Kaznene odredbe Rad postrojenja bez integrisane dozvole ne utiče samo na životnu sredinu, već ugrožava i zdravlje stanovništva. Zbog toga je neophodno da se zakonom uspostavi kaznena politika koja će uticati na operatere postrojenja da u svakom trenutku posluju u skladu sa odredbama zakona. Jasna zakonska rešenja, uz precizne i delotvorne kaznene odredbe, predstavlja ključan preventivni mehanizam koji bi u praksi mogao sprečiti posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. U dosadašnjoj praksi, protiv zagađivača koji posluju bez integrisane dozvole nisu pokretani sudski postupci, što je za takve kompanije predstavljalo podsticaj da nastave sa nezakonitim poslovanjem bez ikakvih posledica. Međutim, ni Nacrt zakona ne nudi adekvatna rešenja koja bi omogućila da se kompanijama koje ne poseduju integrisanu dozvolu onemogući dalje obavljanje delatnosti, niti predviđa efikasne mehanizme za pravovremeno pokretanje postupaka i izricanje odgovarajućih sankcija. Bez takvih instrumenata, teško je očekivati da će se postići stvarni preventivni efekat i sprečiti dalje kršenje zakona. Kršenje odredaba Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, naročito kontinuirani rad postrojenja bez integrisane dozvole, nosi sa sobom visok stepen društvene opasnosti. Međutim, u praksi se ne ispituje da li je rad postrojenja bez integrisane dozvole doveo do zagađenja zemljišta, vazduha ili vode, usled čega izostaje odgovornost za moguća krivična dela, a posledično i strože sankcionisanje. Isključiti primenu instituta ublažavanja kazne Nacrt zakona predviđa pooštravanje kaznene politike kroz višestruko povećanje zaprećenih novčanih kazni. Tako je, između ostalog, za obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predviđena minimalna novčana kazna u iznosu od 1.500.000 dinara, za razliku od važećeg zakona, koji propisuje minimalnu kaznu od 150.000 dinara. 78 Iako se pooštravanje kaznene politike može oceniti kao preko potrebno rešenje, njegovi praktični dometi mogu ostati ograničeni ukoliko se ima u vidu da se u praksi propisane kazne u velikoj meri ublažavaju. U takvim okolnostima, povećanje zakonom zaprećenih iznosa samo po sebi ne mora nužno dovesti do željenog odvraćajućeg efekta. Mogućnost da se kompaniji izrekne kazna ispod zakonom propisanog minimuma u praksi često dovodi do toga da se istom zagađivaču za ponavljanje istog privrednog prestupa u više sudskih postupaka izriču kazne znatno niže od onih predviđenih zakonom 79 . Takva praksa ne samo da smanjuje preventivni efekat kažnjavanja, već stvara jasnu motivaciju zagađivaču za nastavak kršenja zakona, istovremeno šaljući poruku drugim kompanijama da je zloupotrebom zakonskih pogodnosti moguće zaobići poštovanje njegovih odredaba. Iz tog razloga, bilo bi opravdano razmotriti uvođenje zakonske odredbe kojom bi se za najteže povrede ovog zakona, poput rada bez integrisane dozvole, isključila mogućnost ublažavanja kazne. Rad postrojenja bez pribavljene integrisane dozvole predstavlja privredni prestup čija specifičnost i potencijalni rizici koje može imati po društvo, opravdavaju to da zakonodavac ovu vrstu prestupa tretira strože u odnosu na druge privredne prestupe. Slično zakonsko rešenje već postoji u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, koji za određena najteža krivična dela izričito isključuje primenu instituta ublažavanja kazne. 80 Pooštravanje kazni za zagađivače koji kontinuirano krše zakon Kada je reč o kršenju odredaba Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, praktično pitanje koje se nameće jeste kako tretirati kompanije koje konstantno krše zakon i protiv kojih se gotovo kontinuirano vode sudski postupci, nažalost, bez stvarnog i odvraćujućeg efekta. Iz tog razloga, pitanje ponavljanja istog privrednog prestupa opravdava zakonsko propisivanje obaveze suda da, u slučaju prethodnih osuda, izrekne strožu kaznu u narednom postupku, čime bi se stvorio preventivni efekat i demotivisalo dalje kršenje zakona. Naime, praksa primene postojećeg zakona pokazuje da veliki broj kompanija dugi niz godina ne poštuje njegove odredbe, što ukazuje na to da prethodne sankcije nisu imale adekvatan preventivni efekat. Efikasna primena zakona zahteva dosledan i integrisan sistem mera, koji obuhvata inspekcijski nadzor, izricanje naloga inspektora, pokretanje sudskih postupaka i izricanje sankcija sa stvarnim odvraćajućim učinkom. Iako same novčane kazne nisu uvek dovoljno efikasne, uvođenje zakonske obaveze da sud u slučaju ponovljenog vršenja istog ili istovrsnog privrednog prestupa izrekne dvostruki iznos propisane novčane kazne predstavljao bi snažan instrument za podsticanje kompanija na poštovanje zakona. Trenutno, Zakon o privrednim prestupima predviđa mogućnost izricanja pooštrene kazne do dvostrukog iznosa, a odluku da li će izreći dvostruki iznos zaprećene ili, pak, višestruko umanjenu kaznu donosi sam sud. Stoga je neophodno jasno propisati zakonsku obavezu pooštravanja kazne kod višestrukih prekršaja kako bi se postigao preventivni i korektivni efekat. 81 Zabraniti kompanijama poslovanje do pribavljanja integrisane dozvole U dosadašnjoj se praksi pokazalo da postojeći preventivni i represivni mehanizmi nisu efikasni, te da je neophodno propisati obavezu, a ne mogućnost nadležnih organa da kompanijama koje posluju bez integrisane dozvole zabrane 78 Nacrt zakona, član 45. 79 Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Zijin osuđen na dva miliona dinara zbog nelegalne izgradnje u Boru(poslednji pristup 20. 1. 2026). 80 Krivični zakonik, član 57. stav 2. ­81 Zakon o privrednim prestupima, član 22. ­22