Tajnost podataka kao izuzetak – a ne pravilo U Nacrtu zakona pitanje tajnosti podataka uređuje se detaljnije nego u važećem zakonu. Naime, važeći zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine utvrđuje da organ nadležan za izdavanje integrisane dozvole može odlučiti da za određene delove zahteva, odnosno nacrta dozvole ili dozvole ograniči pristup javnosti, ukoliko zahtev operatera sadrži poslovnu tajnu ili podatak koji, u skladu sa zakonom, zahteva ograničen pristup javnosti. O odluci da ograniči pristup javnosti određenim podacima i informacijama nadležni organ je dužan da obavesti javnost. Takođe, prema važećem zakonu, ograničenje pristupa informacijama ne može se odnositi na informacije o emisijama, rizicima od udesa i rezultate inspekcijskog nadzora. 34 Nacrt zakona predviđa mogućnost da operater koji podnosi zahtev zatraži„zaštitu podataka koji se odnose na pojedine delove zahteva za izdavanje dozvole”. 35 Delovi zahteva koje operater namerava da zaštiti moraju biti jasno označeni, a operater je dužan da zahtev za tajnošću podataka„obrazloži razlozima i dokazima prema posebnim propisima kojima se uređuje zaštita poslovne i državne tajne, odnosno zaštita podataka iz razloga nacionalne bezbednosti”. 36 Nacrt zakona detaljnije uređuje i u kom slučaju se ne može odobriti zahtev za zaštitu(tajnost) podataka, i to u delu koji se tiče: • informacija o graničnim vrednostima emisija; • rizika od udesa; • rezultata monitoringa i inspekcijskog nadzora; • indikatora procesa, korišćenja sirovina i pomoćnih materijala i proizvedenih proizvoda koji su direktno povezani sa emisijama iz postrojenja; • standardnih procesa i tehnika opisanih u referentnim dokumentima o BAT-u ili drugim dokumentima, a koji se koriste za određivanje BAT-ova u skladu sa ovim zakonom. 37 U slučaju razloga nacionalne bezbednosti, Nacrt zakona predviđa da operater postrojenja može zahtevati tajnost podataka bez ikakvih izuzetaka. 38 U nedostatku obrazloženja uz Nacrt zakona i izveštaja o sprovedenim konsultacijama ne može se sa sigurnošću zaključiti šta je bila namera zakonodavca u ovom slučaju – da li da izmenama odredbi o tajnosti podataka unapredi usklađenost ovog zakona sa Direktivom o industrijskim emisijama ili da zaštiti interese operatera i„razloge nacionalne bezbednosti”. Postavlja se pitanje koji je to podatak koji operater prilaže uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole po svojoj prirodi takav da bi njegovo otkrivanje ugrozilo nacionalnu bezbednost? Izuzetak koji se odnosi na razloge nacionalne bezbednosti je veoma široko postavljen – zaštita podataka ima smisla ako bi otkrivanje podataka zaista ugrozilo nacionalnu bezbednost i neophodno je tako formulisati normu, izbegavajući da se otvori širok diskrecioni prostor za neopravdano uskraćivanje informacija zbog razloga nacionalne bezbednosti. U Polaznim osnovama Nacrta zakona je navedeno da je jedan od očekivanih efekata donošenja novog zakona„poboljšanje pristupa informacijama, kroz učešće javnosti i pristup pravosuđu”. 39 Međutim, odredbe Nacrta zakona koje se odnose na tajnost podataka ne prenose verno svrhu ovog instituta iz Direktive o industrijskim emisijama, dok, sa druge strane, bez razumnog opravdanja snižavaju postojeće standarde za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na potpuno obaveštavanje o stanju životne sredine. Pitanje zaštite i tajnosti podataka o uticajima određenih postrojenja i aktivnosti na životnu sredinu veoma je složeno i osetljivo jer, između ostalog, zadire u materiju zaštite prava na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, koje je Ustavom garantovano pravo. 40 Zbog toga je neophodno da odredbe o zaštiti, odnosno tajnosti podataka budu jasno utvrđene kako bi se otklonila svaka mogućnost zloupotrebe ili povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu. Informisanje javnosti u Direktivi o industrijskim emisijama predstavlja jedan od ključnih elementa evropske politike kontrole industrijskog zagađenja. Izmenama Direktive iz 2024. godine dodatno je unapređena digitalizacija i centralizacija podataka, ali osnovni normativni okvir za transparentnost, učešće javnosti i odgovornost industrijskih operatera se nije promenio u odnosu na odredbe propisa iz 2010. godine. 41 Direktiva 2003/04 o javnom pristupu informacijama o životnoj sredini predviđa mogućnost ograničavanja javnosti da pristupi informacijama, između ostalog, u slučajevima kada je poverljivost predviđena zakonom, kada bi objavljivanje informacija negativno uticalo na nacionalnu bezbednost, kao i slučajevima kada poverljivost komercijalnih ili poslovnih 34 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Sl. glasnik RS 135/2004, 25/2015 i 109/2021, član 23. ­35 Nacrt Zakona, član 11. stav 1. ­36 Nacrt Zakona, član 11. stav 3. ­37 Član 11. stav 4. Nacrta Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. ­38 Član 11. stav 6. Nacrta Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. ­39 Ministarstvo zaštite životne sredine, Polazne osnove Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, 7. februar 2025. godine(poslednji pristup ­10. 3. 2026. godine). 40 Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS broj 98/2006 i 115/2021, član 74. ­41„Ovom Direktivom se ne stvaraju bilo kakve obaveze da se javnosti otkriju poverljive poslovne informacije pored onih koje su već utvrđene u Direktivi(EC) br. 2003/04 i Direktivi ­(EU) br. 2016/943”, Direktiva(EU) br. 2024/1785 Evropskog Parlamenta i Saveta OJ L od 15. 7. 2024, uvodna izjava 23. ­14