Beograd ANALIZA Maglovit put ka Katovicama – šta nas čeka na COPu 24? MIRKO POPOVIĆ Novembar 2018. n Pri porastu temperature od jednog stepena svet se već suočava sa drastičnim posle ­dicama promene klime u vidu vremenskih nepogoda, porastu nivoa mora i topljenju arktičkog leda. Zadržavanje porasta globalne temperature na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period zahteva brze i dalekosežne promene u svim segmentima društva(IPCC). n Posle tri godine stabilizacije emisije CO 2 u energetskom sektoru su porasle u 2017. godini i dostigle istorijski maksimum od 32,5 Gt. Ova činjenica predstavlja očigledno upozorenje da trenutni napori u borbi protiv klimatskih promena nisu dovoljni za is ­punjenje ciljeva Pariskog sporazuma. Svaki napor ka smanjenju emisija i ispunjavanju klimatskih ciljeva mora uključivati energetski sektor koji i dalje proizvodi 2/3 ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte(IEA). n Srbija na globalnom nivou doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte sa 0,18%. Međutim u 2015. i 2016. zabeležen je porast emisija u sektoru energetike(IEA). Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji u 2016.(20,9%) je pao ispod nivoa iz 2009.(21,2%). Očigledan je zastoj u usvajanju Zakona o klimatskim promenama u Srbiji i izradi Nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena. Potrebno je unaprediti pouzdanost i pristupačnost podataka o emisijama gasova sa efektom sta ­klene bašte i unaprediti komunikaciju i učešće javnosti u kreiranju odgovorne i održive klimatske politike.