najvažniji zadatak sindikata; kompetencije koje su stekli sindikati u ovoj oblasti takođe predstavljaju važnu motivaciju za zaposlene da postanu članovi sindikata. U Nemačkoj su kroz Zakon o stručnom obrazovanju, usvojen 1969. godine, prava i obaveze u oblasti stručnog obrazovanja standardizovani i definisani kriterijumi za kompetentnost i kriterijumi podobnosti centara za stručno obrazovanje. Prvi put je osnovan poseban institut, današnji Federalni zavod za stručno obrazovanje, koji je utvrdio javnu odgovornost za stručno obrazovanje i definisao takozvano socijalno partnerstvo između sindikata i udruženja poslodavaca u stručnom obrazovanju. Tako Federalni zavod takođe organizuje takozvano restrukturiranje zanimanja- zanimanja i srodna stručna sprema kontinuirano se prilagođavaju tehničkom i ekonomskom razvoju tokom godina ili decenija. U proces su, pored nadležnih ministarstava, uključeni i stručnjaci, pre svega kao predstavnici sindikata i udruženja poslodavaca. Zajedno i dogovorom osmišljavaju restrukturiranje profesija i to je upravo preduslov za njihovo priznanje. Nakon što "glavna komisija" Federalnog zavoda, "Parlament stručnog obrazovanja", koji čine predstavnici sindikata, poslodavaca i države, odobrava restrukturiranje obrazovanja, odnosno stručne spreme, sprovodi ga vlada. Propisi i socijalno partnerstvo dve su važne odrednice stručnog obrazovanja u Nemačkoj i iz moje perspektive"uspeh" za visoki ugled stručnog obrazovanja u zemlji. Nedavno je u Nemačkoj usvojena"Nacionalna strategija za napredno obrazovanje", u kojoj su sindikati, zajedno sa poslodavcima i vladom, uz posvećenost profesionalnom obrazovanju, radili i na poboljšanju naprednog stručnog obrazovanja u okviru socijalnog partnerstva. Ansgar Klinger, član Izvršnog odbora direktora Sindikata obrazovanja i nauke(Gewerkschaft Erziehung und Wissenschaft), stručnog obrazovanja i naprednog obrazovanja 46