Rezime Kontekst: kontrola industrijskog zagađenja kao test za institucije Kontrola industrijskog zagađenja predstavlja jedno od ključnih pitanja zaštite životne sredine i javnog zdravlja, ali i važan test institucionalne sposobnosti države da obezbedi vladavinu prava i održiv model ekonomskog razvoja. Industrijska postrojenja koja podležu režimu integrisanih dozvola predstavljaju najveće pojedinačne izvore emisija zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište. Zbog toga je Evropska unija razvila regulatorni okvir zasnovan na integrisanim dozvolama i primeni najboljih dostupnih tehnika ( BAT), kao centralnom instrumentu za prevenciju i smanjenje industrijskog zagađenja. Republika Srbija je još 2004. godine započela uspostavljanje sistema integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Međutim, njegova primena u praksi ostala je ograničena. Veliki broj operatera koji podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole i dalje funkcioniše bez nje, dok postupci izdavanja dozvola često traju godinama. Takvo stanje ukazuje na ozbiljne strukturne probleme u regulatornom i institucionalnom okviru za kontrolu industrijskih emisija. U tom kontekstu pripremljen je nacrt novog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, predstavljen javnosti krajem novembra 2025. godine. Reforma zakonodavstva u ovoj oblasti je potrebna, ali analiza predloženih rešenja pokazuje da pojedini elementi nacrta ne odgovaraju u potpunosti problemima identifikovanim u dosadašnjoj primeni sistema integrisanih dozvola. Ključni problem: jaz između ciljeva reforme i predloženih rešenja Centralni zaključak ove analize jeste da postoji jaz između deklarisanih ciljeva reforme zakonodavstva i načina na koji je zakon pripreman i normativno oblikovan. U skladu sa važećim pravilima zakonodavnog procesa, trebalo je da priprema propisa bude zasnovana na sveobuhvatnoj ex­ante analizi efekata, koja omogućava identifikovanje problema i procenu različitih regulatornih opcija. U slučaju ovog zakona takva analiza nije sprovedena na način koji bi omogućio odlučivanje o predloženim normativnim rešenjima utemeljeno na informacijama. Istovremeno, proces javnih konsultacija nije obezbedio zadovoljavajući nivo transparentnosti. Iako su konsultacije formalno sprovedene, izveštaj o njihovim rezultatima nije objavljen ni nekoliko meseci nakon njihovog završetka, čime je javnosti uskraćen uvid u način na koji su komentari učesnika razmotreni. Ključni nalazi Analiza Nacrta zakona identifikovala je više izazova koji mogu imati značajne posledice po buduću primenu sistema integrisanih dozvola. Procesni položaj zainteresovane javnosti Predložena definicija zainteresovane javnosti odstupa od postojećih zakonskih rešenja i međunarodnih standarda, što može dovesti do sužavanja kruga subjekata koji učestvuju u postupcima izdavanja integrisanih dozvola. Način informisanja javnosti Model obaveštavanja javnosti zasnovan prvenstveno na objavljivanju u štampanim novinama ne odgovara savremenim standardima transparentnosti niti obezbeđuje pravovremenu dostupnost informacija o postupcima izdavanja dozvola. Rokovi za učešće javnosti Predloženi rok od 15 dana za dostavljanje komentara nije prilagođen složenosti dokumentacije koja prati postupke izdavanja integrisanih dozvola i može dovesti do formalnog, a ne stvarnog učešća javnosti. Poverljivost podataka Način regulisanja poverljivosti podataka može dovesti do ograničavanja pristupa informacijama od značaja za zaštitu životne sredine. Informacije o emisijama u životnu sredinu ne mogu biti uskraćene javnosti zbog komercijalnih interesa, u skladu sa standardima Arhuske konvencije. Opšta obavezujuća pravila Nacrt zakona uvodi mogućnost izdavanja dozvola primenom opštih obavezujućih pravila, ali bez jasne garancije da će se njihovom primenom obezbediti isti nivo zaštite životne sredine kao u slučaju individualno određenih uslova za dozvolu zasnovanih na standardima BAT. Time se stvara rizik da standardizovani uslovi ne uzmu u obzir specifičnosti pojedinačnih postrojenja i njihovog okruženja. Odstupanja od standarda BAT i produženje rokova Predložena rešenja omogućavaju odstupanja od standarda BAT i produženje rokova za njihovu primenu bez dovoljno preciznih kriterijuma i procedura. Takav pristup može otvoriti prostor za širu diskreciju u primeni zakona i oslabiti regulatorni efekat standarda BAT. 3