Nema didaktike – loš sadržaj Loš proces učenja i sadržaj – ovo je godinama sankcionisalo kvalitet obrazovanja u zemlji i ostaje na istom nivou i prati se mnogobrojnim izazovima počevši od nastavnog plana koji nema logički i kvalitetni sadržaj. Pogrešni ili loši nastavni materijal Knjige odražavaju retrospektivno učenje – prebrzo, nekoliko procesa učenja – što studentima otežava postizanje kompetentnog učenja kao i učenja orijentisanog na budućnost. Knjige imaju pravopisnih grešaka ili seksističkih i rasnih elemenata. Teorija, ali bez ili uz samo malo prakse U većini slučajeva, praktični deo se ne primenjuje. Časovi su pretrpani predmetima nauke, pa čak na kraju školske godine časovi umetnosti i sporta su zamenjeni sa naukom kako bi postigli zahtevani broj časova na osnovu nastavnog plana i prema tome nema elaboracije produktivnosti obrazovanja. Nekvalifikovani nastavnici – nema kredibilnih profesora Obrazovanje takođe pati zbog nedostatka kvalifikovanog nastavnog osoblja. Ovo pitanje je identifikovano i poznato od strane autoriteta. Nastavnici nemaju pedagoškog ili didaktičkog znanja. Većina ne tretiraju studente na osnovu njihovih individualnih karakteristika. Ubijanje kreativnosti ubija perspektive budućeg radnog života Štaviše, većina nastavnika imaju tendencije da pritiskaju kreativnost mladih i da ih guraju prema sistematskom učenju teorije i ovo je beskorisno jer se ne može primeniti u praksi. Nastavnici ne zbog strasti već zbog partijskog učlanjivanja Mnogo nastavnika se zapošljavaju preko nepotizma i političke interferencije. Ista situacija je sa profesorima u visokom obrazovanju. Prema nekim istraživanjima, smatra se da nisu kredibilni u njihovoj profesiji. Zanemareni individualni i društveni razvoj Individualni razvoj koji počinje u ranijim uzrastima obrazovanja stvara respektivno društveno ponašanje. Naše institucije obrazovanja ne pružaju standarde blagostanja u učionici, i ne samo to već ove institucije su iste sa ovim ponašanjem zanemarivanja. Diskriminacija je dnevno iskustvo Stigma i diskriminacija se primećuje u svakom školskom objektu. Seksizam je takođe prisutan u sekundarnom obrazovanju i na univerzitetima. Niko ne misli o mentalnom zdravlju, kao pojava koja je proširena i tretirana na međunarodnom nivou. Nema usmeravanja na potrebe demokratskog društva Ove institucije ne sarađuju sa studentima ni sa roditeljima. Zapravo, svi akteri se osnivaju samo na sopstvene interese i sopstveni položaj u društvu. Nedostatak ranog razvoja za profesionalnu orijentaciju Našoj državi nedostaje strateški plan za orijentisanje za rane struke potrebne za ekonomski razvoj zemlje. Prema tome, obrazovanje i njene komponente nisu uspele da orijentišu omladinu na profesionalne karijere koje pružaju individualnu budućnost, ali i budućnost za državu. Takođe nedostaju savetodavne usluge za karijeru Nema funkcionalnih savetodavnih centara sa karijeru kao i ponašanje prema određenim profesijama jer omladina sanja o pozicijama u institucijama i ovo je posledica njihovog neprestanog suočavanja sa istim sistemom. Formula sankcionisanja budžeta Omladina smatra da je budžet izdvojen za obrazovanje mali i nedovoljan za ispunjenje standarda u obrazovanju. Većina škola i institucija nemaj osnovne uslove za učenje i ova situacija je pogoršana nepravednom primenom budžetske formule. Budžet se još izdvaja prema broju studenata u školi. Nema decentralizacije budžeta Još nema decentralizacije budžeta, koja je počela u 2011, ali još nije postala funkcionalna u potpunosti. Većina nastavnika ne pruža maksimum zbog malih plata i zbog ove situacija oni organizuju ilegalne privatne časove za studente. Obrazovanje je osnovno pravo – bez tarifa ili plaćanja. U državi kao što je Kosovo, obrazovanje bi trebalo biti besplatno ili sa popustima za veoma skupu opremu koja se koristi u obrazovanju koju đaci ili studenti ne mogu priuštiti. 15