Primena najboljih dostupnih tehnika ( BAT) između regulatornih zahteva i prakse Najbolje dostupne tehnike( BAT) predstavljaju ključni instrument iz Direktive o industrijskim emisijama za dostizanje visokog nivoa zaštite životne sredine, jer direktno povezuju odobrenje za rad postrojenja sa najsavremenijim tehničkim standardima i ekonomski održivim rešenjima. Najbolje dostupne tehnike( BAT) jesu izraz koji se odnosi na kombinaciju projektovanja, tehnologije i operativnih postupaka(tehnika) koji su najefikasniji i najsavremeniji u pogledu sprečavanja ili smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu, koji se generalno smatraju dostupnim i ekonomski pristupačnim za postrojenja u određenom sektoru (dostupni) i koji su sposobni da obezbede visok nivo zaštite životne sredine(najbolji). 44 U tom smislu BAT predstavlja ključni instrument za uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koji obavezuju operatere industrijskih postrojenja da svoje poslovanje usklade sa očuvanjem prirodnih resursa i prevencijom zagađenja. Istovremeno, BAT predstavlja instrument tehnološke transformacije industrije, kojim se osigurava da svako postrojenje koristi najdelotvornije metode za sprečavanje zagađenja na samom izvoru, čime se operacionalizuje načelo prevencije jer se utiče na industriju da razmišlja o zagađenju pre nego što ono nastane. Utvrđivanjem zahteva za primenu najčistijih dostupnih metoda, BAT deluje kao zaštitna barijera čak i kada ne postoji apsolutna naučna izvesnost kad je reč o dugoročnim štetnim uticajima specifičnih polutanata, te na taj način doprinosi i ostvarivanju načela predostrožnosti. U pogledu graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija BAT se operacionalizuje kroz BAT­AELs (nivoi emisija povezani sa BAT-om; engl. BAT Associated Emission Levels), odnosno kroz konkretne granične vrednosti emisija koji pretvaraju opšti opis najbolje dostupnih tehnika u konkretnu zakonsku obavezu, osiguravajući da industrijska postrojenja u praksi zaista postižu najniže moguće zagađenje, a ne samo da poseduju modernu opremu. BAT-AELs se utvrđuju u integrisanoj dozvoli. BAT ne podrazumeva jednu fiksnu tehnologiju, već kombinaciju najefikasnijih i najnaprednijih metoda rada i operativnih procesa koji su tehnički i ekonomski primenljivi u određenom industrijskom sektoru. Tehnika mora biti dovoljno napredna da obezbedi visok nivo zaštite životne sredine, ali i dovoljno ekonomski održiva da se može promeniti u praksi bez neopravdanih ekonomskih pritisaka na industriju. Odstupanje kao izuzetak: uslovi za primenu i mogući rizici Nacrt zakona dopušta da nadležni organ, u posebnim slučajevima, odredi manje strože granične vrednosti emisije ako bi dostizanje vrednosti propisanih za korišćenje najboljih dostupnih tehnika dovelo do nesrazmerno visokih troškova u odnosu na očekivani doprinos zaštiti životne sredine, zbog geografskog položaja/lokalnih uslova ili tehničkih karakteristika postrojenja. 45 Navedeno rešenje je prepoznato i u Direktivi o industrijskim emisijama, ali je važno imati u vidu da Direktiva mogućnost odstupanja predviđa isključivo kao izuzetak, i to pod strogo propisanim uslovima. 46 Operater konkretnog postrojenja mora dokazati da je odstupanje opravdano, dok organ koji vodi postupak mora obezbediti da ono ne izazove značajno zagađenje, da ne ugrozi usklađenost sa standardima kvaliteta životne sredine i da obezbedi visok nivo zaštite životne sredine u celini. 47 Istovremeno, manje strože granične vrednosti ne mogu preći granične vrednosti propisane aneksima Direktive. 48 Sama tvrdnja da je primena BAT-a skupa nije dovoljna za odobravanje odstupanja, niti se odstupanje može zasnivati na širim društvenim ili ekonomskim razlozima, već procena mora biti strogo vezana za kriterijume iz Direktive i za konkretne okolnosti pojedinačnog postrojenja. 49 U konkretnom slučaju rizik postoji ukoliko Nacrt zakona zadrži formulacije poput„manje strogih graničnih vrednosti emisija”, bez jasnog određenja na koje se emisije takvo odstupanje odnosi, kao i formulaciju o„nesrazmerno visokim troškovima”, bez preciznog preuzimanja dodatnih uslova i ograničenja iz Direktive o industrijskim emisijama. Među državama članicama postoje razlike u pristupu proceni disproporcionalnosti i validaciji troškova, dok je vrednovanje koristi po životnu sredinu često složeno i neujednačeno. 50 Stoga je potrebno uspostaviti jasan i predvidiv mehanizam za procenu kada se troškovi mogu smatrati nesrazmerno visokim u odnosu na koristi po životnu sredinu, po mogućnosti uz primenu kvantitativnih metoda i unapred utvrđenih kriterijuma, kako bi se obezbedila dosledna i ujednačena praksa, ali i osiguralo da se odstupanje primenjuje isključivo u izuzetnim slučajevima. Produžavanje roka za usklađivanje sa zaključcima o BAT-u Nacrt zakona predviđa da, u roku od četiri godine od objavljivanja odluke o zaključcima o BAT-u, nadležni organ 44 Kingston, Suzan, Heyvaert, Veerle, Čavoški, Aleksandra, European Environmental Law. 2017. Cambridge University Press, 2017, 325. ­45 Nacrt zakona, član 20. st. 7 i 8. ­46 Direktiva o industrijskim emisijama, član 15. stav 5. ­47 Ibid. 48 Ibid. 49 Amec Foster Wheeler Environment& Infrastructure UK Limited, European Commission Directorate-General Environment Application of IED Article 15(4) derogations Final report ­(poslednji pristup 25. 1. 2026). 50 Ibid. 16