Beograd ANALIZA Od tehničkih sporazuma do sveobuhvatne normalizacije Odnosi između Beograda i Prištine SHPETIM GASHI I IGOR NOVAKOVIĆ Septembar 2017. n Beograd„sveobuhvatna normalizacija“ podrazumeva„sve osim priznanja“, odnosno to da je Beograd voljan da„prepozna realnost, ali ne i nezavisnost.“ Za Prištinu„priznanje je suština,“ odnosno normalizacija bez priznanja je nezamisliva. Priština insistira da priznanje treba da se desi najmanje 24 sata pre nego što se Srbija pridruži EU, kako ne bi mogla staviti veto na eventualno članstvo Kosova. Međutim, srpski zvaničnici kažu da Srbija ne može da tretira Kosovo kao posebnu državu. Pomirenje ovih konfliktnih ciljeva biće glavni izazov procesu normalizacije. n Dvosmislenost je bila dobar princip na početku procesa, međutim sada je postala prepreka. Beograd i Priština su veoma senzitivni na političku klimu„kod kuće“, te do sada nisu bili voljni da potpišu dokumente koji sadrže previše jasno definisane pojedinosti.Međutim, budući pregovori bi trebalo da proizvedu više od opšteg razumevanja, odnosno sporazumi bi trebalo da sadrže i kvantitivnu dimenziju- jasno definisane pojedinosti i jasne vremenske rokove za implementaciju. Međunarodni medijatori trebali bi da primene sistem nagrada i sankcija zasnovan na zaslugama kako bi podstakli Beograd i Prištinu da se drže svojih obaveza i ispune one na šta su se obavezali. n Očekuje se da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji bude uslov za članstvo u EU i Srbije i Kosova. Malo je verovatno da će EU uvesti još jedan„zamrznuti sukob“. Tokom pregovaračkog procesa, EU bi trebala da učini izglede za članstvo Srbije i Kosovo još kredibilnijim i vidljivijim kroz veću političku i finansijsku podršku.