3. Ograničena finansijska autonomija Mnoge odluke univerziteta podliježu saglasnosti osniv ­ača(vlade/nadležnog ministarstva). 4. Prevelika ovisnost o školarinama U kontekstu opadajućeg broja studenata, ovo predstav ­lja visok rizik po finansijsku održivost. 5. Nedostatak indikatora performansi Finansiranje se ne veže za kvalitet studijskih programa, rezultate istraživanja ili studentske ishode. 6. Neujednačen razvoj između univerziteta Veći univerziteti imaju bolju strukturu vlastitih prihoda, dok manji imaju minimalan kapacitet za diversifikaciju. 7. Slaba povezanost sa tržištem rada i industrijom Niski nivoi ugovornih usluga, istraživačkih projekata i transfera tehnologije. II.5. Potencijalni pravci reforme Iako će detaljnije preporuke biti predstavljene kasnije, već u ovom dijelu analiza ukazuje na najmanje četiri moguća strateška pravca promjene: → potreba za standardizacijom finansiranja na nivou BiH, → postepeno uvođenje programskog i finansiranja zasno ­vanog na učinku, → jačanje finansijske autonomije univerziteta, uz odgovor ­nost i transparentnost, → razvoj strategija diversifikacije prihoda, posebno kroz projekte i saradnju sa privredom. 14 Friedrich-Ebert-Stiftung e.V.