I. Uvod Visoko obrazovanje u Bosni i Hercegovini predstavlja jedan od najvažnijih stubova društvenog razvoja, ali i sektor koji se suočava s dubokim strukturnim, finansijskim i organ ­izacijskim izazovima. Uprkos strateškoj ulozi koju univerziteti imaju u razvoju ekonomije zasnovane na znanju, zapošljavanju mladih i ukupnoj društvenoj koheziji, finansijski okvir u kojem djeluju već duže vrijeme obil ­ježava nedovoljna stabilnost, visoka fragmentacija nadležnosti i ograničena institucionalna autonomija. Ovi izazovi posebno dolaze do izražaja u kontekstu demograf ­skog pada, smanjenog broja upisanih studenata, ograničenih javnih ulaganja i nedostatka dugoročne vizije razvoja visokog obrazovanja na nivou države. Bosna i Hercegovina je i u oblasti visokog obrazovanja jedinstven slučaj u Evropi: iako postoji državni Okvirni zakon o visokom obrazovanju, finansiranje, planiranje i upravljanje univerzitetima u potpunosti su prepušteni entitetima i kantonima. Rezultat je sistem u kojem se osam javnih univerziteta finansira kroz različite mehanizme, bez jedinstvenog modela, bez jasnih kriterija performansi i bez mogućnosti višegodišnjeg strateškog planiranja. Ovakva fragmentacija otežava razvoj koherentnih politika, produ ­bljuje razlike između univerziteta, te ograničava njihovu sposobnost da se prilagode savremenim izazovima i očekivanjima studenata, tržišta rada i međunarodnih part ­nera. U tom složenom okruženju, pitanje finansijske autonomije i održivosti 1 javnih univerziteta postaje ključno za dugoročno funkcioniranje cijelog sistema. Finansijska autonomija je jedan od preduvjeta stvarne akademske autonomije, ali i osnov za unapređenje kvaliteta studijskih programa, razvoj istraživanja, mobilnost i međunarodnu saradnju. Istovremeno, finansijska održivost se ne može shvatiti samo kao stabilnost izvora prihoda, već i kao spos ­obnost univerziteta da odgovorno planira, transparentno upravlja resursima i diversifikuje izvore finansiranja. Posebnu važnost ima analiza studije slučaja Univerziteta „Džemal Bijedić“ u Mostaru(UNMO), koji posluje u iza ­zovnom institucionalnom i finansijskom okruženju Hercegovačko-neretvanskog kantona(HNK). UNMO pred ­stavlja paradigmatičan primjer javnog univerziteta koji se oslanja na kantonalni budžet kao primarni izvor, uz ograničenu mogućnost diverzifikacije prihoda i osjetljivost na političke odluke, rebalanse budžeta i promjene fiskalne politike. Razumijevanje njegovog položaja omogućava sagledavanje sistemskih slabosti, ali i razvoj preporuka koje su primjenjive na sve javne univerzitete u BiH. Cilj ovog dokumenta je ponuditi sveobuhvatnu analizu postojećeg sistema finansiranja javnih univerziteta u BiH, uz kritički osvrt na stepen njihove finansijske autonomije i finansijske održivosti. Dokument identifikuje ključne izazove, aktere, regulatorne prepreke i mogućnosti una ­pređenja, te predlaže skup mogućih preporuka koje se mogu primijeniti na nivou države, entiteta, kantona i samih univerziteta. Poseban naglasak se stavlja na studiju slučaja Univerziteta„Džemal Bijedić“ u Mostaru kao ilustrativni primjer šireg problema. Metodološki , ovaj dokument se zasniva na analizi rele ­vantnih zakona i podzakonskih akata, budžetskih dokumenata, univerzitetskih pravilnika i javno dostupnih izvještaja; zvaničnih statističkih biltena o visokom obra ­zovanju, te na konsultacijama sa studentima, predstavnicima akademske zajednice i politički relevantnim akterima iz HNK. Pristup je kombinovao pravno-in ­stitucionalnu analizu, empirijske pokazatelje i kvalitativne uvide, kako bi se obezbijedio uravnotežen i praktično prim ­jenjiv prijedlog javne politike. Uprkos ograničenjima dostupnosti podataka i razlikama u transparentnosti između univerziteta i kantona, dokument nastoji ponuditi realističnu, argumentiranu i reformsku osnovu za otvaranje šireg dijaloga o finansijskoj i institucionalnoj budućnosti javnih univerziteta u Bosni i Hercegovini. 1 U okviru ovog prijedloga javne politike koncept održivosti se koristi isključivo u smislu finansijske održivosti javnih univerziteta, a ne u širem ekološkom, organizacijskom ili društveno-razvojnom smislu. 4 Friedrich-Ebert-Stiftung e.V.