način, moguća je bolja razumljivost, preglednost i transparentnost postojećih sistema kvalifikacija(npr. sistem kvalifikacija visokog ob razovanja, sistem kvalifikacija srednjeg stručnog obrazovanja i drugi sistemi). Republika Srbija je u 2018. godini usvojila i Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija. 8 Zakon propisuje šta se ima smatrati formalnim, neformalnim obrazovanjem, informalnim učenjem, celoživot nim učenjem i određuje pojam priznanja prethod nog učenja. Sa ciljem uspostavljanja sistema, na javljeno je da će Vlada Republike Srbije do kraja 2018. godine osnovati Agenciju za kvalifikacije, koja pored Saveta za Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije(NOKS) ima pretežnu nadležnost za praćen je i sprovođenje NOKS. Uspostavljanjem agenci je, postupak priznavanja stranih školskih isprava sprovodiće i dalje ENIC/NARIC centar, ali kao or ganizaciona jedinica Agencije. Osim izazova priznavanja kvalifikacija, postoji i prepreka nepoznavanja jezika, budući da najveći broj njih ne poznaje srpski jezik u meri koja je dovoljna za pronalaženje zaposlenja u Republici Srbiji. Upravo navedeni izazovi posebno dolaze do izražaja prilikom ostvarivanja prava i kod Na cionalne službe za zapošljavanje(u daljem teksu: NSZ). Naime, poslovi NSZ u pogledu ostvarivan ja određenih prava tražilaca azila i lica kojima je 8 Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije(Službeni glasnik RS, broj 27/18) priznat azil ne iscrpljuju se samo izdavanjem od govarajuće dozvole za rad u skladu sa Zakonom, već se njene nadležnosti u oblasti zapošljavanja propisane Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti(u daljem tekstu: ZZO) 9 . Naime, migranti i izbeglice koje nisu ostvarili odgo varajuće zaposlenje nakon pribavljanja lične radne dozvole, imaju pravo da kao i druga nezaposlena lica budu na evidenciji NSZ. Kada govorimo o pra vima koja ZZO pruža migrantima i izbeglicama koja su registrovana na evidenciji nezaposlenih lica, najčešće se misli na tzv. nefinansijske mere, kao što su: obaveštavanje o mogućnostima i me rama za zapošljavanje; besplatno korišćenje us luga; razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla; utvrđivanje individualnog plana zapošlja vanja. Takođe bi u ovom segmentu trebalo istaći i mogućnosti ostvarivanja prava na novčanu nak nadu za vreme nezaposlenosti, kao osnovno pra vo iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ukoliko se ispune propisani uslovi 10 . U skladu sa ZZO, NSZ učestvuje u sprovođenju mera aktivne politike zapošljavanja na koje ne zaposlena lica takođe imaju prava. Mere aktivne politike zapošljavanja uključuju sledeće mere fi nansijske prirode: subvencije za zapošljavanje; podrške samozapošljavanju; dodatno obrazovan je i obuka. Način i kriterijumi korišćenja tih prava propisani su Pravilnikom o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja 11 . Na osnovu Pra vilnika, NSZ svake godine raspisuje javne pozive nezaposlenima i poslodavcima za dodelu subven cija i drugih mera aktivne politike zapošljavanja. Međutim, uslovi koji se propisuju javnim pozivima su obimni i zahtevni, tako da eventualno učestvo vanje migranata i izbeglica na konkursima i javnim pozivima koje raspisuje NSZ, kao i kasnije ostva rivanje prava, ostvarivo, jer dokumentaciju koja je potrebna za zaključivanje ugovora migranti i izbe glice jednostavno ne mogu pribaviti. Rešenje ovog problema u budućnosti bi trebalo tražiti u okviru Zakona o upravljanju migracijama 12 i Uredbe Vlade 9 Službeni glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 – dr.zakon) 10 Čl. 66. i 67. ZZO 11 Službeni glasnik RS, br. 102/2015, 15/2017 i 9/2018. 12 Službeni glasnik RS, br. 107/2012. 5

Beograd BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ | PRISTUP TRŽIŠTU RADA TRAŽIOCA AZILA I LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL Republike Srbije o načinu uključivanja u društve ni, kulturni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil 13 . Naime, Uredbom je predviđeno da će Komesarijat za izbeglice i migracije i NSZ sa rađivati ne samo prilikom izrade plana integracije za svako lice, već će pružati pomoć migrantima i izbeglicama u pribavljanju neophodnih dokume nata za prijavljivanje na evidenciju nezaposlenih lica, kako bi se na osnovu toga razmatrale moguć nosti njihovog uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuka u skladu sa potrebama pos lodavaca i tržišta rada. Uspostavljena je praksa iz rade individualnih planova integracije, ali zbog re lativno malog broja lica kojima je priznat azil, kao i kratkog perioda implementacije ove mere, u ovom momentu nezahvalno je davati ocenu učinka. Preporuke: • U pogledu primene Zakona o zapošljavanaju stranaca, presudno je važno iznaći mogućnost da se tražioci azila i lica kojima je priznat azil izuzmu od plaćanja administrativnih taksi u vezi sa postupkom dobijanja ličnih radnih do zvola; • Poželjno je razmotriti i mogućnost, izmena Pravilnika o dozvolama za rad, predviđanjem izuzetka u odnosu na pomenute kategorije u pogledu uslova koje treba ispuniti prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične radne dozvole • Poželjno je intezivirati napore i aktivnosti us merene na učenje srpskog jezika u što ranijem momentu dolaska migranata i tražioca azila na teritoriju R. Srbije. • Presudno je važno u što skorijem periodu ispuniti sve pretpostavke za uspostavljanje jedinstvenog integrisanog nacionalnog okvira kvalifikacija za celoživotno učenje. U ovom procesu, poželjno je osloniti se na iskustva evropskih zemalja u pogledu postupaka priznavanja kvalifikacija lica koja nemaju validna dokumenta, kao i inovativne instrumente koji se u ovom polju primenjuju ( Toolkit for Recognition of Refugees Qualification ). • Oslanjajući se na Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,(član 43. stav 1. tačka 8), razmotriti mogućnost kreiranja mera koje bi specifično bile usmerene na kategorije migranata i izbeglica shodno potrebama tržišta rada i kvalifikacijama i veštinama koje pomenute kategorije poseduju; • Poželjno je uspostaviti mehanizam praćenja učinka individualnih planova integracije, posebno segmenta usmerenog na učenje srpskog jezika i pristupa tržištu rada. Izvori: Zakon o azilu i privremenoj zaštiti(Službeni glasnik RS, broj 24/2018). Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti(Službe ni glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 – dr.zakon). Zakon o zapošljavanju stranaca(Službeni glasnik RS, br. 128/2014, 113/2017 i 50/2018). Zakon o upravljanju migracijama(Službeni glasnik RS, broj 107/2012). Zakon o strancima(Službeni glasnik RS, broj 97/2008). Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije(Službeni glasnik RS, broj 27/18) Pravilnik o dozvolama za rad(Službeni glasnik RS, br. 94/2015 i 9/2018). Pravilnik o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja(Službeni glasnik RS, br. 102/2015, 15/2017 i 9/2018). Uredba o načinu uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica kojima je odobreno pravo na azil(Službeni glasnik RS, broj 101/2016 i 58/2018). Skraćenice NZS- Nacionalna služba za zapošljavanje NOKS- Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije ZZO- Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti 13 Službeni glasnik RS, br. 101/2016 i 56/2018. 6

Beograd BOŠKO LATKOVIĆ, GORDANA GRUJIČIĆ | PRISTUP TRŽIŠTU RADA TRAŽIOCA AZILA I LICA KOJIMA JE PRIZNAT AZIL O autorima Boško Latković je master prava Pravnog fakulteta Univerzi teta u Beogradu. Pored dugogodišnjeg praktičnog iskustva i poznavanja oblasti prava rada, posebnu ekspertizu poseduje u oblasti zapošljavanja stranaca. Autor je velikog broja članaka i pravnih analiza u oblasti ostvarivanja prava i pristupu tržištu rada stranaca. Gordana Grujičić je istraživač u Centru za migracije, Grupe 484. Kao diplomirani pravnik, uglavnom se bavi analizama u oblasti prisilnih migracija i migracionih politika, uključujući praćenje propisa i mera usmerenih na ostvarivanje prava ra zličitih kategorija migranata. Pored toga, poseduje značajno iskustvo u praćenju procesa pregovora sa Evropskom unijom i ispunjavanju kriterijuma iz oblasti azila i migracija. Imprint Fondacija Fridrih Ebert| Kancelarija Beograd Dositejeva /51/1 11000 Beograd Odgovorna osoba: Dr. Max Brändle| Direktor, Regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru Tel.:++381(11) 3283 271| Fax:++381(11) 3283 285 www.fes-serbia.org Narudžbina publikacija: info@fes-serbia.org Svaka dalja komercijalna upotreba sadržaja zabranjena je bez prethodne pismene saglasnosti fondacije Fridrih Ebert. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne izražavaju nužno stavove fondacije Friedrich Ebert ili stavove organizacije koju autor predstavlja.