Sonja Lokar 42 80 GODINA AFŽ UVODNA REČ Sonja Lokar Sonja Lokar , veteranka u borbi za ženska prava, ta društvenu jednakost, socijaldemokratkinja i jedna od nas čiji glas se sluša i u međunarodnim krugovima. Vodila je radnu grupu za ravnopravnost polova u okviru Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Europu, bila je koordinatorka projekata u zemlja ­ma u tranziciji EU. Na njenu inicijativu u Sloveniji je osnovan Ženski lobi Slo ­venije, a 2012. Sonja Lokar je na krat ­ko postala predsednica Europskog ženskog lobija. Mnogi na prostorima Jugoslavije početak raspada zemlje pamte po njenim suzama. Televizij ­ski kadar u kom Sonja Lokar prilikom odlaska slovenačke delegacije sa 14. Kongresa SKJ, plače, jedan je od naju ­pečatljivijih detalja jugoslovenske dra ­me. I danas odzvanjaju Sonjine reči: „Do kraja života žaliću što smo na ta ­kav način izgubili Jugoslaviju, koja se usudila svetu pokazati drugačiji put“. Drage moje saborkinje, drage moje nekadašnje sugrađanke i sugrađani! Ovo je jedan zaista neobičan ali i sre­ćan trenutak. Toliki broj i tolika razno­likosti svih nas koje smo se odazvale pozivima i došle na ovu akademiju, tako srdačan prijem, koji ste nam pri­redili građanke i građani Bosanskog Petrovca, sve su to jasni znakovi bu­dućih demokratskih promena! Sakupile smo seaktivistkinje za druš­tvenujednakost i ženska ljudska pra­va, iz jedne zemlje, koju smo izgubile. Nismo je izgubile na neslavnom za­dnjem kongresu SKJ, ni kada suizbili ratovi. Izgubile smo je odavno, kada su naslednici partizana i revolucione­ra u vrhovima političkih rukovodstava prestali da veruju da postoje i druge, humanije mogućnosti, ne samo sebič­nost nacionalnih državica, partitokra­tije koje se bave svojim poslovima a ne javnim dobrom, nesvesni da Evro­pa bez stvaralačke, dosledne levice ne može prerasti u projekat humanog, solidarnog, uključujućeg društva, već sve više postaje Evropa globalnih mul­tinacionalki, Evropa tvrđava, Evropa ratova starih i novih velikih geostra­teških igrača. Sakupile smo se, jer verujemo da su učesnice prve konferencije AFŽ Ju­goslavije sanjale, borile se i ginule za društvo kakvo je moguće sanjati i za kakvo se vredi boriti i danas, na počet­ku 21. veka: za svet mira, jednakosti, slobode, solidarnosti, osnovnog bla­gostanja za sve, za društvo u kome će sečuti i jednako uvažavati i naši, žen­ski glasovi. Živimo u opasnim vremenima. Ne bi bilo prvi puta da se svetski kapitalu 43