Učešće zainteresovane javnosti u postupku izdavanja integrisanih dozvola Zakonska rešenja koja uređuju kako se javnost obaveštava, ko može da učestvuje u postupku i koliko vremena ima na raspolaganju da u njemu učestvuje od ključnog su značaja za to da li će pravo javnosti na učešće u procesu donošenja odluka i pristup pravdi biti stvarni ili samo formalni. Zato je važno da ova pitanja budu uređena jasno i na način koji olakšava, a ne otežava učešće javnosti. Međutim, predložena rešenja u Nacrtu zakona pokazuju da problemi iz prakse nisu otklonjeni, dok se u pojedinim delovima predlaže uvođenje dodatnih ograničenja. Ko sve čini zainteresovanu javnost? Umesto da reši probleme koji su se već pojavili u praksi, pre svega to što Ministarstvo zaštite životne sredine ne priznaje pravo učešća zastupnicima opštih interesa koji deluju u oblasti zaštite životne sredine u postupcima izdavanja integrisanih dozvola u svojstvu stranke, Nacrt zakona potencijalno dodatno ograničava učešće javnosti i pristup pravdi u pitanjima životne sredine. 11 Naime, Nacrt zakona uvodi novu definiciju„zainteresovane javnosti”, koja otvara prostor za osporavanje toga ko uopšte može da učestvuje u postupku donošenja odluka, čime se težište prebacuje sa toga kako se donosi odluka i da li je ona zakonita kad je reč o procesnim pravima učesnika. Nacrt zakona: Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju utiče ili će verovatno uticati odlučivanje o životnoj sredini ili na čije pravo ili interes zasnovan na zakonu donošenje odluke o izdavanju integrisane dozvole ili izmena uslova u dozvoli može da utiče. Za udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine koja zastupaju interese zaštite životne sredine(pripremaju i realizuju svoje programe zaštite, štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, predlažu mere zaštite, učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju u životnoj sredini) i evidentirana su kod nadležnog organa, smatra se da postoji interes zasnovan na zakonu na koje odluka u postupku izdavanja dozvole može da utiče. 12 Važeći zakon: Zainteresovana javnost obuhvata javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. 13 Zakon o zaštiti životne sredine Zainteresovana javnost jeste javnost na koju utiče ili na koju može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili koja ima interesa u tome, uključujući i udruženja građana i društvene organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa. 14 Pored nomotehničkih nedostataka koji se ogledaju u preterano detaljnoj i normativno nepotrebnoj razradi pojedinih elemenata, što rezultira opterećenošću teksta i potencijalnim poteškoćama u njegovom tumačenju, postavlja se i pitanje opravdanosti ponovnog definisanja pojma„zainteresovane javnosti” u ovom zakonu. Zakon o zaštiti životne sredine već sadrži jasnu definiciju zainteresovane javnosti, usklađenu sa zahtevima Arhuske konvencije, pa bi poseban zakon koji se donosi na osnovu ovog osnovnog zakona u oblasti životne sredine, u načelu, trebalo da tu definiciju primeni. Drugačije rešenje moglo bi biti opravdano ukoliko se njime javnosti obezbeđuju šira prava od postojećih ili se pojam dodatno precizira radi usklađivanja sa zahtevima iz Direktive o industrijskim emisijama, što ovde nije slučaj. 15 Nacrt zakona, sa druge strane, uvodi odstupanje bez jasnog obrazloženja, a nova definicija može ograničiti mogućnosti za učešće javnosti u postupcima donošenja odluka i ostvarivanje prava na pristup pravdi, i to na sledeće načine: Udruženja građana moraju ispunjavati dodatne kriterijume u pogledu aktivnosti koje sprovode. Nacrt uvodi niz uslova kroz iscrpno nabrajanje radnji koje udruženja moraju da obavljaju: 1. da pripremaju i realizuju programe zaštite, 2. štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, 3. predlažu mere zaštite, 4. učestvuju u postupcima donošenja odluka u skladu sa zakonom, 5. da doprinose ili neposredno rade na informisanju u oblasti životne sredine. Ono što je u ovom pristupu posebno indikativno jeste da nabrojane aktivnosti nisu specifične za postupke povezane sa integrisanim sprečavanjem i kontrolom zagađivanja životne sredine, već predstavljaju opšti opis delovanja udruženja u 11 Više o problemima u primeni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine videti u Vojvodić, Hristina, Marjanović, Toplica, Vukčević, Ljubica i Cvijeti­nović, Jovan, 2025. Analiza polaznih osnova Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Beograd: Regulatorni institut za obnovljivu energiju i ­životnu sredinu. ­12 Nacrt Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, portal e-Konsultacije(poslednji pristup 10. 3. 2026. godine), član 3. stav 1. tačka 6. ­13 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, član 2. stav1. tačka 17. ­14 Zakon o zaštiti životne sredine Službeni glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009, 72/2009, 43/2011, 14/2016, 76/2018, 95/2018, 95/2018 i 94/2024, član 3. stav 1. tačka 28. ­15 Odstupanje u važećem Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine moglo bi se obrazložiti postojanjem šire definicije koja obuhvata sve pripadnike ­javnosti i zainteresovane javnosti na koju utiče rad postrojenja ili obavljanje aktivnosti. ­10