Preporuke Unapređenje zakonodavnog okvira u oblasti kontrole industrijskog zagađenja zahteva jasna normativna rešenja koja će obezbediti doslednu primenu standarda iz Direktive o industrijskim emisijama, veću transparentnost postupaka i zaštitu javnog interesa. Polazeći od identifikovanih nedostataka u Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i standarda utvrđenih Direktivom o industrijskim emisijama, Arhuskom konvencijom i pravnim tekovinama Evropske unije, te dvadesetogodišnjeg iskustva u primeni ovog zakona, u nastavku iznosimo ključne preporuke za unapređenje normativnog okvira i uspostavljanje delotvornog sistema kontrole industrijskog zagađenja. Obezbediti transparentan i participativan proces izrade zakona, tako što će se: ► Propisati duži rokovi koji omogućavaju delotvorno učešće javnosti Rokovi za dostavljanje primedbi treba da budu dovoljno dugi da javnost može da se informiše, razmotri obimnu dokumentaciju i pripremi smisleno obrazložene komentare. Rok od 15 dana nije dovoljan da obezbedi informisano i delotvorno učešće javnosti u postupcima koji se oslanjaju na obimnu i tehnički složenu dokumentaciju. Zakon bi zato trebalo da predvidi duži minimalni rok za učešće u postupcima(30 dana), uz mogućnost njegovog produženja kada to zahtevaju složenost pitanja, obim dokumentacije ili značaj mogućih uticaja na životnu sredinu. ► Objaviti izveštaj o sprovedenim javnim konsultacijama Otvoren i transparentan postupak izrade propisa važan je kako bi građani i stručna javnost mogli da prate pripremu zakonskih rešenja, učestvuju u tom procesu i doprinesu kvalitetu konačnog teksta. Objavljivanje izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama omogućava javnosti da stekne jasniji uvid u tok procesa i da prati da li su, i u kojoj meri, njihovi predlozi i sugestije uzeti u obzir prilikom izrade konačnog nacrta zakona. Objavljivanje izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama nije pitanje dobre prakse, već obaveza Ministarstva zaštite životne sredine. Omogućiti delotvorno učešće javnosti u postupcima donošenja odluka, i to tako što će se: ► Široko i jasno definisati zainteresovana javnost Ne bi trebalo da novi zakon sužava pojam zainteresovane javnosti niti da uvodi dodatne uslove koji mogu ograničiti učešće udruženja i drugih aktera koji deluju u oblasti zaštite životne sredine. Zato je potrebno zadržati široku definiciju zainteresovane javnosti, bez dodatnih kriterijuma koji bi u praksi mogli otežati ili ograničiti učešće javnosti u postupcima donošenja odluka o pitanjima životne sredine. ► Urediti obaveštavanje javnosti na jasan, predvidiv i dostupan način Zakon treba da obezbedi da javnost bude blagovremeno i pouzdano obaveštena o svim fazama postupka, kroz unapred poznate i lako dostupne kanale informisanja. Istovremeno, potrebno je garantovati pravovremen pristup putem interneta zahtevima, pratećoj dokumentaciji i donetim odlukama. Potrebno je uspostaviti centralizovan i transparentan sistem objavljivanja informacija o postupcima izdavanja integrisanih dozvola, uz veće korišćenje digitalnih platformi. Obezbediti da se tajnost podataka primenjuje samo kao izuzetak, tako što će se: ► Propisati obavezno sprovođenje testa pretežnog javnog interesa Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja treba izričito da propiše obavezu nadležnog organa da primeni test pretežnog javnog interesa kada operater zahteva zaštitu poslovne tajne ili drugih podataka koje smatra poverljivim, u skladu sa Direktivom 2003/4/EC i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Odluka o ograničavanju pristupa informacijama treba da bude jasno i detaljno obrazložena, uključujući razloge zbog kojih je zaštita određenih podataka u konkretnom slučaju pretežnija od javnog interesa za njihovo objavljivanje. ► Obezbediti delotvoran pravni lek protiv odluka o tajnosti podataka Zakon treba da garantuje pravo zainteresovanoj javnosti da odluke o ograničavanju pristupa informacijama, uključujući zaštitu poslovne tajne ili tajnih podataka, ospori pred nadležnim sudom ili drugim nezavisnim organom, u skladu sa standardima Arhuske konvencije. ► Primenjivati postojeći pravni okvir za podatke od značaja za nacionalnu bezbednost Pitanja zaštite podataka čije bi objavljivanje moglo ugroziti nacionalnu bezbednost ili odbranu već su uređena Zakonom o tajnosti podataka. Ne bi trebalo da Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja uvodi dodatne režime tajnosti, već treba da se u tim slučajevima poziva na primenu postojećeg okvira, uz izričitu odredbu da informacije o emisijama u životnu sredinu ne mogu biti ograničene. 25