OECD – The Financial Sustainability of Higher Education (2025) 32 Analizira dugoročnu finansijsku održivost univerziteta kroz strukturu prihoda, troškova, rizike i javne politike. 1. Diverzifikacija pri­hoda – Udio budžetskih prihoda, školarina, međunarodnih studenata, projekata, privatnog sektora. – Rizik oslanjanja na jedan izvor. 2. Stabilnost i predvidiv ­ost javnog finansiran­ja 3. Struktura troškova i efikasnost – Stabilnost javnih budžeta. – Usklađenost rashoda i prihoda sektora. – Fleksibilnost u javnom finansiranju. – Troškovi po studentu. – Rashodi za osoblje. – Troškovi infrastrukture. – Financijski pritisci i deficiti. 4. Projektna i međunar ­odna sredstva – Učešće u međunarodnim projektima(EU, Horizon, Erasmus+). – Nacionalni projektni fondovi. 5. Demografski trendovi i potražnja – Broj mladih(15–24). – Migracije studenata. – Lokalna vs. međunarodna potražnja. 6. Finansijska fleksibil ­nost institucija – Mogućnost preusmjeravanja sredstava. – Zadržavanje suficita. – Upravljanje troškovima. – Investiciona fleksibilnost. Indikatori korišteni u ovom dokumentu nisu jednostavna transpozicija postojećih i gore navedenih evropskih mjernih okvira, nego kompozitni metodološki skup zasnovan na rel ­evantnim evropskim principima, ali strukturiran tako da bude direktno primjenjiv na javne univerzitete u Bosni i Hercegovini. IV.2.1. Indikatori finansijske autonomije Indikatori finansijske autonomije u ovoj analizi zasnovani su na konceptima iz instrumenta EUA„University Auton ­omy Scorecard“. Oni obuhvataju ključne domene finansijskog upravljanja koji imaju najveći uticaj na kapac ­itet univerziteta da samostalno odlučuje o korištenju resursa. Uključuju: → autonomiju u upravljanju budžetom, koja obuhvata mo ­gućnost internih preraspodjela, zadržavanja viškova i sa ­mostalnog upravljanja rashodima; → autonomiju u generisanju prihoda, koja podrazumijeva normativnu slobodu univerziteta da određuje školarine, naknade i cijene komercijalnih usluga; → autonomiju u upravljanju javnim sredstvima, odnosno stepen u kojem univerzitetski organi imaju kontrolu nad raspodjelom budžetskih sredstava; → integraciju u sistem javnih finansija, odnosno mjeru u kojoj su univerziteti uključeni u trezorske račune i obav ­ezni primjenjivati pravila javne potrošnje. Ovi indikatori ne kopiraju evropski okvir, ali su sadržajno potpuno u skladu sa područjima kompetencija EUA i omo ­gućavaju precizno određivanje stepena finansijske autonomije univerziteta u BiH. IV.2.2. Indikatori finansijske održivosti Indikatori finansijske održivosti preuzimaju elemente OECD-ovih instrumenata za analizu otpornosti visokoobra ­zovnih sistema i analitika o javnom finansiranju EHEA. Obuhvataju: → diverzifikaciju prihoda, odnosno ravnotežu između budžetskih sredstava, školarina, projektnih i komercijal ­nih prihoda; → kapacitete za generisanje projektnih i međunarodnih sredstava, uključujući institucionalne kapacitete i usp ­ješnost u povlačenju međunarodnih fondova; → fiskalnu moć osnivača, tj. institucionalnu stabilnost kan ­tonalnih/entitetskih budžeta i njihovu sposobnost da dugoročno podrže univerzitete; 32 OECD(2025), The Financial Sustainability of Higher Education: Insights from Policy in OECD Countries, Higher Education, OECD Publishing, Paris, https://doi. org/10.1787/f544ccfe-en 24 Friedrich-Ebert-Stiftung e.V.